Zakon je normativ države koji po određenom postupku donosi njen zakonodavni organ. U većini država je taj organ – Narodna skupština. Zakon je posle Ustava, najviši najvažniji pravni akt i svi drugi pravni akti u državi moraju biti u skladu s njim, jer su oni niže pravne snage (podzakonski akti). To je načelo zakonitosti. Zakonima se uređuju društveni odnosi u svim oblastima života. Zakonom se društvena pravila pretvaraju u norme, koje su obavezujuće za sve građane. Po tim zakonima sude sudovi, oni su simbol i neodvojivi institut suvereniteta i slobode, gde građani traže pravdu pred svojim sudovima, gde sude naši ugledni sugrađani i sunarodnici – sudije. Ovo ujedno predstavlja i manifestaciju samog suvereniteta, jer država, odnosno njeni izabrani predstavnici suvereno i samostalno uređuju društvene odnose. Može se slobodno reći da zakon predstavlja u neku ruku, nakon Ustava, simbol nezavisnosti, odnosno suvereniteta određene zemlje i ujedno merilo istog. Zakon može biti u formi jednog zakona koji reguliše jednu materiju ili u formi kodifikacije koja reguliše cele oblasti. Zakoni su, pored toga što su skup pravila ponašanja, ujedno i odraz jedne civilizacije, pokazatelj njenog funkcionisanja, njenih vrednosti i stepena razvoja određenih odnosa. U dalekoj prošlosti, društveni odnosi su se uređivali uglavnom nepisanim pravilima,...Read More

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje čl. 143. KZ (1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom...Read More

S obzirom da se sve češće srećemo sa DNK veštačenjem, pogotovo u krivičnim postupcima, neophodno je da svi mi, koji na bilo koji način učestvujemo u tim postupcima imamo određeno predznanje o svemu što prethodi ovom složenom veštačenju. Ovo posebno s razloga što tužilaštvo i sudovi pridaju preveliki značaj ovom veštačenju kao dokazu u krivičnom...Read More

Uslovna osuda je propisana odredbama čl.64-66. Krivičnog zakonika  (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).  Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije: (1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud,...Read More

Prema Zakonu o teškom ubistvu, zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazniće se: ko drugog liši života na svirep ili podmukao način; ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju; ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica; ko drugog liši...Read More

Zakonuik o krivičnom postupku u članu. 68. stav. 1. tačka. 2. daje pravo okrivljenom da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na POJEDINO pitanje, da slobodno iznese svoju odbranu. Ako okrivljeni odluči da iznese svoju odbranu, podrazumeva se da tužilac/sudija ima(ju) pravo da mu postavlja(ju) pitanja, a da okrivljeni, shodno prethodno navedenom, ima pravo da...Read More

Ovo pravo ostvaruju samo zaposleni kod poslodavca. Dakle, reč je o licima koja su zasnovala radni odnos, na neodređeno ili određeno vreme, zaključivanjem ugovora o radu, odnosno donošenjem odgovarajućeg rešenja, ako se radi o zaposlenom u državnim organima. Može se primetiti da jedini uslov koji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom postavlja za ostvarivanje...Read More

Istorija je iznova pokazala da neograničena moć u rukama jedne osobe ili grupe u većini slučajeva znači da su drugi potisnuti ili su umanjena njihova prava. Podela vlasti u demokratiji je sprečavanje zloupotrebe moći i zaštita slobode za sve. Deljenje moći i međusobno proveravanje Sistem podele vlasti deli zadatke države na tri grane: zakonodavnu, izvršnu...Read More

Katarina Stevanović i Tijana Dušej Ristev „Nisam prijavila, jer nisam razumela“. „Nisam znala da seks kada molim da prestane, jer me boli, nije normalan“. „Nisam znala da i nekog koga voliš može biti nasilnik“. Za samo dva dana, više od 15.000 objava na društvenoj mreži Tviter napisale su žene i devojke iz Srbije i regiona,...Read More

Ratni zločin, u međunarodnom pravu, presatavlja ozbiljno kršenje zakona i običaja ratovanja kako je to definisano međunarodnim običajnim pravom i međunarodnim ugovorima. Definicija i konceptualni razvoj Pojam ratni zločin teško je precizno definisati i njegova upotreba je neprestano evoluirala, posebno od kraja Prvog svetskog rata. Prvi sistematski pokušaj da se definiše širok spektar ratnih zločina...Read More