Kako prepoznati seksualnog predatora?

Da li ste znali da 80% seksualnih predatora NEMA krivični dosije?

Ozbiljno? Kako bi to moglo biti?

Nekoliko je razloga zbog kojih neki od najnasilnijih prestupnika u našoj zemlji i dalje šetaju ulicama. I dalje rade kao školski učitelji. Još uvek volontiraju u programima za mlade. Još uvek pružaju pravne savete. I dalje rade kao policaci. I dalje rade kao tužioci.

Oni nemaju registrovanu kriminalnu istoriju!

Najčešći razlozi za ovo su:

Sistem krivičnog pravosuđa ne razume žrtvu seksualnog napada. Mi smo i dalje kultura koja voli da okrivljuje žrtvu. „Da nisi pila…“, „Da se nisi družila u…“, „Da nisi nosila…“

Društvo ne razume seksualno nasilje. Verujemo da su seksualni predatori uvek neznanci koji rade noću na drugom kraju grada. Istraživanja potvrđuju da je više od 80% seksualnih prestupnika (4 od 5) poznato žrtvi. To su supružnici, bivši supružnici, nastavnici, članovi porodice, komšije itd.

Žrtve seksualnog napada ne prijavljuju zločin. Postoji niz valjanih razloga zbog kojih žrtva ne želi da prijavi zločin.

1. Sistem krivičnog pravosuđa je manje nego „prijatan za žrtve“. Žrtve su opisale „saslušanje“ od strane organa za sprovođenje zakona kao traumatično, kao „ponovno silovanje“.
2. Silovatelji su poznati žrtvi. Ako je žrtva dete, izvršilac dela bi mogao biti staratelj. Možda joj je rekao da će biti ubijena zbog prijavljivanja. Ili bi joj se nešto loše dogodilo. Ili je finansijski zavisna od njega. Ili je izuvršilac na poziciji moći i niko neće poverovati.
3. Trauma. Zločin je toliko nasilan da je bukvalno blokiran iz svesti.

Kao bivši radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, i kao krivični advokat sve sam to čuo od policajaca, tužilaca, pa čak i socijalnih radnika.

Ja nikada nisam naišao na zakon koji kaže da je opravdano silovati nekoga ako nosi pogrešnu odeću, pije ili koristi supstancu, ili se druži na mestu koje njihova majka ne bi odobrila.

Sistem krivičnog pravosuđa preferira da se sve naše žrtve uklapaju u jednu kategoriju.

Dakle, zašto je važno da VI naučite da prepoznajete seksualne predatore?

Veoma je važno. Ako se oslanjate isključivo na proveru krivičnog dosijea da biste držali seksualne predatore podalje od svoje dece, već gubite bitku.

Šta je seksualni predator?

Seksualni predator je osoba koja traži seksualni kontakt sa drugom osobom na predatorski ili uvredljiv način. Ljudi koji su seksualni predatori mogu ili ne moraju izvršiti seksualna krivična dela – poput seksualnog uznemiravanja, napada, silovanja i pedofilije – ali svi seksualni predatori su na ovaj ili onaj način tražili neprikladan kontakt.

Oni koji eksploatišu druge na seksualan način možda ne traže samo seks. Umesto toga, oni vide seks kao oblik dominacije i kontrole.

Dok neki seksualni predatori pokušavaju da iskoriste odrasle žrtve, mnogi su seksualni predatori dece. Ovi zlostavljači imaju izrazitu seksualnu sklonost prema deci. Traže maloletnike, obično pre puberteta, i gradiće poverenje sa svojom žrtvom kao oblik negovanja.

Otprilike 96% počinilaca seksualnog zlostavljanja dece su muškarci. Oko 90% dece koja su seksualno zlostavljana navodi da je njihov izvršilac neko koga su već poznavali i kome su verovali.

Koji su znaci seksualnog predatora?

Znanje kako da se identifikuju znakovi seksualnog zlostavljanja i predatorskog ponašanja može pomoći da se zlostavljanje zaustavi što je pre moguće – ili pre nego što se nanese još štete. Ne ukazuju svi ovi znaci na seksualno zlostavljanje. Međutim, oni mogu delovati kao crvena zastava za nasilno, a možda i seksualno predatorsko ponašanje.

1.Druženje sa decom

Seksualni predator sa posebnim interesovanjem za decu može pokazati sklonost ka druženju sa decom osnovnoškolskog ili srednjoškolskog uzrasta. Možda imaju malo prijateljstava svojih godina ili imaju neobično bliska prijateljstva sa decom.

Pored toga što provode mnogo vremena sa decom, oni se takođe mogu upustiti u neprikladno ponašanje. Na primer, mogu pokazati neobično interesovanje za fizičku igru sa detetom, kao što je rvanje, golicanje, ljubljenje ili grljenje.

2. Stvaranje zavisnosti

Seksualni predator može početi da manipuliše svojom izabranom žrtvom kako bi stvorio zavisnost i intimnost. U početku mogu biti veoma pažljivi, obasipajući pojedinca poklonima, pohvalama, telefonskim pozivima i porukama.

To kod žrtve stvara osećaj da izvršilac ima posebnu vezu sa njom. Žrtva može da oseća da izvršilac može da pruži nešto što niko drugi ne može — i on je jedina osoba koja zaista razume, poštuje i brine o žrtvi. Ovo gradi lojalnost i ranjivost, koje seksualni predator onda može iskoristiti u svoju korist.

3. Korišćenje manipulativnog jezika

Možda ćete primetiti potencijalnog seksualnog predatora tako što koristi manipulativni jezik. Oni mogu da vređaju ili ismevaju žrtvu zbog njenog ponašanja, izgleda, odeće, prijatelja ili drugih aspekata ličnog života. Kada su osporeni zbog ovakvog ponašanja, oni mogu da lažu i izvrću informacije, čineći da se žrtva oseća kao da je kriva. Oni se mogu više puta fokusirati na sopstvena osećanja kako bi naterali žrtvu da se oseća krivom što ih je povredila.

Neki predatori mogu takođe da teraju osobu da preispita svoje misli, sećanja i događaje koje je doživela. Cilj ovoga je da natera žrtvu da preispita svoje pamćenje, ili čak svoj razum, u korist verzije događaja nasilnika.

4. Pomeranje fizičkih i seksualnih granica

Seksualni predatori mogu pomeriti zdrave granice. Ovo ponašanje može početi sa naizgled nevinim dodirima po leđima, ruci ili nozi. Ali može eskalirati do neprikladnog dodirivanja butine, blizu genitalija, grudi ili čak milovanja bez pristanka osobe.

Ako je predator već u vezi sa žrtvom, može da pređe unapred utvrđene granice ili ne zatraži saglasnost. Oni mogu koristiti manipulaciju da nateraju osobu da izvrši zadatke koji im nisu prijatni.

Za decu, ovo može izgledati kao trljanje dečije noge, sušenje peškirom, menjanje odeće, grljenje ili maženje. To onda može eskalirati do seksualnog ponašanja.

Pre nego što to učini, predator može detetu uvesti i normalizovati ideje o seksu. Razgovarajući sa detetom o seksu, praveći sugestivne šale, pokazujući mu pornografiju ili ohrabrujući ga da budu goli zajedno, on će možda moći da uvede seksualnu aktivnost govoreći detetu da je to „igra“.

5. Izražavanje ljubomore i kontrolisanje ponašanja

U mnogim slučajevima, seksualni predator može biti ljubomoran i kontrolišući u vezi prijatelja, članova porodice ili drugih romantičnih interesa. Oni mogu pratiti aktivnosti žrtve na društvenim medijima, lični život i svakodnevne aktivnosti.
Ovo može otići i korak dalje, do tačke u kojoj predator postaje kontrolišući. On može nastojati da ograniče kontakt žrtve sa drugima, posebno sa onima suprotnog pola.

Šta dalje?

U nekim slučajevima, ovi znaci upozorenja mogu biti nevini. Drugio, to mogu biti znaci emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja, ali ne i seksualnog zlostavljanja.

Međutim, ako sumnjate da je neko koga poznajete možda seksualni predator — ili može biti žrtva seksualnog predatora — trebalo bi da to odmah prijavite policiji ili javnom tužilaštvu.

Takođe i mnoge organizacije podfrške za žrtve seksualnog nasilja, mogu Vam pomoći mogu Vas usmeriti ka adekvatnoj pomoći.

Ono što je od izuzetne važnosti, jeste da se stane na put daljem iskorišćavanju. Prekinimo momentalno sa osudama žrtve i stavimo odgovornost i krivicu tamo gde joj je mesto – na izvršiocu, a žrtvi ukažimo potrebnu pomoć.