U poslednjih nekoliko godina, nanogica kao alternativa zatvoru sve više se koristi u srpskom pravosuđu.
Ova mera predstavlja važan korak ka humanizaciji kaznenog sistema, a njena primena otvara brojna pitanja – i pravna i praktična.
U ovom tekstu razmatramo šta je nanogica, ko može dobiti kaznu kućnog pritvora uz elektronski nadzor, kakva je procedura odobravanja, kakve su obaveze osuđenog i kakve posledice slede u slučaju kršenja pravila.
Šta je nanogica?
„Nanogica“ je kolokvijalan izraz za elektronski uređaj za nadzor, koji se obično postavlja na zglob noge (retko na ruku), a koristi se za praćenje kretanja osuđenog lica.
Ovaj oblik elektronskog nadzora primenjuje se kao alternativa kazni zatvora, u skladu sa zakonom, i podrazumeva da osuđeni kaznu izdržava u kućnom pritvoru, pod strogo definisanim uslovima.
Pravni osnov: kazna kućnog zatvora uz elektronski nadzor
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, moguće je da se umesto kazne zatvora do jedne godine izrekne kazna kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom.
Ovu mogućnost reguliše i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, posebno u članovima koji se odnose na alternativne sankcije.
Takođe, elektronski nadzor se može primeniti i u drugim slučajevima, kao što su:
- mere bezbednosti,
- mere zabrane prilaska (npr. u slučajevima porodičnog nasilja),
- kao deo uslovnog otpusta ili probacionog nadzora.
Ko može dobiti nanogicu?
Sud može izreći nanogicu u sledećim slučajevima:
- ako se radi o kazni zatvora do jedne godine, i ako je osuđeni saglasan;
- ako sud, prilikom izricanja kazne, proceni da će se cilj kazne postići i bez izolacije u zatvoru;
- ako osuđeni ima postojanu adresu, tehničke uslove za nadzor (stalno električno napajanje, mobilni signal, telefonsku liniju), i ako se obaveže da neće kršiti pravila.
Ukoliko su ispunjeni uslovi, izvršenje kazne zatvora se preinačava u kaznu kućnog zatvora, a osuđeni dobija elektronski uređaj koji se instalira od strane Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Kako izgleda nadzor?
Uređaj (nanogica) funkcioniše kao elektronski pratilac – emituje signale koji se upoređuju sa unapred definisanom „zonom kretanja“. To znači da lice sme boraviti samo na adresi koja je određena rešenjem suda, u tačno određenom vremenskom intervalu.
Svaki izlazak izvan dozvoljene zone bez prethodnog odobrenja predstavlja kršenje režima, što može dovesti do:
- opomene,
- pooštravanja režima,
- opoziva mere i slanja u zatvor na izvršenje ostatka kazne.
Obaveze osuđenog sa nanogicom
Lice koje nosi nanogicu dužno je:
- da bude dostupno nadležnima u svakom trenutku,
- da ne uklanja ili oštećuje uređaj,
- da ne napušta objekat van odobrenih okolnosti (npr. rad, odlazak lekaru, nabavka),
- da ne ometa rad elektronskog sistema (npr. prekidanjem napajanja, gašenjem rutera, korišćenjem jamera i sl.),
- da redovno komunicira sa probacionim službenikom, ako je mera uslovljena takvim nadzorom.
Ko vrši nadzor?
Nadzor sprovodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, preko Centra za elektronski nadzor, koji u realnom vremenu prati položaj osuđenog i reaguje na eventualne nepravilnosti.
U slučaju kršenja režima, Centar obaveštava nadležni sud, koji može izmeniti odluku i uputiti lice na izdržavanje kazne u zatvorskoj ustanovi.
Prednosti nanogice
- Humanost: izbegava se štetan uticaj zatvorske sredine, posebno kod mladih, primarno neopasnih prestupnika.
- Resocijalizacija: osuđeni ostaje u okruženju porodice, zadržava posao i socijalne veze.
- Smanjenje prenatrpanosti zatvora.
- Efikasnost i ušteda: država ima niže troškove izvršenja kazne.
- Mogućnost prelazne kontrole – za lica u uslovnom otpustu ili kod mera zabrane prilaska.
Mane i izazovi
- Potrebna je tehnička infrastruktura i pokrivenost signalom.
- Može doći do pogrešnih alarma, što opterećuje sistem.
- Postoji rizik od zloupotrebe, ako se ne vrši redovan nadzor.
- Mere nisu uvek dovoljne za lice koje predstavlja veću opasnost za društvo.
Zaključak
Nanogica nije „olakšica“, već kazna u modernom obliku.
Ona je disciplinska mera koja podrazumeva ograničenje slobode, ali u okviru privatnog prostora.
Za određene kategorije prestupnika, naročito one kod kojih ne postoji opasnost po druge, ovo predstavlja pravedniju, efikasniju i humaniju meru od klasičnog zatvora.
Uvođenje i razvoj elektronskog nadzora u Srbiji prati svetske trendove ka reformisanju krivičnog pravosuđa.