Pitanje opoziva priznanja testamenta jedno je od zanimljivijih u naslednom pravu, jer dodiruje granicu između izjave o činjenici i pravne izjave volje. U praksi nije retko da naslednici, radi bržeg okončanja postupka ili u uverenju da je testament važeći, izjave da ga priznaju. Međutim, naknadno se može javiti sumnja u njegovu autentičnost ili u sposobnost testatora. Tada se postavlja pitanje – da li se jednom dato priznanje testamenta može opozvati?
1. Pravna priroda priznanja testamenta
Priznanje testamenta može imati dva značenja:
1) priznanje istinitosti testamenta (autentičnosti), i
2) prihvatanje njegove sadržine i odricanje od prava na osporavanje.
Prvo se odnosi na izjavu o činjenici – naslednik priznaje da je testament sačinjen od strane ostavioca i da je formalno ispravan. Drugo znači izjavu volje – naslednik se svesno odriče prava da testament osporava, prihvatajući njegove posledice.
2. Priznanje istinitosti testamenta
Ako je priznanje dato u smislu da je testament autentičan i važeći, to se smatra izjavom o činjenici. Prema članu 111. Zakona o parničnom postupku, priznanje dato u postupku može se povući sve dok sud ne donese odluku, i to samo ako se dokaže da je bilo dato u zabludi, prevari ili pod prinudom.
Dakle, ako naslednik naknadno sazna da je testament falsifikovan, da testator nije bio sposoban za rasuđivanje ili da je bio obmanut, ima pravo da zatraži opoziv ranije izjave. U tom slučaju, podnosi se predlog za povraćaj u pređašnje stanje ili posebna tužba za utvrđenje ništavosti testamenta.
3. Prihvatanje sadržine i odricanje od osporavanja
Kada naslednik izjavi da prihvata sadržinu testamenta i da se odriče prava da ga osporava, ta izjava ima pravnu snagu odricanja od prava. Takva izjava se može opozvati samo ako postoje razlozi koji poništavaju izjavu volje: zabluda, prevara ili prinuda.
Ako tih razloga nema, opoziv nije moguć, jer je odricanje od prava pravno važeće i obavezujuće. Sud u tom slučaju polazi od pretpostavke da je izjava data slobodno i svesno, te da izražava stvarnu nameru naslednika.
4. Sudska praksa i tumačenje
Sudovi u Srbiji prave razliku između priznanja činjenice i odricanja od prava. Ako je naslednik samo konstatovao da ‘priznaje testament kao autentičan’, kasnije može tražiti njegovu proveru ili utvrđenje ništavosti. Ali ako je izjavio da ‘prihvata testament i odriče se osporavanja’, smatra se da je pravno vezan za tu izjavu, osim ako dokaže da je bio u zabludi ili da je izjava iznuđena.
5. Zaključak
Priznanje testamenta može se opozvati samo u ograničenim slučajevima. Ako se radi o priznanju činjenice, opoziv je moguć ukoliko se dokaže zabluda, prevara ili prinuda. Ako se radi o odricanju od prava, opoziv je moguć samo pod istim uslovima, ali uz znatno teži dokazni teret. Zato je pre bilo kakvog priznanja ili odricanja neophodno pažljivo razmotriti sve pravne posledice takve izjave.
U naslednom pravu, kao i u životu, ponekad je lakše nešto priznati nego kasnije povući. Zato se uvek preporučuje da se pre svake izjave volje konsultuje advokat koji će proceniti sve posledice i mogućnosti u konkretnom slučaju.
Tekst o nedostojnosti za nasleđivanje možete pročitati ovde.