Vojne parade predstavljaju jedan od najvidljivijih izraza državne moći. One se predstavljaju kao svečanosti, manifestacije „nacionalnog jedinstva“ ili demonstracije snage pred svetom. Međutim, iza svetlucavih uniformi, preleta aviona i tutnjave tenkova krije se i druga strana medalje – pitanje prava građana i odgovornosti države.
Pitanje prava i granica vlasti
Svaka država ima pravo da organizuje vojnu paradu. To pravo proističe iz suvereniteta i nadležnosti vlasti da uređuje pitanja vojske i bezbednosti. Ali, to pravo nije apsolutno. Srbija je potpisnica i domaćih i međunarodnih pravnih akata koji je obavezuju da u svim postupanjima vodi računa o pravima svojih građana.
Parada koja blokira grad danima, zatvara ulice, onemogućava ljudima da idu na posao, deci da idu u školu, koja stvara buku i stres, ulazi u zonu potencijalne povrede prava. U pitanju su, pre svega, prava na slobodu kretanja, pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na mirno uživanje imovine i, šire gledano, pravo na dostojanstven život.
Tužba pred domaćim sudovima – teorija i praksa
U teoriji, svaki građanin koji pretrpi štetu može da tuži državu. Ako, na primer, zbog blokade ulica niste mogli da otvorite svoju radnju, pa ste imali gubitak u zaradi – možete tražiti naknadu štete. Ako je došlo do oštećenja imovine ili zdravstvenih tegoba zbog buke i stresa – i to može biti osnov za tužbu.
Međutim, praksa je daleko restriktivnija. Sudovi u Srbiji uglavnom tretiraju parade i slične događaje kao „političke odluke države“, i retko se usuđuju da presude protiv nje. Ipak, to ne znači da ne treba pokušavati – svaka tužba stvara pravnu praksu, a i pritisak da država ubuduće vodi više računa o građanima.
Upravni i ustavni put
Osim klasične tužbe, postoji i upravni put. Ako se smatra da je parada sprovedena protivno zakonu – može se pokrenuti upravni spor. Građani takođe mogu da podnesu ustavnu žalbu zbog povrede ustavnih prava, poput prava na slobodu kretanja ili prava na zdravu životnu sredinu.
Ovi postupci su dugi i neizvesni, ali su važni jer stvaraju pravni okvir i mogućnost da se pitanje jednog dana razreši i pred međunarodnim telima.
Evropski sud za ljudska prava – poslednja instanca
Kada iscrpite sve domaće puteve, vrata Strazbura ostaju otvorena. Evropski sud za ljudska prava razmatra da li je država, organizujući vojnu paradu, proporcionalno ograničila prava građana. Ako se dokaže da je država mogla na blaži način da obezbedi isti cilj, a da manje ugrozi prava građana, postoji mogućnost da presudi protiv nje.
Takvih slučajeva u Evropi već je bilo, gde su države morale da isplaćuju odštetu zbog nesrazmernih mera bezbednosti ili javnih događaja.
Šta to znači za građane Srbije?
To znači da vojna parada nije samo „zvanična svečanost“ koju građani moraju nemo da trpe. To je događaj koji može da se preispita i kroz prizmu prava. Država je dužna da balansira između svojih interesa i prava građana. Kada taj balans naruši, građani imaju pravo da je pozovu na odgovornost.
Zato pitanje „da li se može tužiti država zbog vojne parade?“ ima jednostavan odgovor: može. Da li je lako – nije. Da li je vredno – jeste. Jer svaka borba za prava, pa i ona protiv zvuka aviona i zatvorenih ulica, gradi temelje pravne države.
Tekst o policijskom nasilju možete pročitati ovde.