Pravo na sudsku zaštitu formalno je zagarantovano članom 32. Ustava Republike Srbije u kom je propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Dakle, svako ko smatra da je neko njegovo pravo povređeno može se obratiti sudu koji ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan. Međutim, ta zaštita nije bezuslovna. Rad pravosudnih organa iziskuje velike troškove koje namiruje država ali i same stranke.
U Zakonu o parničnom postupku normirano je da stranka koja u celini izgubi parnicu mora protivnoj stranici da nadoknadi troškove.
Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka, oni obuhvataju i nagradu za rad advokata kao i za rad drugih lica kao što su veštaci i sudski tumači.
U slučaju da stranka delimično uspe u parnici sud može odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove.
Dakle opste je pravilo da stranke snose troškove postupka srazmerno uspehu u sporu.
Međutim imamo i one postupke kada je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Parnični troškovi i obim oslobođenja
Članom 164. stav 1. ZPP predviđeno je da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove.
Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka. Tu spadaju: sudske takse i troškovi dokaznog postupka, zastupnika odnosno punomoćnika, stranaka i ostalih učesnika u postupku.
Obim oslobođenja. Oslobođenje se može odobriti samo za obavezu stranke da u toku postupka, prethodno sama snosi troškove i to na dva načina. Potpuno oslobođenje koje obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od plaćanja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa (čl. 164. st. 3. ZPP). Delimično oslobođenje koje se odnosi samo na oslobođenje od plaćanja taksa (čl. 164. st. 4. ZPP).
Oslobođenje od plaćanja troškova ne obuhvata obavezu stranke koja izgubi spor da protivnoj stranci izvrši naknadu troškova.
Da bi sud doneo takvu odluku on uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koja stranka izdržava kao i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.
Odbrana siromašnog okrivljenog
Osnovno pravo okrivljenog u krivičnom postupku je njegovo pravo na odbranu!
Odbrana je opravdana i nužna kako u slučaju kada nije, isto tako i kada okrivljeni jeste nesumnjivo kriv. To sprečava nepovoljno postupanje, kao i težu odluku od one koja je predviđena zakonom, prema njemu.
Svaki siromašni okrivljeni ima pravo na pravičan krivični postupak i na pun pristup pravdi, a njegove imovinske prilike ne treba da budu prepreka ili faktor ograničenja, u ostvarivanju odbrane. Princip pravednosti nalaže da se obezbedi besplatan branilac, kako bi se sprečilo da okrivljeni lošeg imovnog stanja trpe posledice odsustva stručne odbrane, samo zato što ne mogu da je plate.
Institut odbrane siromašnih od velikog je značaja za prava okrivljenog. Država će mu obezbediti stručnu odbranu i učiniti ga ravnopravnim sa javnim tužiocem.
Pravo na stručnu odbranu siromašnog znači da svaki okrivljeni ima pravo da dobije branioca, pod uslovom da sud oceni da je nesposoban da se sam brani ili da sebi plati advokata.
Potrebno je posebno napomenuti da ne postoji obaveza organa postupka da okrivljenog upozna sa pravom na ovu vrstu odbrane.
Dakle, odbrana siromašnih nikada ne nastupa na incijativu državnih pravosudnih organa, već zavisi isključivo od zahteva okrivljenog.
Zakonik o krivičnom postupku u članu 77. propisuje “Odbranu siromašnog okrivljenog”:
Uslovi da biste kao okrivljeni imali pravo na besplatnog branioca u krivičnom postupku su:
– da ne postoje uslovi za obaveznu odbranu
– da se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri
godine ili
– ukoliko se postupak vodi za lakša krivična dela, gde je propisana kazna ispod tri godine, da postavljanje zahteva interes pravičnosti
– da prema svom imovinskom stanju niste u mogućnosti da snosite nagradu i troškove branioca i
– da obavezno podnesete zahtev sudu da se postavi branilac-pismeno!
U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret suda.
Da ne biste došli u zabunu, pojasniću prvo pojam “Obavezne odbrane” i njenu razliku od odbrane siromašnih.
Obavezna odbrana propisana je u Članu 74 Zakonika o krivičnom postupku, pre odbrane siromašnih, i ona znači da okrivljeni mora imati branioca, odnosno branilac mu mora biti postavljen uvek, čak i kada on to ne želi:
– ako je nem, gluv, slep ili nesposoban
– ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna
– ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren
– ako mu se sudi u odsustvu
– ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao
– ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice
– ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja
– ako pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma
Ukoliko ne postoji nijedan od navedenih razloga za obaveznu odbranu, a prema svom imovinskom stanju niste u mogućnosti da snosite troškove branioca, imate pravo da zahtevata odbranu siromašnih!
Kada je u pitanju obavezna odbrana, cak i ukoliko okrivljeni ne želi, branilac mu mora biti postavljen.
Odbrana siromašnih nikada ne nastupa po službenoj dužnosti i na inicijativu državnih organa, već zavisi od toga da li će njeno nastupanje zahtevati okrivljeni ili ne, tj. bez zahteva okrivljenog ne može doći do postavljanja branioca.
Ukoliko se radi o lakšem krivičnom delu (kazna do 3 godine zatvora), kod odlučivanja organa postupka o braniocu siromašnih, pored lošeg imovnog stanja, o čemu treba, ukoliko je moguće, priložite neki pisani dokaz, odlučivaće „Interes pravičnosti“. Pitanje interesa pravičnosti, prepušteno je slobodnoj oceni suda, ali načelno postoji kada sud proceni da okrivljeni zbog svog intelektualnog nivoa, specifičnosti postupka, složene dokazne situacije i sl., ne bi efikasno mogao da se brani bez adekvatne stručne pomoći. Razlozi pravičnosti mogu postojati u posebnim specifičnostima krivičnog dela, sredine u kojoj je krivično delo izvršeno, broju osumnjičenih, odnosno optuženih i sl.
Kada podnesete pisani zahtev za postavljanje branioca siromasnih, sledeći korak je da organ postupka procenjuje vašu sposobnost da se samostalno branite, težinu krivičnog dela i vaše imovinske prilike, o čemu ćete ukoliko je moguće dostaviti dokaz (npr. dokument da se nalazite na birou rada tj. da ste nezaposleni, da ste primalac neke vrste socijalne pomoći itd.).
Branilac siromašnih može vam biti postavljen od samog početka krivičnog postupka, tokom celog krivičnog postupka, kao i u postupku po redovnim pravnim lekovima (postupak po žalbi).
Ako organ postupka nađe da je zahtev okrivljenog opravdan, odnosno da su ispunjeni uslovi za nastanak odbrane siromašnog, isti mora biti usvojen.
Branioca siromašnih rešenjem postavlja predsednik suda, po redosledu, sa spiska advokata koji dostavi nadležna advokatska komora.
Ovako postavljenog branioca siromašnih, u svakom momentu možete zameniti svojim izabranim braniocem ukoliko se za to steknu uslovi.
Takođe morate znati da ukoliko se u toku postupka, vaše imovinsko stanje popravi, ili ako se utvrdi da dati podaci o imovinskom stanju nisu bili tačni, organ postupka razrešiće postavljenog branioca siromašnih i odlučiti o dužnosti snošenja svih dotadašnjih troškova.
Dakle, ni u kom slučaju ne smeju se dostavljati netačni podaci, jer možete sebe dovesti u situaciju da snosite troškove postupka koji su usled toga prouzrokovani.
U slučaju da su troškovi branioca siromašnih već isplaćeni iz budžetskih sredstava, a vama se imovinsko stanje naknadno poboljša, to neće imati uticaj na odluku o već izvršenoj isplati, odnosno tada ne možete snositi već ispaćene troškove za branioca siromašnih iz budžeta.
U praksi je primetno da se pravo na odbranu siromašnih skoro uopšte ne upotrebljava, što je posledica toga što većina okrivljenih ne poznaje zakon, a posebno jer ne postoji obaveza organa postupka da okrivljenog upozna sa pravom na ovu vrstu odbrane.
Svakako da postoji realna opasnost da se ovako angažovan branilac neće dovoljno truditi pri pripremi i realizaciji odbrane, a takođe može imati i nedovoljno iskustva i znanja u krivičnopravnoj oblasti, ali u svakom slučaju bolje je da u pripremi vaše odbrane učestvuje i advokat, nego da ovo radite sami!
Zato iskoristite svoje pravo na besplatnog branioca!
Besplatna pravna pomoć
Besplatna pravna pomoć može se pružiti državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji kao i svakom drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ako ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak ili ako ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ali zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunjava uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.
Besplatna pravna pomoć nije dozvoljena u privrednim sporovima, u postupku registracije pravnih lica, u postupku kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri troškova postupka, zatim u postupku koji se vodi radi naknade štete za povredu časti i ugleda kao i u postupku pred prekršajnim sudom ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora.
Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem u skladu sa zakonom, može se podneti preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi s tim što mora da se priloži i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupnika odnosno punomoćje.
Zahtev se podnosi organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda koji je nadležan prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili prema mestu pružanje besplatne pravne pomoći.
Na ovaj zahtev taksa se ne plaća.
Zahtev treba da sadrži lično ime, prebivalište ili boravište podnosioca kao i broj telefona, zatim opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu ako podnosilac zahteva istim raspolaže.
O zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći odlučuje lice u organu uprave koji ima dozvolu i njegov rad nadzire ministarstvo.
Pružalac besplatne pravne pomoći je diplomirani pravnik koji ima preko tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke i potvrdu o uspešno završnoj obuci za primenu ovog zakona.
Sam postupak o odobravanju besplatne pravne pomoći je hitan i organ uprave mora da donese rešenje u roku od tri dana, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju onda u roku od 8 dana od dana kada mu je ona dostavljena.
Ako organ uprave ne donese rešenje u ovom roku smatra se da je zahtev odbijen, rešenje o odbijanju zahteva mora da bude obrazloženo i protiv ovog rešenja može se podneti žalba mistarstvu i to u roku od osam dana od dana prijema rešenja odnosno tri dana od isteka roka posle kojeg se smatra da je zahtev odbijen.
O žalbi ministarstvo mora da odluči u roku od 15 dana od prijema iste i rešenje o žalbi je konačno upravnom postupku.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gail.com