U praksi se često postavlja pitanje da li lice koje je već jednom uslovno osuđeno može ponovo da dobije pogodnost odlaganja krivičnog gonjenja — instituta koji u srpskom krivičnom pravu predstavlja jednu od važnijih alternativa klasičnom vođenju krivičnog postupka. Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i zavisi od više faktora, a pre svega od pravne prirode prethodne sankcije i težine novog krivičnog dela.
Šta je odlaganje krivičnog gonjenja?
Odlaganje krivičnog gonjenja je institucija propisana članom 283. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koja tužiocu daje mogućnost da, umesto da podigne optužnicu, ponudi osumnjičenom da ispuni određene obaveze (npr. uplata novca u humanitarne svrhe, rad u javnom interesu, izmirenje štete oštećenom i sl.). Ako osumnjičeni ispuni obaveze, tužilac obustavlja postupak i lice se smatra neosuđivanim.
Šta je uslovna osuda?
S druge strane, uslovna osuda je sudska sankcija kojom se lice proglašava krivim, ali se izricanje kazne zatvora odlaže na određeni rok (obično 1–5 godina), uz uslov da u tom roku ne izvrši novo krivično delo. Uslovna osuda se upisuje u krivičnu evidenciju i predstavlja osudu u formalnom smislu, iako ne podrazumeva odlazak u zatvor.
Ključno pitanje: Može li neko posle uslovne osude ponovo dobiti odlaganje gonjenja?
Odgovor je: u određenim slučajevima — da, ali ne uvek.
Pravni osnov: član 283. stav 1. tačka 6. ZKP
ZKP predviđa da odlaganje krivičnog gonjenja nije moguće ako je osumnjičeni ranee već bio osuđen za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, izuzev ako se radi o uslovnoj osudi, koja sama po sebi ne predstavlja smetnju, ali se ceni u konkretnim okolnostima.
Drugim rečima, uslovna osuda ne automatski onemogućava odlaganje gonjenja, ali može uticati na odluku tužioca. Tužilac ima diskreciono ovlašćenje da odluči da li će ponuditi odlaganje, uzimajući u obzir:
- vreme proteklo od uslovne osude,
- težinu novog krivičnog dela,
- odnos između ranijeg i novog dela,
- ponašanje osumnjičenog nakon osude,
- stepen njegove saradnje sa tužilaštvom,
- oštetu koja je nastala i spremnost da je nadoknadi.
Praktičan primer:
Recimo da je lice pre tri godine uslovno osuđeno za krivično delo ugrožavanja sigurnosti, a sada je osumnjičeno za krivično delo u vezi s neovlašćenim objavljivanjem privatnih snimaka. Ako je u međuvremenu pokazalo primereno ponašanje, izrazilo kajanje i spremnost da nadoknadi štetu oštećenom, postoji mogućnost da tužilac prihvati odlaganje krivičnog gonjenja.
Zaključak:
Uslovna osuda ne isključuje po automatizmu mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja, ali predstavlja otežavajuću okolnost koju tužilac mora da ceni. Odluka zavisi od prirode novog dela, dosadašnjeg ponašanja osumnjičenog i njegove spremnosti da preuzme odgovornost i nadoknadi štetu.
U tom smislu, svako ko se nalazi u ovakvoj situaciji treba da se blagovremeno konsultuje sa advokatom i pripremi odgovarajuću dokumentaciju i predloge tužilaštvu.
Tekst o kaznama za opojne droge i oportunitetu možete pročitati ovde.