U Republici Srbiji, učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne: doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Kućni zatvor i sudska mera zabrane napuštanja stana – kao kućni pritvor, dva su različita pravna instituta, koji se često mešaju i poistovećuju u javnosti.

Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zatvor je kazna na koju se, nakon okončanja krivičnog postupka, osuđuje lice za koje sud utvrdi da je izvršilo krivično delo. Vreme provedeno u pritvoru se učiniocu krivičnog dela uračunava u kaznu zatvora, ukoliko na ovu kaznu bude osuđeno. To znači da, ukoliko je osumnjičeni tokom trajanja postupka bio u pritvoru tri meseca pa je u tom istom postupku pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca on će izdržavati kaznu zatvora samo još 1 mesec.

Kretanje sa nanogicom

Kretanje sa nanogicom je alternativni vid kazne za osuđene osobe koje umesto u zatvoru svoju kaznu izdržavaju kući. Elektronski nadzor ili u narodu rasprostranjen kao nanogica je alternativni vid kazne za osuđene osobe koje umesto u zatvoru svoju kaznu izdržavaju kući. Kazna kućnog zatvora s nanogicom obično se dobija za dela koja propisuju sankcije do godinu, a najčešće se izriču za krivična dela iz oblasti saobraćaja, sitne krađe i zloupotrebe narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izdržavaju u kućnim uslovima je nešto duže od osam meseci, uključujući i meru kućnog pritvora.

Izvršenje ove kazne prati Poverenička služba, koja je pri Upravi Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija. Osuđenk kom je određena kazna zatvora na ovaj način ne sme napuštati stan osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Ipak, postoje i slučajevi kada može da se napusti stan, ali isključivo odlukom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Obično su to slučajevi kada osuđeniku ili članu porodice treba da se pruži nužna medicinska pomoć, ali i zarad odlaska na posao, ukoliko krivično delo za koje je osuđen nije u vezi s radom.

Imanje nanogice i odlazak na posao

Zakonom o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014 i 87/2018) jeste predviđena mogućnost osuđenog da nastavi sa radom, čak i da po odobrenju Poverenika napušta prostorije u kojima izdržava kaznu a sa ciljem obavljanja poslova, ukoliko je zaposleni. Isto tako, odredbom člana 9. stav 3. tačka 2. Pravilnika o načinu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i organizaciji i radu poverenika („Sl. glasnik RS“, br. 30/2015) propisano je da osuđeni preko Poverenika podnosi molbu za dozvolu napuštanja prostorija u kojima stanuje, između ostalog, radi odlaska na posao (ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom), a uz koju molbu je osuđeni dužan da dostavi saglasnost poslodavca, potvrdu o redovnom radnom vremenu osuđenog, fotokopiju radne knjižice, odnosno ugovora o radnom angažovanju.

Ovde skrećem pažnju da u skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje: Zakon), zaposlenom kom je izrečena kazna zatvora radni odnos može mirovati ili prestati u zavisnosti od dužine kazne koju izdržava i njegovog očekivanog odsustva sa rada, odnosno:

1) radni odnos miruje u skladu sa članom 79. stav 1. tačka 5) Zakona, za vreme izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci i to počev od dana kada je stupio na izdržavanje kazne. Pa u ovom slučaju zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se u navedenom roku ne vrati, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu po osnovu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona;

2) radni odnos prestaje nezavisno od volje zaposlenog ili volje poslodavca, u skladu sa članom 176. stav 1. tačka 3) Zakona, ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci. U ovom slučaju poslodavac mora voditi računa da li na dan kada radni odnos prestaje (dan stupanja na izdržavanje kazne) zaposleni mora stvarno da bude odsutan sa rada duže od šest meseci zbog izdržavanja te kazne. Uslov za zakonitu primenu odredbe člana 176. stav 1. tačka 3) Zakona, jeste da u momentu stupanja na izdržavanje kazne odsustvo faktički traje duže od 6 meseci, bez obzira na kaznu koja je izrečena npr. ukoliko je osuđen na sedam meseci zatvora, ali je prethodno proveo dva meseca u pritvoru, odsustvovao bi još pet meseci zbog izdržavanja kazne, pa mu ni radni odnos ne bi mogao prestati.

Dakle, poslodavac nije u obavezi da dâ saglasnost za rad zaposlenog u periodu izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a sa stanovišta Zakona, zaposlenom radni odnos miruje, ili prestaje „po sili zakona“ sve u zavisnosti od trajanja odsustva sa rada usled kazne koju zaposleni izdržava, a kako je prethodno navedeno.

Na ovom mestu bih istakao kako razlika između kućnog pritvora i kućnog zatvora utiče na radni odnos.

Pritvor i radni odnos

O stavljanju okrivljenog u pritvor, sud će u roku od tri dana od donošenja odluke obavestiti po službenoj dužnosti organ ili poslodavca kod koga je okrivljeni zaposlen. Prema zakonu o radu zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.

Kućni zatvor i radni odnos

Tokom izdržavanja alternativne kazne kućnog zatvora odlukom direktora Uprave osuđeno lice može napustiti prostorije u kojima stanuje u određenim slučajevima, od kojih je jedan odlazak na posao, ali ako i samo ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom.

Kako bi osuđeno lice dobilo dozvolu za odlazak na posao neophodno je da se pismenim putem obrati direktoru Uprave, u formi Molbe. Molba se podnosi preko Poverenika koji je dostavlja Povereničkoj službi, skupa sa svojim mišljenjem o osnovanosti molbe. Ukoliko Molba naiđe na odobrenje, sa istom će biti upoznati sud i nadležna policijska uprava u mestu stanovanja optuženog.

Direktor Uprave može opozvati odluku o dozvoli za napuštanje prostorija u cilju odlaska na posao, ako ne postoje okolnosti zbog kojih bi osuđeno lice izlazilo (recimo firma se zatvorila, u toku je kolektivni godišnji odmor ili je lice dobilo otkaz), ako se utvrdi da su podaci izneti u molbi neistiniti ili ako osuđeno lice zloupotrebljava dozvolu za napuštanje prostorija u kojima izdržava kaznu kućnog zatvora.

Tekst koji se detaljno bavi temom kućnog zatvora i kućnog pritvora možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply