Žrtva (oštećeni) je osoba koja je pretrpela fizičku, psihičku emotivnu ili materijalnu štetu, koja je direktna posledica krivičnog dela. Žrtve su i članovi porodice lica čija je smrt posledica izvršenog krivičnog dela i koja su, usled smrti tog lica, pretrpela štetu. Prava žrtava i svedoka u Republici Srbiji proističu iz njene opredeljenosti da predstavlja humano,...Read More

Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti...Read More

Kućni zatvor i sudska mera zabrane napuštanja stana – kao kućni pritvor, dva su različita pravna instituta, koji se često mešaju i poistovećuju u javnosti. Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zatvor je kazna na koju se, nakon okončanja krivičnog postupka, osuđuje lice za koje sud utvrdi da je izvršilo krivično delo. Vreme provedeno u...Read More

Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim. Sud može izreći ovu zabranu ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog....Read More

Mere bezbednosti su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje imaju svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela. One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu postupka određenog u zakonu, a njihov pravni osnov sadržan je u opasnom stanju pojedinih...Read More

Zakonska regulativa Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su objavljene u „Službenom Glasniku RS“, br.94/2016, a primenjuju se od 01. juna 2017.godine,  definisano je navedeno krivično delo na sledeći način: Polno uznemiravanje Član 182a (1) Ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. (2) Ako je delo iz stava...Read More

Mere bezbednosti (kao što je obavezno psihijatrijsko lečenje), kao i ostale krivične sankcije, su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje osim zajedničkih imaju i svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela. One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu...Read More

Uslovno otpuštanje ili uslovni otpust, podrazumeva otpuštanje na slobodu, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi, osuđenika koji je izdržao deo kazne u kazneno-popravnom zavodu, pre nego što je izdržao kaznu u punom trajanju, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo krivično delo. Uslovni otpust kao primarni cilj ima rehabilitaciju...Read More

Šta je zelenaški ugovor? Pod pojmom “zelenaški ugovor” podrazumevamo takav ugovor u kome jedna strana koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem druge strane, njenim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošćšu, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dala ili se obavezala da će dati i...Read More

U prethodnom tekstu bilo je reči o zastarelosti krivičnog gonjenja. Sada ću se baviti pitanjem zastarelosti izvršenja krivične sankcije, odnosno kazne. U tom pogledu, svakako je najinteresantnije pitanje zastarelosti izvršenja kazne zatvora. Zastarelost je zakonski osnov za gašenje krivičnih sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na krivično gonjenje...Read More