Uvod
Krivično pravo ima zadatak da zaštiti javni poredak, mir i sigurnost građana. Upravo zbog toga, zakonodavac u Krivični zakonik uvodi posebna krivična dela kao što su nasilničko ponašanje i napad na službeno lice. Ona treba da obezbede da ulica ne bude poprište tuča i da se službena lica, poput policajaca ili drugih državnih organa, mogu bezbedno baviti svojim poslom.
Međutim, u praksi, naročito prilikom javnih okupljanja i protesta, granica između legitimnog izražavanja nezadovoljstva i krivičnog dela često biva zamagljena. Tada se javlja opasnost od prekomernog širenja krivične odgovornosti i zloupotrebe ovih odredbi.
Šta je nasilničko ponašanje?
Prema članu 344. Krivičnog zakonika Srbije, nasilničko ponašanje postoji kada neko na javnom mestu grubo remeti javni red i mir napadom, tučom, uništavanjem imovine ili sličnim agresivnim radnjama.
Ključni elementi:
- izvršenje na javnom mestu,
- postojanje nasilja ili pretnje koje ozbiljno uznemiravaju građane,
- ugrožavanje ne samo žrtve, već i javnog reda kao društvene vrednosti.
Šta nije nasilničko ponašanje?
- mirno okupljanje i protest, čak i ako je glasan i kritički nastrojen,
- verbalni izrazi nezadovoljstva koji nisu praćeni pretnjom ili fizičkim napadom,
- pasivni otpor, sedenje na ulici ili blokada puta bez upotrebe nasilja.
Šta je napad na službeno lice?
Član 323. Krivičnog zakonika propisuje krivično delo napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti. To podrazumeva fizički napad ili ozbiljnu pretnju na lice koje obavlja službenu radnju – najčešće policajca prilikom održavanja reda.
Ključni elementi:
- službeno lice mora postupati u okviru svojih ovlašćenja,
- radnja mora biti fizički napad ili ozbiljna pretnja,
- radnja mora biti usmerena na sprečavanje ili ometanje službene dužnosti.
Šta nije napad na službeno lice?
- verbalna kritika rada policije, ako nije praćena pretnjom,
- snimanje službenog lica tokom postupanja,
- mirni otpor bez primene sile (na primer – odbijanje da se napusti prostor bez fizičkog nasilja),
- situacije kada službeno lice postupa protivpravno ili prekoračuje ovlašćenja – tada nije reč o legitimnoj službenoj dužnosti, pa samim tim i krivično delo može biti isključeno.
Građanska neposlušnost i nasilničko ponašanje i napad na službeno lice – jasno razgraničenje
Građanska neposlušnost je legitiman oblik političkog delovanja i izražavanja nezadovoljstva, koji može podrazumevati blokade puteva, pasivan otpor, sedenje na javnim mestima ili odbijanje poslušnosti organima vlasti. Ona podrazumeva nenasilne oblike protesta i najčešće ima za cilj skretanje pažnje javnosti na određeni problem.
Ni pasivni otpor, ni mirno okupljanje, ni izražavanje kritike ne predstavljaju nasilničko ponašanje, niti napad na službeno lice. Upravo je to granica koju sudovi moraju dosledno čuvati – da ne dozvole da se građanska neposlušnost, kao demokratski izraz volje naroda, kriminalizuje pod izgovorom održavanja javnog reda.
Zašto dolazi do zloupotreba?
Na studentskim protestima i drugim javnim okupljanjima često dolazi do tenzija. Policija teži da demonstracije drži pod kontrolom, a pojedinci u masi mogu ispoljiti nezadovoljstvo glasnim vikama, guranjem barijera ili pasivnim otporom.
Tada se dešava da organi gonjenja kvalifikuju i najmanji otpor kao nasilničko ponašanje ili napad na službeno lice. Na primer:
- student koji drži transparent i odbija da se pomeri može biti optužen da „napada“ policajca,
- glasna rasprava ili verbalni protest mogu biti predstavljeni kao „ugrožavanje javnog reda i mira“.
Takve prakse predstavljaju opasno širenje krivične odgovornosti i dovode do gušenja slobode izražavanja i prava na protest, koja su ustavom zajemčena.
Uloga sudova
Sudovi imaju ključnu ulogu u povlačenju jasne linije:
- da razdvoje ono što je legitiman vid građanske neposlušnosti od stvarnog krivičnog dela,
- da spreče prekomernu kriminalizaciju mirnih protesta,
- da zaštite građane od zloupotreba policijskih i tužilačkih ovlašćenja.
Zaključak
Nasilničko ponašanje i napad na službeno lice jesu važni instituti krivičnog prava. Njihova svrha je zaštita javnog poretka i bezbednosti službenih lica. Ali, jednako je važno da se ovi instituti ne pretvore u instrument represije. Kada se koriste protiv studenata, radnika ili bilo kog građanina koji legitimno izražava nezadovoljstvo, onda se gubi osnovna funkcija krivičnog prava – zaštita prava i sloboda, a ne njihovo ukidanje.
Tekst o nasilničkom ponašanju na javnom skupu ili sportskoj priredni možete pročitati ovde.