Pravo na naknadu štete predstavlja jedno od osnovnih ličnih i imovinskih prava građana. U svakodnevnom životu, šteta može nastati u saobraćaju, pri medicinskim intervencijama, usled neispravne robe, zbog ujeda pasa, povreda na radu, zbog nezakonitog rada državnih organa ili ugovornih povreda.
Iako je zakon relativno jasan, građani često imaju pogrešnu predstavu o tome kada, od koga i pod kojim uslovima mogu tražiti naknadu. Ovaj tekst daje sveobuhvatan pregled građanske odgovornosti za štetu u srpskom pravu i praktičnih situacija koje advokati najčešće susreću.
1. Osnovni princip: ko drugome prouzrokuje štetu — dužan je da je naknadi
Ovaj princip utemeljen je u čl. 154 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojem:
- lice koje drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi,
- ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
U praksi to znači da je potrebno dokazati:
- postojanje štete,
- uzročnu vezu,
- protivpravnost radnje ili propusta,
- krivicu.
Ali postoje i situacije kada se odgovornost utvrđuje i bez krivice.
2. Vrste štete koje se mogu naknaditi
2.1. Materijalna šteta
Obuhvata:
- realnu štetu (npr. troškovi lečenja, popravke vozila, uništena imovina),
- izmaklu dobit (npr. izgubljena zarada, propuštena poslovna prilika).
2.2. Nematerijalna šteta
Obuhvata, prema čl. 200. ZOO:
- fizičke bolove,
- psihičke bolove,
- strah,
- povredu časti, ugleda, slobode, prava ličnosti, privatnosti.
Sudovi sve više priznaju nematerijalnu štetu kod digitalnog uznemiravanja, narušavanja ugleda na internetu i sličnih modernih oblika povrede prava ličnosti.
3. Odgovornost po osnovu krivice
Ovo je najčešći oblik odgovornosti u praksi – mora se dokazati da je šteta nastala:
- namerom,
- nehatom,
- nepažnjom.
Primeri:
- lekar nije postupio po pravilima struke,
- vozač nije poštavao saobraćajna pravila,
- gazda je zanemario održavanje stepeništa, pa stanar padne,
- komšija je svojom nepažnjom izazvao poplavu.
4. Objektivna (stroga) odgovornost — bez krivice
Postoje situacije gde se odgovornost utvrđuje iako počinilac nije kriv.
To je tzv. objektivna odgovornost, a primenjuje se kada se radi o opasnim stvarima ili opasnim delatnostima.
Primeri:
- držanje opasnih životinja,
- eksploatacija mašina i industrijskih postrojenja,
- upotreba vozila u saobraćaju,
- držanje oružja,
- eksplozivne materije.
U ovim slučajevima se šteta nadoknađuje automatski — poverilac ne mora da dokazuje krivicu, već samo uzročnu vezu.
5. Odgovornost države i javnih organa za nezakonit rad
Prema čl. 172–178 ZOO, država odgovara za štetu koju svojim nezakonitim radom prouzrokuje:
- sud,
- policija,
- poreske uprave,
- organi uprave,
- druga javna tela.
Primeri:
- nezakonito lišavanje slobode,
- prekoračenje policijskih ovlašćenja,
- nerešavanje predmeta u razumnom roku,
- pogrešan upis u katastar,
- propuštanje organa da reaguje po prijavi.
Ovo je sve češći tip sporova u praksi.
6. Odgovornost poslodavca za štetu na radu
Poslodavac odgovara za:
- povrede na radu,
- profesionalna oboljenja,
- nezakonita otkazivanja,
- mobing.
Ovo obuhvata kako materijalnu, tako i nematerijalnu štetu.
U praksi, radnicima se često naknađuju:
- fizički bolovi,
- strah,
- umanjenje životne aktivnosti,
- izgubljena zarada,
- troškovi lečenja i rehabilitacije.
7. Saobraćajne nezgode – najčešći izvor odštetnih zahteva
U slučaju saobraćajne nezgode izbegava se parnica jer odgovornost po pravilu snosi osiguranje vozila, osim u specifičnim situacijama (npr. namerno izazvanje nezgode, vožnja bez dozvole).
Naknađuju se:
- telesne povrede,
- bolovi,
- strah,
- oštećenje vozila,
- izgubljena zarada.
8. Ujedi pasa – odgovornost vlasnika i lokalnih samouprava
Vlasnik psa uvek odgovara za štetu koju pas nanese, uključujući i nematerijalnu štetu.
Kod napada lutalica, odgovara grad ili opština.
9. Privatne škole, domovine, zdravstvene ustanove — odgovornost za štetu
Pravna lica koja obavljaju javne usluge odgovaraju za štetu:
- usled propusta u nadzoru (povrede u školi),
- grešaka u lečenju,
- propusta u bezbednosti.
10. Ugovorna šteta i ugovorna kazna
Česte su situacije kada jedna strana ne ispuni ugovor (kasni, odustane, preda neispravnu robu).
Ugovorna kazna služi da obezbedi izvršavanje obaveza, ali mora biti:
- jasno uređena,
- srazmerna,
- primenjena u skladu sa ugovorom.
11. Rokovi u naknadi štete
Opšti rokovi:
- 3 godine od saznanja za štetu i učinioca,
- 5 godina od nastanka štete (objektivni rok).
U slučaju štete od krivičnog dela, rokovi mogu biti i duži (vezani za krivični rok zastarelosti).
12. Kako dokazati štetu – praktični saveti
U svakom postupku ključni su:
- medicinska dokumentacija,
- računi i finansijska dokumenta,
- fotografije, video snimci,
- policijske beleške,
- svedoci,
- nalazi veštaka.
U praksi, veštačenje je često presudno u sporu.
13. Kako advokat pomaže u postupku naknade štete
Advokat:
- procenjuje pravnu osnovu odgovornosti,
- procenjuje visinu štete,
- prikuplja dokaze,
- vodi pregovore sa osiguranjem ili VTU,
- sastavlja tužbu,
- zastupa pred sudom,
- obezbeđuje da se šteta naplati u celosti.
Dobro vođen postupak znači bržu naplatu i veći iznos odštete.
14. Zaključak
Pravo na naknadu štete je jedno od najvažnijih mehanizama zaštite građana. Šteta ne sme ostati nenadoknađena — bilo da je naneta nehatom, namerom, neodgovornošću ili nezakonitim radom organa vlasti.
Cilj ovog teksta je da građanima i privrednim subjektima približi osnovne principe odgovornosti, kako bi znali kada i kako mogu ostvariti svoje pravo, i zašto je uloga advokata ključna u tom postupku.
Tekst o naknadi štet u slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja možete pročitati ovde.