U beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, 03.05.2023. godine je oko osam časova došlo do pucnjave, kada je jedan od učenika ispalio više hitaca na đake i zaposlene. Osmoro dece je ubijeno, kao i jedan radnik obezbeđenja, a ranjeno je šestoro učenika i jedna nastavnica.
Ovo je do sada prvi ovakav zločin u Srbiji. Svakako je razumljivo da je ovakva tragedija potresla celokupno društvo, tim pre što nikada u srpskom društvu nije bilo zabeleženo ništa iole slično.
U prevenciji ovakvih dešavanja od pomoći mogu biti neka uporedna rešenja do kojih se došlo u onim pravnim sistemima kojima nisu strani ovakvi zločini, na žalost.
Sociolozi u Centru za proučavanje i prevenciju nasilja Univerziteta Kolorado, Boulder, proučavaju okolnosti koje dovode do nasilja u kojem napadač unapred bira metu – poput osobe, grupe ili škole.
Oni su našli da se isti obrasci zabrinjavajućeg ponašanja pojavljuju među izvršiocima, ali to nije sve. Takođe, ovi stručnjaci su uočili da često postoji mnogo prilika da se interveniše sa izvršiocem pre tragedije koju propuštaju vršnjaci, članovi porodice, školsko osoblje, službenici za sprovođenje zakona i drugi.
Veliki deo javne rasprave o sprečavanju pucnjave u školama fokusira se na to da li i kako ograničiti pristup ljudi vatrenom oružju. Iako su ovi napori i dalje važni, u proteklih 30 godina, rad sociologa sa Univerziteta Kolorado je identifikovao druge strategije koje mogu smanjiti rizik od nasilja. Evo tri koraka zasnovana na dokazima koje škole i zajednice mogu preduzeti da spreče nasilje.
Naučite učenike i odrasle da prijave znakove upozorenja
Većina školskih strelaca pokazala je zabrinutost i saopštila svoj plan da nanese štetu pre svog smrtonosnog napada.
Ova zabrinjavajuća ponašanja i komunikacije pružaju priliku odraslima da se uključe, učenicima da progovore i ljudima da pomognu učeniku koji je možda u psihičkoj ili emocionalnoj nevolji.
Ali znakove upozorenja za nasilje može biti teško razlikovati od drugih tipova problematičnog ponašanja, posebno među adolescentima.
Prema američkoj tajnoj službi, 10 najčešćih zabrinjavajućih ponašanja među napadačima u školama su:
- pretnje meti ili drugima, kao i namera za napad, uključujući na društvenim mrežama;
- intenzivan ili eskalirajući bes;
- interesovanje za oružje;
- tuga, depresija ili izolacija;
- promene u ponašanju ili izgledu;
- samopovređivanje;
- interesovanje za oružje ili nasilje;
- žalbe na maltretiranje;
- brige oko ocena ili pohađanja nastave;
- uznemiravanje drugih;
Napadači obično pokazuju pet ili više takvih ponašanja. Obrazovni programi i obuka koji podstiču ljude da podele svoju zabrinutost i traže pomoć za one koji se bave zabrinjavajućim ponašanjem mogu poboljšati bezbednost u školama i zajednicama.
Razvijte i objavite anonimne linije za dojavu
Ljudima je potreban način da bezbedno prijave svoju zabrinutost. Sistemi tipskih linija obuhvataju veb lokacije, telefonske brojeve za pozivanje ili SMS, adrese e-pošte i aplikacije. Oni dozvoljavaju studentima i drugima da anonimno ili poverljivo podele svoju zabrinutost u vezi sa pretećim ponašanjem ili komunikacijom drugih.
Ovo može učiniti da ljudi manje oklevaju da prijave situacije koje ih zabrinjavaju ili za koje misle da se možda ne bave njima, kao što su maltretiranje, pretnje, upotreba droga ili nečiji razgovor o samoubistvu.
Studija iz 2011. pokazala je da je sistem pomogao u zaustavljanju 28 potencijalnih napada na škole.
Tokom školske 2021-22. godine, na primer, jedan takav sistem je primio 19.364 izveštaja. Od toga, 14% se odnosilo na pretnje samoubistvom, 7% na maltretiranje, a 7% na provere stanja. Od 84 samoprijave u vezi sa mentalnim zdravljem te godine, 32% je dobilo savetodavne usluge, 32% je obavestilo svoje roditelje, 22% je imalo zvaničnu proveru svog zdravlja, 12% je hospitalizovano barem na kratko, a 10% je bilo data procena o samoubistvu; neki su dobili više od jednog od tih odgovora.
Poznato je da ove vrste intervencija sprečavaju nasilje u školi. Nacionalni policijski institut je neprofitna organizacija sa sedištem u Arlingtonu u Virdžiniji, koja održava bazu podataka o sprečenom nasilju u školi. Od 2021. godine, baza podataka je sadržala informacije o slučajevima 171 sprečenog napada, od kojih je 88 prvi otkrio kolega potencijalnog napadača.
Sprovesti procenu pretećeg ponašanja
Kada ljudi prijave svoju zabrinutost, policija, školsko osoblje i stručnjaci za mentalno zdravlje moraju proceniti izveštaje i odrediti kako da postupaju sa informacijama i ljudima koji su umešani.
Jedna metoda, koja se zove procena i upravljanje pretećim ponašanjem, nastoji da identifikuje uzrok zabrinjavajućeg ponašanja – kao što je pritužba, psihološka trauma ili zabrinutost za mentalno zdravlje. U školama, ovaj proces podstiče tim za procenu pretnji da proceni rizik od nasilja i izgradi plan za podršku i praćenje učenika, njihovog ponašanja i komunikacije.
Manje je verovatno da će škole koje koriste ovaj pristup jednostavno suspendovati ili izbaciti učenike koje procenjuju. To znači da učenici i dalje mogu da dobijaju usluge i podršku preko svoje škole, umesto da budu isključeni iz nje.
Ovaj proces takođe pomaže da se razlikuju slučajevi u kojima je učenik pretio, ali nema nameru da naudi od onih u kojima učenik predstavlja stvarnu pretnju.
Kada tim proceni pretnju, može da podeli rezultate – i plan akcije – sa drugim članovima školskog osoblja kako bi se uverio da svi znaju kako da se nose sa učenikom i njihovim ponašanjem. Članovi školskog osoblja takođe znaju kako i kome da prijave sva naknadna zapažanja zabrinjavajućih postupaka ili izjava učenika.
Građani Srbije nisu bespomoćni pred školskim nasiljem. Istraživanja su identifikovala rešenja. Verujemo da je vreme da delujemo kako bismo dosledno i efikasno primenili ova rešenja.