Ako provalnik uđe u stan, pitanje nije samo da li imate pravo da se branite, već i dokle to pravo traje. Član 19 Krivičnog zakonika Srbije propisuje da nužna odbrana postoji kada je odbrana neophodno potrebna da se odbije istovremen protivpravan napad.
To znači da sama činjenica da je neko provalio u stan ne daje automatsko pravo na upotrebu bilo koje sile.
Šta kaže Zakon?
U članu 19 Krivičnog zakonika Srbije definisano je šta predstavlja nužnu odbranu.
Naše materijalno krivično pravo je još uvek tipično kontinentalno-evropsko krivično pravo, a inače, naš Krivični zakonik, pa i kada je reč o delima protiv imovine, spada u sam evropski vrh po težini, odnosno visini propisanih kazni, što onda kada je reč o problematici nužne odbrane, pomalo „devalvira“ zakonsku mogućnost (ne)ograničenog ublažavanja kazne u slučajevima prekoračenja nužne odbrane.
Nužna odbrana znači odbranu koja je istovremena sa napadom, kada napad neposredno postoji ili je već otpočeo. Svako ima pravo da brani sebe ili drugog, ali ako je napad prestao, onda ne postoji pravo na ovakav vid odbrane.
U praksi to znači da ako je napadač ušao u kuću i pokazuje nameru da ubije bilo kog ukućana, zakonom nije sporno da on bude ubijen. Ali ako krene da beži, a vlasnik kuće ipak potegne oružje, to se neće smatrati nužnom odbranom.
Lice koje se nađe u situaciji da je protivpravno napadnuto je već u strahu, uznemireno i zabrinuto, te nije u mogućnosti da podrobno proceni koja bi to bila srazmerna sila dovoljna da se odbije napadač.
Pritom, napadnuto lice najčešće zna koje su namere napadača i do koje mere je spreman da istraje u svojoj nameri, da li ima oružje i da li je spreman da ga upotrebi. Lice brani svoja najviša dobra, a to su život, telo, imovina.
Ipak sudska praksa je rigidna i restriktivna, te se često govori o prekoračenju nužne odbrane, u smislu da je neko mogao manjim intenzitetom sile da odbije napad.
Možda je naša praksa još uvek nedovoljno sklona nešto širem tumačenju u pogledu ispunjenosti uslova koji se odnose na nužnu odbranu, tj. prilikom ocenjivanju u konkretnim slučajevima – kada postoji, a kada ne postoji takva vrsta „pravno-odobravajuće“ odbrane u odnosu na konkretan protivpravan napad.
Praksa u Srbiji u slučaju nužne odbrane
Praksa krivičnih sudova u Srbiji je uglavnom sklona prilično restriktivnom pristupu u vrednovanju načina i intenziteta odbrane koji je čine neophodnom, odnosno adekvatnom, u potrebnoj meri da bi se smatralo da je čovek postupao u nužnoj odbrani, te da delo koje je učinio braneći se ne predstavlja krivično delo, jer nije protivpravno delo.
Kada se ovakav predmet nađe u rukama tužilaca, oni posmatraju celinu događaja – da li je napad bio protivpravan, a odbrana neophodna i istovremena. Prekoračenje dokazuju kada odbrana bude jača od napada.
Ovde je važno istaći da Krivični zakonik poznaje jednu situaciju kada do prekoračenja nužne odbrane dođe usled toga što je onaj ko je napadnut bio razdražen i u stanju prepasti. U tom slučaju sud može da oslobodi kazne napadnutog bez obzira što se radi o prekoračenju nužne odbrane.
Zakonska rešenja kod nas odgovaraju standardima u Evropi. Sveto pravo svojine karakteristično je za Ameriku, pa građani te zemlje na različite načine mogu da se odbrane, bez straha da će zbog toga odgovarati.
Česta pitanja o nužnoj odbrani
1. Da li smete da povredite provalnika?
Možete upotrebiti silu samo ako je ona neophodno potrebna za odbijanje istovremenog protivpravnog napada. Sama činjenica da je neko provalio u stan ne znači automatski da je dozvoljena svaka vrsta sile. Konkretne okolnosti događaja odlučuju da li postoji nužna odbrana.
2. Šta ako provalnik napadne ukućana?
Ako provalnik istovremeno protivpravno napada ukućana, moguće je braniti i drugo lice, a ne samo sebe. Pri tome se procenjuje da li je preduzeta odbrana bila neophodno potrebna za odbijanje napada na život ili telo. Član 19 Krivičnog zakonika izričito govori o odbrani sopstvenog ili dobra drugog lica.
3. Šta ako provalnik počne da beži?
Ako je napad prestao i provalnik počne da beži, pravo na nužnu odbranu ne može se koristiti kao opravdanje za naknadno kažnjavanje ili osvetu. Ključno je da li protivpravni napad u trenutku preduzimanja odbrane još traje.
4. Šta je prekoračenje nužne odbrane?
Prekoračenje nužne odbrane postoji kada odbrana izađe iz granica onoga što je neophodno za odbijanje istovremenog protivpravnog napada. Pri proceni se ne gleda samo „ko je bio jači“, već sve okolnosti konkretnog događaja, uključujući intenzitet i trajanje napada i mogućnosti koje je napadnuto lice imalo da ga odbije.
5. Šta ako ste postupali u strahu ili prepasti?
Ako je do prekoračenja nužne odbrane došlo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, sud može učinioca osloboditi od kazne. To ne znači da se prekoračenje automatski smatra nužnom odbranom, već predstavlja posebno pravilo iz člana 19 stav 3 Krivičnog zakonika.
6. Kako sud procenjuje nužnu odbranu?
Sud procenjuje sve okolnosti konkretnog događaja: prirodu, intenzitet i trajanje napada, okolnosti u kojima je napadnuti reagovao i mogućnosti koje je imao da napad odbije. U odluci Kzz 103/2018, Vrhovni kasacioni sud zaključio je da je upotreba noža, kojom je napadaču naneta teška telesna povreda, u konkretnim okolnostima predstavljala nužnu odbranu, a ne njeno prekoračenje. Sud je posebno uzeo u obzir kontinuitet i intenzitet napada, kao i mogućnosti napadnutog da ga odbije.
