Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos. U skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljuje sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Poslodavac u ovom slučaju donosi rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada od prvog dana određivanja pritvora. U skladu sa Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-429/2005-02, od 30.6.2005. godine, određivanje pritvora zaposlenom u smislu člana 166. Zakona ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. Shodno tome to ne može biti razlog odjavljivanja sa obaveznog socijalnog osiguranja.
Zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Zarada za vreme pritvora
Za vreme trajanja pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Ona mora biti u visine jedne četvrtine osnovne zarade. Ukoliko izdržava porodicu ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Naknada koja se zaposlenom isplaćuje za vreme udaljenja sa rada zbog pritvora ima karakter zarade. To znači da se na ovu naknadu obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi. To se radi na isti način kao kod obračuna zarade. Ukoliko je naknada zarade ispod najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje moraju da budu plaćeni najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza. U slučaju isplate naknade za vreme odsustva sa rada zbog određivanja pritvora, ne postoji ograničenje da naknada ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.
Napomena: Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada usled određivanja pritvora pada na teret organa koji je odredio pritvor. To znači da poslodavac zaposlenom isplaćuje naknadu za vreme pritvora. Nakon toga istu refundira od organa koji je odredio pritvor.
Dalje obaveze poslodavca zavise od ishoda postupka zbog kojeg se zaposleni nalazi u pritvoru.
U skladu sa članom 169. Zakona o radu, zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, pripada razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade. Ovo je u slučaju da je:
– krivični postupak protiv njega obustavljen pravnosnažnom odlukom,
– ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe,
– ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti.
Poslodavac isplaćuje ovaj iznos razlike zaposlenom, ali bi trebalo da bude refundirana od strane suda koji je odredio pritvor.
Ukoliko zaposlenom bude izrečena kazna zatvora, ili mera bezbednosti, dalji postupak zavisi od toga da li je vreme izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci ili preko šest meseci.
Odsustvo zaposlenog sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju do šest meseci
Ukoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, u skladu sa članom 79. Zakona o radu, zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno.
U ovom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa. Potrebno je da poslodavac zaposlenog odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranju na CROSO portalu. Kao šifra za osnovna prekida osiguranja koristi se 31 – prekid osiguranja po osnovu radnog odnosa zbog mirovanja.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze, u skladu sa članom 79. Zakona o radu, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se ne vrati u ovom roku, poslodavac mu otkazuje ugovor o radu u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o radu.
Kako u ovom slučaju zaposlenom miruju prava i obaveze, zaposleni u ovom periodu ne ostvaruje pravo na zaradu i pravo na naknadu zarade, niti poslodavac ima obavezu uplate poreza i doprinosa.
Odsustvo zaposlenog sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju preko šest meseci
Nezavisno od volje poslodavca i volje zaposlenog, u skladu sa članom 176. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona, ako zaposleni zbog izdržavanja kazne zatvora odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci. Radni odnos zaposlenom prestaje danom stupanja na izdržavanje kazne zatvora.
Za prestanak radnog odnosa po sili zakona usled izdržavanja kazne zatvora potrebno je da budu ispunjena dva uslova:
1. da je zaposleni pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora,
2. da zbog izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen mora da bude odsutan sa rada duže od šest meseci.
Kao što se iz navedenog može zaključiti, ukoliko zaposleni mora da odsustvuje sa rada u trajanju dužem od šest meseci zbog izdržavanja kazne zatvora (ne pritvora), odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona. Ovo je nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, bez mogućnosti da zaposlenom miruju prava i obaveze. Poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa, a lice je potrebno odjaviti sa obaveznog socijalnog osiguranju na CROSO portalu. Kao šifu osnovna prekida osiguranja koristi se šifra 19. Ovo je u slučaju da zaposleni odsustvuje sa rada duže od 6 meseci zbog izdržavanja kazne zatvora. Šifra 20 se koristi ako zaposleni odsustvuje sa rada duže od 6 meseci zbog izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.