Pripremanje krivičnog dela
Pripremanje krivičnog dela može se vršiti na različite načine. Kod pripremnih radnji učinilac ne preduzima radnju izvršenja krivičnog dela već neke druge radnje kojima samo olakšava izvršenje krivičnog dela. U krivičnom pravu se, uglavnom, naglašava izuzetnost njihovog kažnjavanja i ističe da je to opravdano samo kada je u pitanju velika vrednost zaštitnog objekta, visoki intenzitet njegovog ugrožavanja i kada se radi o umišljajnom pripremanju (ne može se nehatno pripremati neko krivično delo). Krivični zakonik je načelno stao na stanovište da za pripremne radnje ne treba kažnjavati, ali kod nekih krivičnih dela, zbog njihove težine, propisano je kažnjavanje pripremnih radnji. Zakonodavac to čini na dva načina, i to u oba slučaja u posebnom delu kod pojedinih krivičnih dela.
Prvi način je da pojedine, određene pripremne radnje propiše kao samostalno krivično delo (npr. krivično delo pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstva za falsifikovanje iz člana 227. KZ, dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. KZ, izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela iz člana 347. KZ i dr.). Ovde se formalno i ne radi o pripremnim radnjama jer ih je zakonodavac podigao na rang radnje izvršenja.
Drugi način je propisivanje kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivičnog dela. Naime, zakonodavac je kod određenih krivičnih dela propisao da je pripremanje tog krivičnog dela kažnjivo. Takav je slučaj kod krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. U tom slučaju pripremanje se pojavljuje kao kažnjivi stadijum krivičnog dela o kome se radi. Da bi se znalo koje se pripremne radnje smatraju kažnjivim kod krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije zakonodavac je u jednom zajedničkom članu (čl. 320. st. 2. KZ) na uopšten način naveo šta predstavlja pripremanje tih krivičnih dela. KZ propisuje da se u tom slučaju uzimaju u obzir sledeće pripremne radnje: 1. nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje krivičnog dela, 2. otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, 3. dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugim izvršenja krivičnog dela, 4. preduzimanje drugih radnji kojima se ostvaruju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela (a koje ne predstavlja radnju izvršenja). Uz ove četiri grupe zakonodavac dodaje i jedan oblik pripremnih radnji koji je specifičan za ova krivična dela a to je upućivanje ili prebacivanje na teritoriju Srbije lica ili oružja, eksploziva, otrova, opreme, municije ili drugog materijala radi izvršenja jednog ili više krivičnih dela iz ove glave (član 320. stav 3. KZ).
Pokušaj krivičnog dela (čl. 30. i čl. 31. KZ)
Pokušaj je umišljajno započinjanje izvršenja krivičnog dela pri čemu nije nastupila posledica koja je bila obuhvaćena umišljajem učinioca. Radnja izvršenja se smatra započetom čim je izvršilac preduzeo bilo koju od delatnosti koja je u opisu bića krivičnog dela označena kao radnja izvršenja.
Pokušaj ima tri konstitutivna obeležja: 1) bitno je da je preduzeta radnja izvršenja krivičnog dela; 2) da je ta radnja preduzeta sa umišljajem; 3) da posledica nije nastupila. Do izostanka posledice može doći iz dva razloga: ili izvršilac nije dovršio radnju izvršenja pa posledica nije mogla da nastupi ili je on radnju izvršenja dovršio ali posledica iz nekih drugih razloga nije nastupila. S obzirom na ove dve mogućnosti pravi se razlika između nesvršenog i svršenog pokušaja. Kod prvog je radnja izvršenja ostala nedovršena, a kod drugog je radnja dovršena, ali je nešto drugo uticalo da posledica nije nastupila. Ovo razlikovanje je od značaja naročito ako dođe do dobrovoljnog odustanka od pokušaja.
Pokušaj je kažnjiv kod težih krivičnih dela tj. prema stavu zakonodavca kod krivičnih dela za koja se može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna. Izuzetno, pokušaj može biti kažnjiv i kod lakših krivičnih dela ako je to izričito propisano u KZ. Krivični zakon propisuje da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom (čl. 30. KZ). Dakle, pokušaj predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne.
Naš zakonodavac poznaje i kategoriju nepodobnog pokušaja. Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac krivičnog dela pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. Dakle, krivično delo nije bilo moguće dovršiti ili zbog nepodobnosti sredstva izvršenja (npr. pokušaj trovanja materijom koja nije otrovna) ili zbog nepodobnosti objekta (npr. pokušaj ubistva lica koje je već mrtvo). Nepodoban pokušaj predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazne (čl. 31. KZ). Od nepodobnog pokušaja treba razlikovati tzv. irealni pokušaj koji nije kažnjiv. Kod irealnog pokušaja učinilac veruje da može da učini krivično delo na način koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva, odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magine, vradžbina i sl.).
Kod pokušaja je moguć i slučaj da iako nije došlo do posledice koja je obeležje pokušanog krivičnog dela, nastane neka druga lakša posledica koja je obeležje nekog drugog krivičnog dela – kvalifikovani pokušaj (npr. kod pokušaja ubistva nije došlo do smrti ali je nastala teška telesna povreda). U ovom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg krivičnog dela, a činjenica da je kroz pokušaj težeg dela ostvareno neko lakše uzima se kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne.
Dobrovoljni odustanak (čl. 32. KZ)
Dobrovoljni odustanak od izvršenja krivičnog dela postoji kad u toku izvršenja dela učinilac odustane od dovršenja započetog krivičnog dela. Odustanak je dobrovoljan ako je učinilac bio svestan da delo može da dovrši ali je svojom voljom odustao od dovršenja. Nije bitno za postojanje dobrovoljnog odustanka iz kojih pobuda je učinilac odustao (npr. strah da će biti otkriven i kažnjen, kajanje, sažaljenje prema žrtvi i sl.), ali je bitno da je odluku doneo sam, pod uticajem unutrašnjih motiva, a ne pod uticajem spoljnih okolnosti. Ukoliko je učinilac odustao od dovršenja započetog krivičnog dela zbog teškoća na koje je naišao prilikom izvršenja krivičnog dela ili je smatrao da takve okolnosti postoje (npr. nije umeo ili mogao da izvrši obijanje ili je neko naišao ili mu se samo učinilo da neko ide), neće postojati dobrovoljni odustanak, jer učinilac nije svojom voljom odustao od izvršenja krivičnog dela, već je na to bio primoran. Isto tako, svako odustajnje od izvršenja započetog dela ne mora da znači i definitivno napuštanje ideje da se to delo u budućnosti ipak izvrši. Stoga privremeni prekid izvršenja ne spada u dobrovoljni odustanak, već samo konačna odluka da se započeto delo nikada više ne dovrši, predstvlja dobrovoljni odustanak.
Učinilac može odustati od izvršenja krivičnog dela i u stadijumu tzv. nesvršenog i svršenog pokušaja. Tako, ako je učinilac odlučio da odustane, a nalazi se u stadijumu nesvršenog pokušaja (radnja još nije dovršena) dovoljno je da samo prekine radnju izvršenja pa do posledice neće doći. Ako se već nalazi u stadijumu svršenog pokušaja (radnja je svršena, ali posledica još nije nastupila), onda je potrebno da učinilac spreči nastupanje posledice (bacio je žrtvu neplivača u vodu pa onda skočio i spasio je). Neće postojati dobrovoljni odustanak ako učinilac nije uspeo da spreči posledicu jer je krivično delo u takvom slučaju već svršeno, čak i kada je preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći da spreči njeno nastupanje.
Dobrovoljni odustanak je okolnost koja ima značaj fakultativnog osnova za oslobođenje od kazne. Osloboditi se od kazne može i saizvršilac, podstrekač ili pomagač koji je dobrovoljno sprečio izvršenje krivičnog dela. Ako je učinilac koji je dobrovoljno odustao pri svom delovanju dovršio neko drugo samostalno krivično delo koje nije obuhvaćeno krivičnim delom od čijeg izvršenja je odustao, on se neće moći osloboditi od kazne za to drugo delo po osnovu dobrovoljnog odustanka.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com