Privatna Krivična Tužba

Privatna (krivična) tužba regulisana je čl. 65 Zakonika o krivičnom postupku.

Tužba se podnosi nadležnom sudu i predstavlja inicijalni akt kojim oštećeni (sada kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela koje Krivični zakonik propisuje da se gone po privatnoj krivičnoj tužbi.

Oštećeni kao privatni tužilac je lice koje je oštećeno krivičnim delom, i to samo kod grupe krivičnih dela, za koja je u Krivičnim zakoniku propisano da se gone isključivo po privatnoj tužbi.

Kada zakonom nije drugačije određeno, privatnim tužiocem se smatra lice koje je oštećeno krivičnim delom.

Šta privatna tužba treba da sadrži?

Privatna tužba odgovara optužnom aktu koji podiže javni tužilac.

Dakle, ona mora sadržati strogo propisane elemente i pravilnu pravnu kvalifikaciju dela kojim se tereti okrivljeni.

Neki od obaveznih elemenata su pravna kvalifikacija krivičnog dela, bitna obeležja bića krivičnog dela koja se stiču u radnjama okrivljenog, lični podaci okrivljenog i pravilno postavljeni tužbeni zahtev.

Privatna krivična tužba treba da sadrži:

1. ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati;
2. Zakonski naziv krivičnog dela;
3. Kratak opis dela (opisati šta se, kada i kako dogodilo);
4. Označenje suda pred kojim treba da se održi glavni pretres (suđenje);
5. Predlog dokaza i činjenice koje bi trebalo da se dokažu (na primer: ako se privatna tužba podnosi zbog nanete lake telesne povrede, a lice se obratilo lekaru, kao dokaz za činjenicu da je naneta laka telesna povreda navodi se izveštaj lekara. Ili, ako je bilo svedoka-očevidaca događaja, navode se svedoci koji bi trebalo da se saslušaju);
6. Predlog vrste i mere krivične sankcije čije se izricanje traži (na primer: predlog da se izrekne novčana kazna ili predlog da se izrekne kazna zatvora).

Važno je napomenuti da se privatna tužba podnosu u roku od 3 (tri) meseca od saznanja za krivično delo i učinioca i da je ovaj rok prekluzivan, tj. da dolazi do gubitka prava za podnošenje privatne tužbe protekom navedenog roka.

U ovom slučaju, ukoliko i dođe do gubitka prava na podnošenje privatne tužbe u krivičnom postupku protekom navedenog roka, oštećenom preostaje mogućnost da pokrene parnični postupak radi naknade štete koju mu je prouzrokovalo osumnjičeno lice odnosno štetnik.

Posebno naglašavamo da je ovaj rok prekluzivan, odnosno da se propuštanjem roka gubi pravo na podnošenje privatne tužbe. Oštećenom, u slučaju propuštanja navedenog roka, preostaje mogućnost pokretanja parničnog postupka radi eventualne naknade štete.

Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Ukoliko oštećeni podnese krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku krivičnog postupka se utvrdi da je reč o krivičnom delu koje se goni po privatnoj tužbi, smatraće se da je oštećeni blagovremeno podneo privatnu tužbu, ako je to učinio u zakonom propisanim rokovima za podnošenje privatne tužbe.

Koja su krivična dela koja se najčešće gone po privatnoj tužbi?

Krivična dela koja se najčešće gone po privatnoj krivičnoj tužbi su:

• uvreda;
• laka telesna povreda;
• sitna krađa;
• narušavanje nepovredivosti stana;
• neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka;
• neovlašćeno prisluškivanje i snimanje i druga.

Kom sudu se podnosi privatna krivična tužba?

Mesno nadležan sud je sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano.

Takođe, privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području se nalazi prebivalište ili boravište okrivljenog.

Šta je imovinskopravni zahtev?

Imovinskopravni zahtev regulisan je čl. 252 – 260 Zakonika o krivičnom postupku.

Ovaj zahtev se podnosi organu postupka, odnosno javnom tužiocu u toku istrage ili sudu do zaključenja glavnog pretresa i može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.

Imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Prilikom isticanja imovinskopravnog zahteva potrebno je odrediti na šta se on tačno odnosi i potkrepiti ga dokazima.

Organ postupka će saslušati okrivljenog o činjenicama u vezi sa imovinskopravnim zahtevom i proveriće okolnosti koje su od važnosti za njegovo utvrđivanje.

Ovaj organ je svakako dužan da i sam prikupi dokaze za odlučivanje o zahtevu i pre nego što je on podnet.

Sud u krivičnom postupku u kom je istaknut imovinskopravni zahtev i okrivljeni oglašen krivim, može o istom odlučiti u presudi i dosuditi ga u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak.

Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.

Koja je razlika između krivične prijave i privatne tužbe?

Privatni tužilac podiže i zastupa svoju tužbu nezavisno od javnog tužioca. Javna i privatna tužba su potpuno odvojene i autonomne.

Krivična prijava je vanprocesni akt obaveštavanja javnog tužioca da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a privatna krivična tužba optužni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje se goni po privatnoj tužbi.

Oštećeni zato katkad pogrešno podnosi krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe i obrnuto.

Zato je zakonodavac predvideo da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, posle odbijanja privatne tužbe, dostavlja nadležnom javnom tužiocu, da bi mogao da traži pokretanje krivičnog postupka.