Kucanje policije na vrata, naredba za pretres i ulazak više policijskih službenika u stan spadaju među situacije u kojima se čovek veoma lako zbuni.
Da li morate da ih pustite unutra?
Da li možete da tražite advokata?
Da li policija sme da otvori svaki ormar i fioku?
Može li da vam oduzme telefon ili računar?
Šta ako nemaju naredbu suda?
I možda najvažnije – da li treba da se protivite pretresu ako smatrate da je nezakonit?
Odgovor počinje jednim od najvažnijih ustavnih pravila: stan je nepovrediv.
To, međutim, ne znači da policija nikada ne može ući u vaš dom protiv vaše volje. Znači nešto drugo: država u privatni prostor građanina može prinudno ući samo pod uslovima koje propisuju Ustav i zakon.
Zato pretres stana nije obična policijska radnja. To je ozbiljno zadiranje u privatnost čoveka i njegovog doma i upravo zbog toga podleže strogim pravilima.
Osnovno pravilo: pretres naređuje sud
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, pretresanje stana i drugih prostorija može se preduzeti kada je verovatno da će se pretresom pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak.
Osnovno pravilo je da se pretres vrši na osnovu naredbe suda.
Sud naredbu donosi na obrazloženi zahtev javnog tužioca.
To je važno.
Policija, dakle, po pravilu ne bi trebalo da odluči sama:
„Sumnjamo da u ovom stanu ima nečega, hajde da ga pretresemo.“
Mora postojati zakonski osnov, a sudska naredba treba da označi šta je predmet pretresanja, razlog pretresanja i organ koji će ga izvršiti.
Postoje izuzetne situacije u kojima je moguć ulazak i pretres bez sudske naredbe, ali o njima će biti reči kasnije.
Prvo tražite da vidite naredbu
Kada policija dođe radi pretresa, prvo što treba učiniti nije svađa, fizičko sprečavanje policajaca ili panično objašnjavanje.
Treba mirno utvrditi:
Na osnovu čega se vrši pretres?
Ako se postupa na osnovu sudske naredbe, ona se, po pravilu, predaje pre početka pretresanja.
Pročitajte je.
Obratite pažnju na to koji je sud izdao naredbu, na koje prostorije se odnosi i koji je razlog pretresa.
Naredba nije formalnost.
Ona predstavlja pravni osnov na osnovu kojeg država ulazi u prostor koji uživa posebnu ustavnu zaštitu.
ZKP propisuje i vremensko ograničenje: pretres na osnovu naredbe mora započeti najkasnije u roku od osam dana od dana njenog izdavanja. Ako u tom roku nije započet, po toj naredbi se pretres više ne može preduzeti.
Imate pravo da pozovete advokata
Ovo je jedno od najvažnijih prava koje građani često ne znaju.
Lice kod kojeg se vrši pretres mora biti poučeno da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca, koji može prisustvovati pretresu.
Ako zahtevate prisustvo advokata, početak pretresa se odlaže do njegovog dolaska – ali najduže tri časa.
To ne znači da advokat može da zabrani zakonito naređen pretres.
Njegova uloga je drugačija i veoma važna.
On prati da li se pretres vrši u granicama naredbe i zakona, kako se postupa sa pronađenim predmetima, šta se unosi u zapisnik i da li su primedbe lica kod kojeg se pretres vrši pravilno zabeležene.
U krivičnom postupku ponekad jedna rečenica uneta u zapisnik tokom pretresa kasnije može biti veoma značajna.
Zato prisustvo advokata nije puka formalnost.
Da li policija mora da čeka advokata u svakoj situaciji?
Ne.
Zakon predviđa situacije u kojima se pretresu može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, poziva da se dobrovoljno preda traženo lice ili predmet, pa i bez prethodne pouke o pravu na advokata.
To je moguće ako se, na primer, pretpostavlja oružani otpor ili druga vrsta nasilja, ako se očigledno priprema ili je već započelo uništavanje tragova ili predmeta važnih za postupak, ili ako je držalac prostorija nedostupan.
Drugim rečima, pravo na advokata jeste važno, ali nije mehanizam kojim se pretres može blokirati dok dokazi ne nestanu.
Ko prisustvuje pretresu?
Držalac stana poziva se da prisustvuje pretresu.
Ako nije prisutan, može biti pozvan neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice da u njegovo ime prisustvuje pretresanju.
Pored toga, pretresanju po pravilu prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci.
Njihova uloga nije dekorativna.
Pre početka pretresa moraju biti upozoreni da prate njegov tok, a imaju pravo i da pre potpisivanja zapisnika stave prigovore na verodostojnost njegove sadržine.
Postoje zakonom propisane situacije kada se pretres može obaviti i bez svedoka, ali odsustvo svedoka ne bi trebalo posmatrati kao nebitan detalj.
Pretres advokatske kancelarije ima dodatnu zaštitu
Posebno je zanimljivo da ZKP prepoznaje specifičnost advokatske profesije.
Kada se pretresa advokatska kancelarija ili stan u kojem živi advokat, poziva se advokat kojeg odredi predsednik nadležne advokatske komore.
Ako tako određeni advokat ne dođe u roku od tri časa, pretres se može obaviti i bez njegovog prisustva.
Razlog za ovakvu dodatnu garanciju je očigledan.
U advokatskoj kancelariji ne nalaze se samo lične stvari advokata već i spisi, dokumentacija i podaci koji se odnose na klijente i koji mogu biti obuhvaćeni profesionalnom tajnom.
Da li policija sme da razbije vrata, ormar ili sef?
U određenim okolnostima – da.
Ali ne proizvoljno.
Ako su prostorija, nameštaj ili druga stvar zaključani, zakon predviđa mogućnost nasilnog otvaranja ako držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori, odnosno ako to odbije prisutno lice.
Pri tome se mora izbegavati nepotrebno oštećenje.
To dobro pokazuje suštinu pravila o pretresu.
Policija ima ovlašćenja potrebna da pretres bude delotvoran, ali ta ovlašćenja nisu dozvola za nepotrebno uništavanje stvari ili ponižavanje lica čiji se stan pretresa.
Zakon izričito zahteva da se pretres vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda.
Može li policija da pretresa noću?
Po pravilu, pretres se vrši danju.
Noćnim pretresom smatra se pretres između 22 časa i 6 časova.
On je izuzetno moguć ako je pretres započet tokom dana pa nije dovršen ili ako je noćni pretres određen samom naredbom za pretresanje.
Razlog zbog kojeg se pretres vrši noću mora biti posebno obrazložen u zapisniku.
Dakle, dolazak policije u dva sata posle ponoći nije sam po sebi dokaz nezakonitosti pretresa, ali noćni pretres nije nešto što bi trebalo da se podrazumeva kao pravilo.
Šta policija sme da oduzme?
Prilikom pretresa privremeno se oduzimaju predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja.
Ali u praksi se često postavlja pitanje:
Šta ako policija traži jednu stvar, a pronađe dokaz o sasvim drugom krivičnom delu?
Zakon i to predviđa.
Ako se prilikom pretresa pronađu predmeti koji nisu povezani sa krivičnim delom zbog kojeg je pretres naređen, ali ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, oni mogu biti opisani u zapisniku i privremeno oduzeti.
Zato naredba za pretres nije garancija da policija mora da „zažmuri“ ako tokom zakonitog pretresa naiđe na očigledan dokaz drugog krivičnog dela.
Međutim, svaki oduzeti predmet mora biti procesno evidentiran.
Ne dozvolite da predmet „samo odnesu“
Za oduzete predmete mora biti sačinjena potvrda koja se odmah izdaje licu od koga su predmeti ili isprave oduzeti.
Ovo je izuzetno važno.
Ako su oduzeti telefon, laptop, novac, dokumenta, oružje ili bilo koji drugi predmet, proverite kako je predmet opisan.
Kod novca je važan iznos.
Kod elektronskih uređaja model i druge identifikacione oznake.
Kod dokumenata – šta je konkretno oduzeto.
Ne treba se zadovoljiti nejasnim opisima ako se predmet može preciznije identifikovati.
Potvrda o privremeno oduzetim predmetima može kasnije biti veoma važan dokument.
Zapisnik je možda najvažniji papir koji ćete tog dana potpisati
O svakom pretresu sačinjava se zapisnik.
U njemu se, između ostalog, opisuju predmeti i isprave koji su oduzeti i mesto na kojem su pronađeni.
To poslednje može biti izuzetno značajno.
Nije isto da li je određeni predmet pronađen u vašem džepu, u zaključanoj fioci koju isključivo koristite, u zajedničkom hodniku ili u sobi koju koristi drugi član domaćinstva.
Zato zapisnik treba pročitati pre potpisivanja.
Ako smatrate da nešto nije tačno opisano, tražite da se vaša primedba unese.
Zakon izričito predviđa da se primedbe prisutnih lica unose u zapisnik.
Nemojte potpisivati mehanički samo zato što želite da se neprijatna situacija što pre završi.
Ako odbijete da potpišete zapisnik, i to se beleži.
U praksi je, međutim, često mnogo važnije da konkretna primedba bude uneta u zapisnik nego da se ostane samo na odbijanju potpisa.
Da li policija sme da snima pretres?
Tok pretresa može biti tonski i optički snimljen, a pronađeni predmeti mogu se fotografisati.
U određenim situacijama snimanje i fotografisanje nisu samo mogući nego su obavezni – naročito kada se pretres vrši bez prisustva zakonom predviđenih svedoka ili, kod pretresa advokatske kancelarije odnosno stana advokata, bez predstavnika advokatske komore.
Snimci i fotografije tada postaju prilog zapisniku o pretresu.
A šta je sa mobilnim telefonom i računarom?
Ovo je danas jedno od najvažnijih pitanja.
Treba razlikovati oduzimanje telefona od pretresanja njegovog sadržaja.
Telefon može biti predmet koji se privremeno oduzima.
Ali pretraživanje njegovog digitalnog sadržaja – poruka, fotografija, dokumenata, elektronske pošte i drugih elektronskih zapisa – predstavlja posebno pitanje.
ZKP izričito propisuje da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili mogu čuvati elektronski zapisi preduzima na osnovu naredbe suda, a po potrebi uz pomoć stručnog lica.
Ovo je važna razlika koju građani često previde.
Činjenica da je policija zakonito oduzela telefon ne znači sama po sebi da je svaki način pristupa njegovom sadržaju automatski dozvoljen.
Posebna pravila postoje i u pogledu omogućavanja pristupa uređaju. Zakon pravi značajnu razliku kada je držalac uređaja sam okrivljeni.
Zato je kod oduzimanja i pretresa mobilnog telefona posebno važno ne davati improvizovane izjave i zatražiti savet branioca.
Može li policija ući bez sudske naredbe?
Može – ali samo u zakonom određenim situacijama.
Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i, pod zakonom propisanim uslovima, preduzeti pretres ako:
– držalac stana da saglasnost;
– neko iz stana zove u pomoć;
– potrebno je neposredno uhapsiti učinioca krivičnog dela;
– izvršava se sudska odluka o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
– potrebno je otkloniti neposrednu i ozbiljnu opasnost za ljude ili imovinu.
Ovo su izuzeci od pravila o nepovredivosti stana i upravo zato ih treba posmatrati kao izuzetke, a ne kao opšte policijsko ovlašćenje.
Ako je bez naredbe samo izvršen ulazak, a nije bilo pretresanja, držaocu ili prisutnom licu mora se odmah izdati potvrda u kojoj se navodi razlog ulaska i u koju se mogu uneti primedbe.
Ako je nakon ulaska izvršen i pretres, sačinjava se zapisnik sa razlozima ulaska i pretresanja.
Pored toga, kada se pretres obavi bez naredbe, policija ili javni tužilac moraju o tome odmah izvestiti sudiju za prethodni postupak, koji ocenjuje da li su zakonski uslovi bili ispunjeni.
Pazite šta znači reč „saglasan sam“
Ovo zaslužuje posebno upozorenje.
Jedan od zakonskih osnova za ulazak i pretres bez naredbe jeste saglasnost držaoca stana.
Zato nije svejedno da li ste policiji dobrovoljno dozvolili ulazak ili ste jasno rekli da ne dajete saglasnost, nakon čega je policija postupila na osnovu nekog drugog zakonskog ovlašćenja.
Ako ne želite da date dobrovoljnu saglasnost, nema potrebe za svađom.
Dovoljno je jasno reći:
„Ne dajem saglasnost za pretres. Ako postoji zakonski osnov da ga izvršite bez moje saglasnosti, neću vas fizički sprečavati.“
To je ogromna razlika u odnosu na fizičko suprotstavljanje policiji.
Šta nikako ne treba raditi tokom pretresa?
Ne treba fizički sprečavati policijske službenike da izvrše pretres koji sprovode u okviru svojih ovlašćenja.
Ne treba sakrivati, bacati ili uništavati predmete.
Ne treba brisati podatke sa telefona.
Ne treba pretiti policijskim službenicima.
I, možda najvažnije, ne treba iz straha početi nekontrolisano da objašnjavate čije je šta, ko je šta doneo, odakle neki predmet potiče i šta se „stvarno dogodilo“.
Pretres i saslušanje nisu isto.
Čovek pod stresom često pokušava da se „opravda“, a zapravo daje niz izjava čiji značaj u tom trenutku uopšte ne razume.
Ako ste osumnjičeni, pravo na odbranu uključuje i pravo da ne iznosite odbranu i da ne odgovarate na pitanja.
Koristiti procesno pravo nije priznanje krivice.
Šta ako smatrate da je pretres nezakonit?
Najgora reakcija je pokušaj da zakonitost pretresa rešavate fizičkim otporom na vratima stana.
Zakonitost policijske radnje ocenjuje se pravnim sredstvima, a ne snagom.
Ako smatrate da naredba nije valjana, da je pretres prekoračio njene granice, da nisu postojali uslovi za pretres bez naredbe, da nije poštovana procedura ili da su oduzeti predmeti koji nisu smeli biti oduzeti: zabeležite primedbu, tražite da bude uneta u zapisnik i što pre se obratite advokatu.
Nezakonitost načina pribavljanja dokaza može kasnije imati veoma ozbiljne procesne posledice.
Krivični postupak ne sme se zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Drugim rečima, pitanje zakonitosti pretresa nije akademsko.
Ono može neposredno uticati na to da li će određeni dokaz uopšte moći da se koristi u krivičnom postupku.
Pretres ne znači da ste krivi
I ovo treba naglasiti.
Činjenica da je sud izdao naredbu za pretres vašeg stana ne znači da je sud utvrdio vašu krivicu.
Svrha pretresa upravo je pronalaženje lica, tragova ili predmeta važnih za postupak.
Naredba za pretres nije presuda.
Niti činjenica da je neki predmet pronađen u stanu nužno odgovara na sva pitanja koja su važna za krivičnu odgovornost.
Čiji je predmet?
Ko je znao da se tu nalazi?
Ko ima pristup prostoriji?
Kako je predmet dospeo tamo?
Da li je zakonito pronađen i oduzet?
Kakva je njegova veza sa konkretnim krivičnim delom?
Sve su to pitanja koja mogu postati predmet dokazivanja.
Šta zapamtiti ako vam policija zakuca na vrata?
Ne morate biti pravnik da biste zaštitili svoja osnovna prava.
Dovoljno je zapamtiti nekoliko stvari.
Ostanite mirni.
Pitajte na osnovu čega policija ulazi u stan.
Ako postoji sudska naredba, tražite da je pročitate.
Zatražite advokata ako želite da prisustvuje pretresu.
Ne ometajte fizički policijske službenike.
Pratite šta se pretresa i šta se oduzima.
Pažljivo pročitajte zapisnik.
Tražite da se vaše primedbe unesu u njega.
Uzmite potvrdu za svaki privremeno oduzeti predmet.
Ne dajte nepromišljene izjave samo zato što ste pod stresom.
I ne zaboravite: poštovanje policijskih ovlašćenja i insistiranje na sopstvenim pravima nisu suprotstavljene stvari.
Građanin može u potpunosti sarađivati sa policijom, a istovremeno zahtevati da svaka radnja bude preduzeta u skladu sa zakonom.
Dom jeste zaštićen – ali ta zaštita nije apsolutna
Nepovredivost stana jedna je od važnih garancija slobode pojedinca.
Država ne može proizvoljno ulaziti u domove građana i pretraživati ih zato što neko „želi da proveri“ da li će nešto pronaći.
Ali ni pravo na nepovredivost stana nije apsolutno.
Kada postoje zakonom propisani uslovi i odgovarajuća sudska naredba – ili neki od strogo određenih hitnih izuzetaka – država ima pravo da sprovede pretres čak i protiv volje držaoca stana.
Suština pravne države nije u tome da policija nema ovlašćenja.
Naprotiv.
Policija mora imati dovoljna ovlašćenja da otkriva krivična dela, pronalazi dokaze i štiti ljude.
Ali suština pravne države je u tome da se tačno zna ko ta ovlašćenja ima, kada sme da ih upotrebi i gde su njihove granice.
Zato, kada policija uđe u nečiji dom, pitanje nije samo šta će u njemu pronaći.
Jednako važno pitanje je: da li je do tog dokaza došla na način koji zakon dozvoljava.
Jer u krivičnom postupku cilj nije samo utvrditi istinu.
Cilj je utvrditi je zakonitim postupkom.
Tekst o tome da li policija sme da vam pregleda mobilni telefon bez sudskog naloga, možete pročitati ovde.
