Kako zaštititi svoje pravo i šta zaista odlučuje u ovim postupcima
Odbijanje zahteva za invalidsku penziju jedan je od najtežih trenutaka za osiguranika. Ne samo zato što se radi o gubitku očekivanog prihoda, već i zato što takvo rešenje često dolazi u trenutku kada je zdravlje ozbiljno narušeno, radni kapacitet smanjen, a egzistencijalna neizvesnost već prisutna.
Ipak, rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) nije konačna istina, niti je poslednja reč u postupku. U velikom broju slučajeva, upravo žalba predstavlja ključni pravni mehanizam kojim se nepravilno i formalno doneta rešenja mogu poništiti ili preinačiti.
Ovaj tekst ima za cilj da, jasno i bez pravne magle, objasni:
- zašto PIO često odbija zahteve za invalidsku penziju
- koja su najčešća pravna i činjenična „klizanja“ u tim rešenjima
- kako se pravilno sastavlja žalba
- i zašto je advokatska pomoć u ovim postupcima često odlučujuća
1. Šta je invalidska penzija i ko ima pravo na nju
Invalidska penzija nije socijalna pomoć, već stečeno pravo iz obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja. Ona pripada osiguraniku kod koga je, usled bolesti, povrede ili povrede na radu, nastala trajna nesposobnost za rad, u skladu sa zakonom.
Ključna stvar koju mnogi ne znaju jeste da se invalidnost ne ceni isključivo medicinski, već u vezi sa konkretnim radnim sposobnostima osiguranika. Drugim rečima, pitanje nije samo „da li je lice bolesno“, već:
- da li je sposobno da obavlja poslove svog radnog mesta
- da li može da radi druge poslove u okviru svoje stručne spreme
- i da li postoji preostala radna sposobnost koja je realna, a ne teorijska
U praksi, upravo ovde nastaje najveći broj sporova.
2. Zašto PIO odbija zahteve – stvarni razlozi iz prakse
Iako su formalna obrazloženja u rešenjima često kratka i šablonska, iza njih se najčešće kriju sledeći razlozi:
2.1. Formalistički pristup lekarskih komisija
Lekarske komisije PIO-a često se oslanjaju na:
- jednokratni pregled
- nepotpunu medicinsku dokumentaciju
- ili uopštene formulacije o „očuvanoj radnoj sposobnosti“
Bez dublje analize stvarnih posledica bolesti na svakodnevni rad.
2.2. Ignorisanje radnog mesta i stvarnih uslova rada
Česta greška PIO-a je posmatranje osiguranika u apstrakciji, kao da radi u idealnim uslovima, a ne:
- u smenskom radu
- sa fizičkim ili psihičkim opterećenjem
- u uslovima stresa, buke, odgovornosti ili rada sa ljudima
2.3. Potcenjivanje kombinovanih oboljenja
Umesto da se zdravstveno stanje ceni kumulativno, PIO često svako oboljenje posmatra pojedinačno, pa zaključuje da „nijedno samo za sebe“ ne dovodi do invalidnosti.
Ovo je jedna od najjačih tačaka za žalbu.
3. Pravo na žalbu – rok, značaj i domet
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za invalidsku penziju, osiguranik ima pravo da podnese žalbu u zakonskom roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba nije formalnost. Ona ima dvostruku ulogu:
- omogućava ponovno razmatranje predmeta u upravnom postupku
- postavlja temelje za eventualni upravni spor pred sudom
Zato je od izuzetne važnosti da žalba:
- bude pravno argumentovana
- da sadrži konkretne primedbe
- i da ne ostane na opštim tvrdnjama da je rešenje „nepravedno“
4. Kako izgleda dobra žalba na rešenje PIO
Dobra žalba nije dugačka radi forme, već precizna radi efekta. U praksi, ona treba da sadrži sledeće celine:
4.1. Označenje rešenja i nadležnog organa
Jasno se navodi broj i datum rešenja, kao i organ koji ga je doneo.
4.2. Istaknuta povreda materijalnog prava
Najčešće se ukazuje da:
- nije pravilno primenjen zakon
- da invalidnost nije cenjena u skladu sa zakonskim kriterijumima
- ili da je pogrešno zaključeno da postoji preostala radna sposobnost
4.3. Povrede postupka
Ovo uključuje:
- nepotpuno utvrđeno činjenično stanje
- ignorisanje medicinskih izveštaja
- nedostatak obrazloženja u rešenju
4.4. Medicinski deo – srce žalbe
U ovom delu se:
- analiziraju nalazi specijalista
- ukazuje na hroničnost, progresiju i trajnost oboljenja
- ističe nesaglasnost između dokumentacije i zaključaka komisije
4.5. Predlog
Na kraju, jasno se traži:
- poništaj rešenja
- novo veštačenje
- ili drugačija ocena radne sposobnosti
5. Značaj dodatne medicinske dokumentacije
Jedna od najčešćih grešaka osiguranika jeste da se u žalbi ne dostavi:
- nova medicinska dokumentacija
- ili detaljni izveštaji specijalista koji povezuju dijagnozu sa radnom nesposobnošću
U praksi, dobro formulisan izveštaj lekara specijaliste, koji jasno opisuje funkcionalna ograničenja, često ima veću težinu od opštih zaključaka komisije.
6. Šta ako žalba bude odbijena
Ako drugostepeni organ PIO-a odbije žalbu, postupak se ne završava. Naprotiv, tada se otvara put za:
- pokretanje upravnog spora
- sudsku kontrolu zakonitosti rešenja
- i nezavisno veštačenje
Mnogi pozitivni ishodi za osiguranike dešavaju se upravo u sudskoj fazi, jer sud nije vezan formalizmom upravnog organa.
7. Uloga advokata u postupku ostvarivanja invalidske penzije
Iako zakon ne zahteva obavezno advokatsko zastupanje, praksa pokazuje da je razlika između:
- samostalno napisane žalbe
- i pravno precizno formulisanog podneska
često odlučujuća.
Advokat:
- zna na koje argumente PIO reaguje
- ume da poveže pravo i medicinu
- i vodi postupak strateški, a ne improvizovano
8. Odbijeno rešenje nije kraj
Odbijanje zahteva za invalidsku penziju nije dokaz da pravo ne postoji, već često dokaz da nije pravilno prepoznato i obrazloženo.
Pravo na žalbu postoji upravo zato da bi se ispravile greške, a iskustvo pokazuje da se upornošću, dobrom dokumentacijom i stručnim pravnim vođenjem postupka mogu ostvariti prava koja su na prvi pogled „izgubljena“.
Ako se nalazite u ovakvoj situaciji, važno je da znate jedno:
pravna borba počinje upravo onda kada stigne negativno rešenje.
Tekst o prigovoru i žalbi na rešenje o izvršenju možete pročitati ovde.