U vremenima kada ulica postane prostor izražavanja građanske volje, odnos između policije i demonstranata dobija presudnu važnost za opstanak pravne države. Srbija poslednjih dana ponovo prolazi kroz period u kom su protesti postali jedini prostor artikulacije političkog neslaganja, a državni odgovor sve češće poprima obrise represije. U takvim okolnostima, neophodno je postaviti temeljno pitanje: šta činiti kada se policija, umesto garanta bezbednosti, pretvori u instrument zastrašivanja?
Profesionalna obaveza nas kao advokata je dvojake prirode. Sa jedne strane, u društvu moramo ostati jasan glas odbrane prava na mirno okupljanje, kao ustavom zagarantovanog sredstva političkog i društvenog delovanja. Sa druge, moramo pomoći građanima da razumeju kako da se ponašaju kada ta prava budu ugrožena — ne u apstraktnom, već u vrlo konkretnom i često zastrašujućem kontekstu policijske intervencije.
Kada policijska akcija pređe prag zakonitosti, to se ne dešava u tišini. Telo pamti udar pendreka, koža beleži opekotine od suzavca, a uho dugo zadržava zujanje nakon akustičnog projektila. Poslednji događaji u Beogradu i Novom Sadu svedoče da pojam „prekomerna upotreba sile“ više nije samo pravna formulacija u spisima Saveta Evrope — već stvarnost na trotoarima, mostovima i ulicama Srbije.
U takvom ambijentu, učesnik protesta mora razmišljati ne samo kao građanin, već i kao pravni subjekt. Njegova odgovornost više nije samo etička ili politička, već i pravna — ne u smislu krivice, već u smislu svesnosti. Neophodno je znati kako zaštititi sebe, svoja prava i dokaze o njihovom kršenju. Snimanje događaja, čuvanje video i foto materijala, imenovanje svedoka, evidentiranje povreda — sve to postaje važnije od samog slogana na transparentu.
Međutim, građanska hrabrost mora biti praćena pravnim postupanjem. Ukoliko je došlo do zloupotrebe ovlašćenja, protiv odgovornih službenih lica mogu se i moraju pokrenuti krivični postupci. U skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije, policajci koji prekorače ovlašćenja, primene silu bez osnova ili ponižavaju dostojanstvo građanina, mogu odgovarati za više krivičnih dela — od zlostavljanja u vršenju službene dužnosti (čl. 137), preko protivpravnog lišenja slobode (čl. 132), do teškog dela protiv sloboda i prava čoveka (čl. 136, 138, 149 i dr).
Svaki građanin ima pravo da, uz podršku advokata, podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu. Pri tome je od ključne važnosti prikupiti sve dokaze — video-snimke, lekarske izveštaje, svedočenja, fotografije i bilo koju službenu evidenciju koja potvrđuje vreme i mesto događaja. Ovakve prijave ne treba posmatrati kao puki pravni ritual, već kao akt građanske odgovornosti u odbrani društvenog morala i vladavine prava.
Kao advokati, pozvani smo da ne ostanemo nemi. Naše ćutanje kada prava budu pregažena nije neutralnost — već saučesništvo. Zato je neophodno da pružimo pravnu podršku, ali i moralnu orijentaciju. Građani koji izlaze na ulice ne traže sukob, već glas. Ako im policija odgovori batinama, naše je da odgovorimo pravom. Ako država odgovori ćutanjem, mi moramo progovoriti.
Zakon, makar i ugrožen, mora ostati naš temelj. I u ulici. I u sudnici.
Advokatska kancelarija Minić stoji na raspolaganju svim građanima koji su bili izloženi nepravilnostima, zloupotrebi ovlašćenja i policijskoj torturi tokom protesta. Spremni smo da pružimo pravnu pomoć u pokretanju krivičnih prijava, zaštiti vaših prava i iniciranju postupaka pred domaćim i međunarodnim organima. Bezbednost, dostojanstvo i ljudska prava ne smeju biti stvar pregovaranja. Ukoliko ste bili žrtva ili svedok zloupotrebe sile, obratite nam se. Naše pravo je da vas branimo. Vaše je da ne ćutite.