Žrtva (oštećeni) je osoba koja je pretrpela fizičku, psihičku emotivnu ili materijalnu štetu, koja je direktna posledica krivičnog dela. Žrtve su i članovi porodice lica čija je smrt posledica izvršenog krivičnog dela i koja su, usled smrti tog lica, pretrpela štetu.
Prava žrtava i svedoka u Republici Srbiji proističu iz njene opredeljenosti da predstavlja humano, demokratsko društvo koje deluje u skladu sa najvišim međunarodnim standardima u poštovanju ljudskih prava. U tom smislu ona se ne tiču samo krivičnog postupka, već treba da se ostvaruju od trenutka kada se krivično delo dogodilo, kao i tokom krivičnog postupka i nakon njegovog okončanja. Informacije, pomoć i podrška žrtvama i svedocima deo su prava koja treba da im pruže ne samo državni organi i ustanove, pravosuđe i nevladin sektor, već i čitavo društvo.
Prava oštećenog (žrtve) u krivičnom postupku u Republici Srbiji regulisana su Zakonikom o krivičnom postupku (član 50), a upoznavanje žrtve sa pravima predstavlja zakonsku obavezu javnih tužilaca i sudija.
Srbija je potpisnica svih najrelevantnijih međunarodnih akata u ovoj oblasti, a svoju opredeljenost da unapredi prava žrtava iskazuje i kontinuiranim unapređenjem pravnih propisa, nastojanjem da razvije sveobuhvatni sistem podrške žrtvama i da se kao zemlja koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji postepeno prilagođava Direktivi 2012/29 kojom se uspostavljaju minimalni standardi u vezi sa pravima, podrškom i zaštitom za žrtve krivičnih dela.
Prava oštećenog prilikom prvog kontakta sa nadležnim organom
Pravo da se dobije informacija, da se shvati i da se bude shvaćen – komunikacija treba da se obavlja jednostavnim i lako razumljivim jezikom, uz uvažavanje ličnih osobina žrtve, a već prilikom prvog kontakta i bez nepotrebnog odlaganja žrtve krivičnih dela treba da dobiju informacije o:
– vrsti pomoći koju mogu dobiti (medicinska, stručna i psihološka podrška, alternativni smeštaj) i od koga je mogu dobiti (a što obuhvata i različite državne organe i ustanove, službe podrške žrtvama u pravosuđu i nevladinim organizacijama)
– načinu podnošenja krivične prijave
– potencijalnoj zaštiti (uključujući i mere zaštite)
– pravnoj podršci (pružanje opšte pravne informacije, popunjavanje formulara, posredovanje u rešavanju sporova i sastavljanje JB isprave) i pravnoj pomoći (pravni savet, sastavljanje podneska, zastupanje i odbrana)
– naknadi štete
– pravu na upotrebu svog jezika u krivičnom postupku, pravu na prevođenje i uslugama pisanog i usmenog prevođenja
– kontaktima za komunikaciju u vezi sa predmetom
– postojećim službama restorativne pravde (mirno rešavanje sporova)
– mogućoj naknadi troškova u vezi sa učešćem u krivičnom postupku
– specijalnim merama, procedurama i mehanizmima za zaštitu interesa žrtava nerezidenata (za žrtve koje nemaju boravište zemlje u kojoj je počinjeno krivično delo)
Uz druga prava, žrtva ima prava na informaciju i podršku i ukoliko bude pokrenut postupak pred sudom, kao i posle toga.
Podrška oštećenima
Oštećeni treba da imaju pristup uslugama podrške žrtvama u svakom trenutku. Podrška treba da bude besplatna i pružena na poverljiv način. Podrška ne sme da zavisi od toga da li je formalno podneta prijava, te (ukoliko jeste) da traje pre, tokom i nakon krivičnog ili prekršajnog postupka.
Cilj pružanja pomoći i podrške je jednakost u pristupu pravdi, izbegavanje dodatnih trauma i osećaja prepuštenosti samima sebi i osnaživanje žrtava i svedoka za rehabilitaciju i uspostavljanje narušenih prava.
Žrtve, u skladu sa posebnim propisima, imaju i pravo i na besplatnu pravnu pomoć i podršku. Službe specijalističke podrške kao minimum treba da obezbede:
– skloništa ili drugi privremeni smeštaj za žrtve kojima je potrebno sigurno mesto zbog neposrednog rizika od sekundarne i ponovne viktimizacije, zastrašivanja i odmazde;
– specifičnu i integrisanu podršku žrtvama sa posebnim potrebama, kao što su žrtve seksualnog nasilja, žrtve rodnog nasilja i žrtve nasilja u intimnim partnerskim odnosima, uključujući i podršku u prevazilaženju trauma i savetovanje.
Informacije o žrtvama treba da se prenose uz uvažavanje prava na zaštitu privatnosti i u skladu sa pravilima o zaštiti podataka. Podršku žrtvama pružaju pravosudni i drugi državni organi i institucije, kao i nevladine organizacije.
Zaštita oštećenih u krivičnom postupku
Odredbe iz čl. 50. ZKP-a propisuju da oštećeni ima pravo da:
- podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;
- ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;
- angažuje punomoćnika iz reda advokata;
- razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
- bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;
- podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;
- bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;
- prisustvuje pripremnom ročištu;
- prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;
- podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu;
- bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;
- preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Istim se članom, u stavu 2., propisuje da se oštećenom može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok. Ovakvo ograničenje prava oštećenog je nužno, u cilju pribavljanja što verodostojnijeg iskaza od strane oštećenog, ako je to od interesa za dalje vođenje postupka, kako oštećeni ne bi bio u iskušenju da, motivisan željom da se „osveti“ okrivljenom, svoji iskaz „upodobljava“ činjeničnom stanju u spisima predmeta, kako bi što više otežao krivično-procesni položaj okrivljenog Takođe istim članom, ali u stavu 3., propisano je da će javni tužilac i sud upoznati oštećenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog člana.
Dobro je istaći podelu koju je Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu izvršio u svom autorskom tekstu „Kako zaštititi žrtve u krivičnom postupku?“ Dakle, uvaženi sudija Trešnjev ističe sledeće modele zaštite:
Zaštita oštećenog u sudnici
Organ postupka je dužan da oštećenog ili svedoka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Učesnik u postupku ili drugo lice, uključujući i lica koja predstavljaju javnost, prisutnu na glavnom pretresu, koje pred organom postupka vređa oštećenog ili svedoka, preti mu ili ugrožava njegovu bezbednost, javni tužilac ili sud će opomenuti, a sud ga može i novčano kazniti do 150.000 dinara. Ukoliko učesnik u postupku pri tome narušava i red u sudnici, pod izvesnim uslovima može biti i udaljen iz sudnice.
Oštećenom koji treba da bude ispitan u svojstvu svedoka može biti dodeljen status posebno osetljivog svedoka. To je svedok koji je posebno osetljiv s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja. Prema takvom svedoku organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka, odrediti status posebno osetljivog svedoka.
Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica. Ovaj svedok se može ispitati upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. U tom slučaju, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi. Posebno osetljivi svedok može se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno u ovlašćenoj instituciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica.
Pored posebno osetljivog svedoka, sud određenim svedocima može dodeliti i status zaštićenog svedoka. Svedocima u odnosu na koje postoje okolnosti koje ukazuju da bi davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili sebi bliska lica izložio opasnosti po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, odrediće se status zaštićenog svedoka. U odnosu na ove svedoke primenjuju se mere posebne zaštite. To su mere koje obuhvataju ispitivanje zaštićenog svedoka pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se njegova istovetnost ne otkrije javnosti, a izuzetno, ni okrivljenom i njegovom braniocu. Ovaj svedok se ispituje pod pseudonimom, uz izmenu ili brisanje iz spisa podataka o istovetnosti svedoka, a može se ispitivati i prikrivanjem izgleda svedoka, ispitivanjem iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka, ispitivanjem putem tehničkih sredstava za prenos i promenu zvuka i slike.
Podaci o istovetnosti zaštićenog svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, čuvaju se zapečaćeni, izdvojeno od spisa sa naznakom “strogo poverljivo“. To zapravno znači da su ovi podaci, o ličnosti zaštićenog svedoka, poznati samo sudskom veću, tužiocu i eventualno braniocu i okrivljenom, pa u slučaju eventualnog obelodanjivanja ovih podataka, unapred je poznat krug lica koji nisu poštovali obavezu čuvanja tajne, a odavanje podataka o zaštićenom svedoku predstavlja krivično delo.
Zaštita oštećenog van sudnice
Pred toga što se oštećeni štite u sudnici, oni mogu biti zaštićeni i van sudnice. Tako, okrivljenom se može odrediti pritvor, ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke. U praksi su zabeleženi i slučajevi da se pritvor prema okrivljenom može odrediti, ne samo kada on lično preti oštećenom, već i kada druga lica vrše pritisak na oštećenog da promeni svoj iskaz pred sudom.
Ukoliko sud ne odredi pritvor, na raspolaganju ima meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta. Ova mera se može odrediti ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Uz ovu meru sud može okrivljenom naložiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnom za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom.
Ukoliko, pored opasnosti od uticanja na svedoke, postoji i opasnost od ponavljanja krivičnog dela, uključujući tu i ponavljane u odnosu na oštećenog, pored navedenih mera, sud ima na raspolaganju i mogućnost određivanja zabrane napuštanja stana.
Kada su u pitanju najteža krivična dela, kao što su krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i organizovanog kriminala, mogućnost zaštite oštećenih je daleko veća. U toj situaciji, oštećeni, svedoci, veštaci, pa čak i okrivljeni (da bi se zaštitili od drugih okrivljenih), mogu biti uključeni u program zaštite. Ovaj program podrazumeva pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu. Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
U okviru programa zaštite primenjuju se mere: 1) fizička zaštita ličnosti i imovine; 2) promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu; 3) prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu; 4) promena identiteta. Ovaj program sprovodi specijalizovana jedinica policije. Pod fizičkom zaštitom podrazumeva se povremena ili trajna zaštita od strane specijalizovane jedinice policije. Mera promene prebivališta sastoji se od privremenog ili trajnog preseljenja zaštićenog lica iz mesta prebivališta ili boravišta u drugo mesto. Mera prikrivanja identiteta i podataka o vlasništvu sastoji se od izrade i upotrebe lične isprave ili isprave o vlasništvu zaštićenog lica u kojoj su privremeno izmenjeni izvorni podaci. Dok se promena identiteta sastoji od potpune ili delimične izmene ličnih podataka zaštićenog lica, a uz ovu meru može biti određena i promena fizičkih karakteristika zaštićenog lica.
Zaštita oštećenog nakon okončanja krivičnog postupka
Oštećeni mora biti zaštićen od okrivljenog i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. Istini za volju, u ovoj situaciji sud ima na raspolaganju samo mogućnost izricanja zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim.
Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.
Ova mera se može odrediti u trajanju od 6 meseci do 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja mere.
Kršenje ove mere povlači krivičnu odgovornost za krivično delo kršenja zabrane utvrđene merom bezbednosti, za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do šest meseci.
Naravno, ukoliko okrivljeni nakon što je pravnosnažno osuđen prema istom oštećenom učini novo krivično delo, odgovaraće za to delo u okviru novog krivičnog postupka.
Tekst o tome kako podržati žrtvu seksualnog napada možete prošitati ovde.