Obligaciono pravo je jedna od najvažnijih oblasti građanskog prava, jer uređuje odnose između fizičkih i pravnih lica kada se radi o raznim vrstama obaveza – od prodaje i zakupa, preko ugovora o uslugama, pa sve do naknade štete. Iako deluje kao nešto čime se bave samo pravnici, njegova pravila se primenjuju u skoro svakodnevnim životnim situacijama.
Šta je obaveza u pravnom smislu?
Prema Zakonu o obligacionim odnosima (ZOO), obaveza je pravni odnos u kome je jedna strana (poverilac) ovlašćena da od druge strane (dužnika) zahteva ispunjenje određene činidbe – da nešto da, učini, propusti ili trpi. Sa druge strane, dužnik ima obavezu da tu činidbu izvrši.
Primer: ako kupite telefon u prodavnici, vi ste dužni da platite cenu, a prodavac je dužan da vam isporuči ispravan uređaj.
Načela obligacionog prava
Obligaciono pravo počiva na nekoliko ključnih načela:
- Načelo savesnosti i poštenja – strane moraju postupati u skladu sa dobrom verom i poštenim poslovanjem.
- Načelo zabrane zloupotrebe prava – nijedna strana ne sme svoje pravo da koristi na način koji nanosi štetu drugoj strani.
- Načelo jednake vrednosti davanja – naročito u teretnim ugovorima, davanja obe strane treba da budu u ravnoteži.
Ugovor – najčešći izvor obaveza
Najveći broj obaveza nastaje iz ugovora. Ugovor je sporazum dve ili više strana kojim se stvaraju, menjaju ili prestaju obligacije.
Da bi ugovor bio punovažan, moraju postojati:
- Saglasnost volja strana
- Pravna sposobnost ugovarača
- Dozvoljen predmet ugovora
- Oblik koji je propisan zakonom (npr. pismeni oblik kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti)
Odgovornost za štetu
Pored ugovora, jedan od najvažnijih izvora obaveza je prouzrokovanje štete. Član 154. ZOO propisuje da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
Šteta može biti:
- Materijalna (umanuće imovine ili izmakla dobit)
- Nematerijalna (duševni bolovi, strah, povreda ugleda)
Kako prestaju obligacije?
Obaveza može prestati:
- Ispunjenjem (najčešći način)
- Sporazumom o raskidu
- Prebijanjem potraživanja
- Otpisom duga
- Protekom roka (zastarelošću)
Zastarelost je veoma važan institut. Opšti rok zastarelosti u obligacionom pravu je 3 godine za periodična potraživanja (npr. kirija, kamata), odnosno 10 godina za druga potraživanja, ako zakonom nije propisano drugačije.
Praktični saveti
- Uvek čuvajte ugovore i priznanice – pisani dokaz je najjače sredstvo zaštite vaših prava.
- Obratite pažnju na rokove – propuštanje roka zastarelosti znači gubitak mogućnosti prinudne naplate.
- Proverite ugovor pre potpisivanja – čak i „standardne forme“ mogu sadržati nepovoljne ili nezakonite klauzule.
- Ne zanemarujte mala potraživanja – često se spajaju u veće dugove.
Zaključak
Obligaciono pravo nije samo pravna teorija – ono reguliše najveći deo naših finansijskih i poslovnih odnosa. Poznavanje osnovnih pravila i mehanizama zaštite može sprečiti mnoge probleme i obezbediti da svoja prava ostvarite na vreme i u punom obimu.
Tekst o plodouživanju i stanovanju možete pročitati ovde.