Internet se danas smatra javnim medijem i moguće je izvršiti krivično delo, ali za gonjenje takvog krivičnog dela je nadležno ono lice koje se smatra da je oštećeno.Dostupnost kamere na „pametnim“ telefonima omogućilo je pravljenje video zapisa na svakom koraku. Zbog toga se često postavlja o pravu na snimanje u javnosti – tj. da li...Read More
Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) – u daljem tekstu: KZ, u Posebnom delu, Glava 14, KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA JAVNOG REDA I MIRA, GLAVA ČETRNAESTA, u članu 138. propisuje krivično delo „Ugrožavanje sigurnosti“. Tekst navedenog člana glasi: (1) Ko ugrozi...Read More
Žrtva (oštećeni) je osoba koja je pretrpela fizičku, psihičku emotivnu ili materijalnu štetu, koja je direktna posledica krivičnog dela. Žrtve su i članovi porodice lica čija je smrt posledica izvršenog krivičnog dela i koja su, usled smrti tog lica, pretrpela štetu. Prava žrtava i svedoka u Republici Srbiji proističu iz njene opredeljenosti da predstavlja humano,...Read More
Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti...Read More
Kućni zatvor i sudska mera zabrane napuštanja stana – kao kućni pritvor, dva su različita pravna instituta, koji se često mešaju i poistovećuju u javnosti. Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zatvor je kazna na koju se, nakon okončanja krivičnog postupka, osuđuje lice za koje sud utvrdi da je izvršilo krivično delo. Vreme provedeno u...Read More
Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim. Sud može izreći ovu zabranu ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog....Read More
Mere bezbednosti su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje imaju svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela. One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu postupka određenog u zakonu, a njihov pravni osnov sadržan je u opasnom stanju pojedinih...Read More
Zakonska regulativa Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su objavljene u „Službenom Glasniku RS“, br.94/2016, a primenjuju se od 01. juna 2017.godine, definisano je navedeno krivično delo na sledeći način: Polno uznemiravanje Član 182a (1) Ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. (2) Ako je delo iz stava...Read More
Mere bezbednosti (kao što je obavezno psihijatrijsko lečenje), kao i ostale krivične sankcije, su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje osim zajedničkih imaju i svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela. One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu...Read More
Uslovno otpuštanje ili uslovni otpust, podrazumeva otpuštanje na slobodu, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi, osuđenika koji je izdržao deo kazne u kazneno-popravnom zavodu, pre nego što je izdržao kaznu u punom trajanju, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo krivično delo. Uslovni otpust kao primarni cilj ima rehabilitaciju...Read More
