Utvrđivanje i osporavanje očinstva

Jedno od osnovnih prava deteta prema srpskom Porodičnom zakonu je da zna ko su mu roditelji. U neraskidivoj vezi sa tim su i prava roditelja da održavaju kontakt sa detetom, da ga vaspitavaju i čuvaju. Često, iz raznih životnih okolnosti dete ne zna ko mu je biološki roditelj.

Ukoliko postoji potreba za utvrđivanjem i osporavanjem, proces dokazivanja očinstva je regulisan zakonom i rešava se sudskim putem uz obavezno angažovanje advokata. Proces ume da bude bolan i poražavajuć, naročito ako su muškarac i žena uveliko u lošim odnosima.

Nakon porođaja, žena je u obavezi da navede ime oca deteta i taj muškarac mora da dođe i izjasni se povodom očinastva. Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji, a oba roditelja imaju pravo da učestvuju u odgoju deteta.

Ukoliko je dete rođeno u vanbračnoj zajednici, očinstvo se zvanično dokazuje priznanjem ili pravosnažnom sudskom presudom. Ukoliko je dete rođeno u braku, automatski se muž smatra ocem, međutim, ukoliko postoji sumnja on može sudskim putem da pokrene osporavanje očinstva.

Dete po pravilu nosi prezime jednog ili oba roditelja. Ukoliko muškarac i žena ne mogu da se dogovore oko prezimena, u čitavu proceduru se upliće Centar za socijalni rad.

Danas, zahvaljujući DNK analizi može da se dokaže da li je muškarac otac ili nije, što je bilo gotovo nezamislivo u prošlosti. Međutim, potreba deteta da zna i odrasta uz oba roditelja ravnopravno, oduvek je bila prisutna i tu nema ničeg novog i savremenog.

Utvrđivanje očinstva sudskim putem

U ovoj vrsti parničnog postupka za utvrđivanje očinstva, tužilac tužbenim zahtevom traži utvrđivanje postojanja roditeljskog odnosa sa detetom.

Pravila za utvrđivanje očinstva propisana su Porodičnim zakonom.

Koji sud je nadležan za vođenje spora?

Uvek je stvarno nadležan osnovni sud u prvom stepenu, dok je po žalbi nadležan viši sud. Kada je u pitanju mesna nadležnost sudova, ona se određuje prema prebivalištu tuženog, dok kada je tužilac dete ono može birati da li će mesno nadležan biti sud njegovog prebivališta ili sud prebivališta tuženog.

Aktivno legitimisana lica i rokovi za podnošenje tužbe

Za podnošenje ove tužbe aktivno su legitimisani: dete, majka deteta i muškarac koji tvrdi da je prirodni otac deteta kao i muškarac koga majka smatra prirodnim ocem deteta. Važno je napomenuti da presuda doneta po osnovu ovog postupka ima pravno dejstvo erga omnes (prema svima). Dakle, ukoliko je tužbu pokrenuo muškarac koji smatra da je otac deteta, ukoliko sud utvrdi da je tužilac uspeo u sporu, takva odluka imaće statusni uticaj prema svima (majci, detetu), zbog toga Porodični zakon predviđa da su sva ova lica nužni i materijalni suparničari.

Rokovi za podnošenje tužbe zavise od lica koje započinje postupak

1. Ukoliko tužbu podnosi dete, tada je rok za podnošenje tužbe neograničen;

2. Ukoliko tužbu podnosi majka, ona to mora učiniti u subjektivnom roku od godinu dana od dana kada je saznala za činjenicu da muškarac koga smatra ocem nije priznao očinstvo, a u okviru objektivnog roka od deset godina;

3. Ukoliko tužbu podnosi muškarac koji sebe smatra ocem deteta, on to mora učiniti u subjektivnom roku od godinu dana od dana saznanja za činjenicu da se sa njegovim priznavanjem očinstva nije saglasila majka, a u okviru objektivnog roka od 10 godina.

Objektivni rok se računa od dana rođenja deteta.

Pretpostavke za dopuštenost tužbe

Naš Porodični zakon taksativno nabraja slučajeve u kojima podnošenje tužbe nije dozvoljeno:

1. U slučaju muškarca koji je darovao semenu ćeliju (slučaj kada je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom semenom ćelijom);

2. Ako je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom;

3. Nije dopušteno podnošenje tužbe onim licima koja su se saglasila sa priznanjem očinstva (takva lica mogu da pokrenu spor za poništavanje izjave o saglasnosti sa priznanjem očinstva)

4. Ukoliko je muž majke dao pismeni pristanak za postupak oplođenja, on će se smatrati ocem deteta i protiv njega se ne može pokretati postupak za osporavanje očinstva, a samim tim ni utvrđivanja očinstva.

Dokazivanje u postupku

U postupcima za priznavanje ili osporavanje očinstva ili materinstva važi istražno dokazno načelo. To znači da sud može da ispituje i činjenice koje među strankama nisu sporne ukoliko nađe da je to potrebno. Takođe pravilo je da se u ovoj vrsti sporova obavezno sprovodi dokazni postupak veštačenjem. Veštačenje će se najčešće sprovesti metodom DNK analize ali i antropo-genetskim veštačenjem i dr. Donošenje odluke bez sprovedenog veštačenja predstavlja bitnu povredu pravila parničnog postupka, takođe izbegavanje tuženog da se podvrgne DNK analizi predstavlja sprečavanje izvođenja dokaza.

Kako se utvrđuje vanbračno očinstvo?

Zakonska pretpostavka očinstva po kojoj bi se vanbračni partner majke iz vanbračne zajednice automatski smatrao ocem deteta, ne postoji.

Vanbračno očinstvo može biti utvrđeno na dva načina:

1.  – priznanjem oca

2. – sudskom odlukom

Priznanje oca

Prvi način utvrđivanja vanbračnog očinstva, a ujedno i dobrovoljni način, jeste priznanje oca.

Da bi ono bilo punovažno treba da budu ispunjeni kako materijalni, tako i formalni uslovi.

Na strani materijalnih uslova koji moraju biti ispunjeni, kao prvi navodi se taj da očinstvo jedino može da prizna muškarac koji je navršio šesnaestu godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje.

Drugi uslov jeste taj da dete mora biti živo u trenutku priznanja, uz izuzetak mogućnosti priznanja i začetog deteta, pod uslovom da se rodi živo. Priznanje nakon smrti deteta ne može se dati, kako bi se izbegle brojne moguće zloupotrebe koje mogu nastati.

Kao treći, ali i podjednako bitan uslov, javlja se saglasnost na priznanje. Ona je potrebno da bude data od strane majke i deteta. Ukoliko jedno od njih nije u mogućnosti da da saglasnost, dovoljna je saglasnost ovog drugog. Ukoliko su pak oboje nesposobni za davanje saglasnosti, daje je staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, koji predstavlja najčešći način priznanja, zatim pred organom starateljstva, sudom, kao i javnim beležnikom.

Utvrđivanje vanbračnog očinstva sudskim putem

Utvrđivanje vanbračnog očinstva sudskom odlukom predstavlja drugi način utvrđivanja.

Na strani aktivno legitimisanih lica za pokretanje ovog postupka javljaju se majka, dete, muškarac koji tvrdi da je otac deteta.

Što se tiče rokova, Porodični zakon predviđa da dete može pokrenuti ovaj postupak bez obzira na rok, te u bilo kom momentu uskladiti biološko i pravno očinstvo.

Sa druge strane, rokovi za majku i muškarca koji tvrdi da je otac, postoje.

Majka može pokrenuti postupak u roku od godinu dana od saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, a najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta.

Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi utvrđivanja svog očinstva u roku od godinu dana od saznanja da se sa njegovim priznanjem očinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a takođe, najkasnije u roku od deset godina od rođenja deteta.

U slučaju da se po zakonu drugi muškarac smatra ocem, muškarac koji tvrdi da je otac deteta ima pravo na utvrđivanje svog očinstva uz tužbu za osporavanje očinstva, i to u roku od godinu dana od saznanja da je on otac, a najkasnije, kao u prethodnim slučajevima, u roku od deset godina od rođenja deteta.

Kada je reč o dokazivanju činjenica, sud prvo mora da utvrdi vreme začeća deteta. Nakon toga, kada se utvrdi vreme začeća, postavlja se pitanje da li je muškarac imao intimne odnose sa majkom u tom periodu. Ukoliko se ispostavi da nije, postupak se obustavlja. Ukoliko se, nasuprot tome, ispostavi da jeste, postupak se nastavlja utvrđivanjem da li je otac bio oplodno sposoban. Ako jeste, postupak se nastavlja utvrđivanjem da li je on biološki otac, uz pomoć medicinskih ekspertiza.

Dejstvo sudske odluke jeste to, što dete dobija oca, formiraju se roditeljski odnosi između deteta i oca, nastaju sva porodična prava i obaveze između deteta (i potomaka deteta) i oca (i očevih srodnika). Detetu se može promeniti prezime, ali i ne mora.

Utvrđivanje očinstva DNK analizom

Neophodan uslov za potvrdu očinstva jeste da dete ima polovinu genetskog materijala od oca, što se utvrđuje na osnovu DNK profila. DNK analiza profila je jedini pouzdani test za utvrđivanje očinstva, a ujedno je i jedina metoda priznata na sudu.

Utvrđivanje očinstva se bazira na poređenju DNK profila osoba koje se testiraju – deteta i potencijalnog oca i/ili majke. Kako dete nasleđuje jednu polovinu genetskog materijala od oca, drugu od majke, veća je preciznost i tačnost ukoliko se DNK deteta poredi sa DNK oba roditelja.

Očinstvo može da se utvrdi i pre nego što se dete rodi zahvaljujući analizi plodove vode.

U DNK centru rade stručnjaci koji su upisani u Registar stalnih sudskih veštaka.

Ukoliko osoba ne želi da se podvrgne DNK analizi, sud u većini slučajeva odbijanje tumači kao priznanje.

Iz sudske prakse:

Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čiji je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Iz obrazloženja:

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. B. koji je rođen … godine, začet je u periodu kada su njegova majka, ovde tužilja i tuženi bili u emotivnoj i intimnoj vezi. Iz nalaza i mišljenja DNK Centra za genetiku u Beogradu utvrđeno je da je 99,99999998% verovatnoće da je tužilac biološki otac mal. BB koji rezultat se smatra potvrdom očinstva.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tuženi biološki otac mal. BB, maloletno dete poverili majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, istovremeno uredivši i način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim dete ne živi i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju deteta u odgovarajućem procentu.

Odredbom člana 59. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i da to pravo može biti ograničeno samo ovim zakonom. Odredbom člana 45. stav 4. Porodičnog zakona, propisano je da se ocem deteta koje je rođeno van braka smatra muškarac čiji je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Imajući u vidu da je maloletni BB (rođen … godine) začet u periodu kada su njegova majka, ovde tužilja i tuženi bili u emotivnoj i intimnoj vezi i da je na osnovu analize DNK materijala izvršene od strane nadležne zdravstvene ustanove – DNK Centra za genetiku, utvrđeno da verovatnoća da je VV biološki otac mal. BB iznosi 99.99999998%, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi biološki otac mal. BB.

Suprotno navodima revizije tuženog kojima se ukazuje da nije u mogućnosti da prirodnim putem začne dete, s obzirom da se sa svojom suprugom duži niz godina leči od steriliteta, zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovan je na nalazu i mišljenju DNK Centra za genetiku u Beogradu o utvrđenoj verovatnoći od 99,99999998% da je tuženi biološki otac mal. tužioca, koji rezultat se smatra potvrdom očinstva, posebno kod činjenice što je sud uvidom u medicinsku dokumentaciju nesumnjivo utvrdio da nije isključena mogućnost da tuženi zbog svog zdravstvenog stanja začne dete, već da je ta mogućnost samo smanjena.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 314/18 od 24. 1. 2018)

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply