Krično delo Prevara predviđeno je članom 208. Krivičnog zakonika Republike Srbije, dok je krivično delo Ucena predviđeno članom 215. istog zakonika.
Član kojim je inkriminisano krivično delo prevara glasi:
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.
Radnja izvršenja krivičnog dela sastoji se u navođenju nekog lica da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Navođenje se vrši dovođenjem u zabludu lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica ili održavanjem u zabludi. Dovođenje u zabludu je stvaranje pogrešne predstave o nekim činjenicama, tako što se neka postojeća činjenica lažno prikazuje kao drugačija nego što stvarno jeste, ili tako što se prikriva postojanje neke činjenice. Održavanje u zabludi postoji onda kada pasivni subjekat već ima pogrešnu predstavu o nekoj činjenici, a izvršilac ga svojim izjavama, ili prećutkivanjem održava u zabludi.[1]
Iz zakonskog opisa krivičnog dela prevare proizlazi da se ono može izvršiti samo sa specijalnim umišljajem – namerom unapred stvorenom i isplaniranom, pri čemu taj plan ne mora sadržati ujedno u potpunosti sve elemente krivičnog dela, već je dovoljno da sadrži okvir događaja, način izvršenja i nameru sticanja protivpravne imovinske koristi tim načinom. Prevarna namera kao bitan element krivičnog dela i kao subjektivni odnos učinioca prema delu po pravilu se utvrđuje iz ukupnog ponašanja okrivljenog, i to kako iz njegovog postupanja pre izvršenja dela, tako i iz njegovog postupanja nakon izvršenja dela i u svakom slučaju mora postojati u trenutku izvršenja krivičnog dela.
Za postojanje krivičnog dela, osim umišljaja kod izvršioca potrebno je da postoji i namera da se dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta sebi ili drugom licu pribavi protivpravna imovinska korist.
Ukoliko se namera odnosi samo na to da se prevarom drugi ošteti, a ne i da se pribavi protivpravna imovinska korist, postojaće lakši oblik krivičnog dela prevare (stav 2.).
Zaštitni objekt krivičnog dela je imovina. Da bi postojalo krivično delo potrebno je da je šteta na imovini nastupila.
Teži oblik postojaće ako je delom iz stava 1. i 2. pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara (stav 3.).
Najteži oblik postojaće ako je delom iz stava 1. i 2. pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000. dinara (stav 4.).
Ako je učinilac u bliskom odnosu sa oštećenim gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi (čl. 222. KZ).
Kao jedno posebno krivično delo Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa krivično delo Prevara u osiguranju.
Prevara u osiguranju*
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, davanjem lažnih mišljenja i izveštaja, davanjem lažne procene, podnošenjem neistinite dokumentacije ili ga na drugi način dovede u zabludu ili ga održava u zabludi, a u vezi sa osiguranjem i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.
Navedno krivično delo pre donošenja Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS broj 72/2009 od 03.09.2009.g.) nije postojalo u Krivičnom zakoniku.
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS broj 94/2016 od 24.11.2016.g.) stupio je na snagu 1. juna 2017.godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i člana 35. do 38. zakona, a koje stupaju na snagu 1.marta 2018.godine, i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS broj 94/2016 od 24.11.2016.g.) u članu 24, propisuje brisanje člana 208a, što znači da se krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a Krivičnog zakonika primenjuje do 28.02.2018.godine.
Prethodno citiranim izmenama, krivično delo prevara u osiguranju je brisano, ali istovremeno je uvršetno u HHII glavu, koja propisuje krivična dela protiv privrede, i isto sada glasi:
Prevara u osiguranju (Član 223a)
(1) Ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu, uništi, ošteti ili sakrije osiguranu stvar, pa zatim prijavi štetu,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri da od društva za osiguranje naplati ugovorenu sumu za slučaj telesnog oštećenja, telesne povrede ili narušenja zdravlja, prouzrokuje sebi takvo oštećenje, povredu ili narušenje zdravlja, pa zatim podnese zahtev osiguravajućem društvu.
(3) Ako je delom iz st.1.i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Izmenama i dopunama, krivično delo prevara u osiguranju je precizinije određeno, jer je krivično delo prevara u osiguranju (član 208a KZ-a) u potpunosti praktično bilo obuhvaćeno postojećim krivičnim delom prevare.
Krivično delo prevara u osiguranju je delo tzv. osiguraničke prevare, a koje delo se znatno razlikuje od krivičnog dela prevare, pa se zato i uvodi u mnoga krivična zakonodavstva, onako kako je to uobičajeno i u uporednom zakonodavstu, što opravdava uvođenje ovog krivičnog dela kao posebnog dela, jer za razliku od krivičnog dela prevare, ovde je kriminalna zona znatno šire postavljena i nije potrebno dovođenje ili održavanje u zabludi pasivnog subjekta.
Krivično delo prevara u osiguranju (član 208a KZ-a) koje se primenjuje do 28.02.2018.godine u stavu 1. propisuje kažnjavanje učinioca zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok izmenama i dopunama (Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS broj 94/2016 od 24.11.2016.g. član 27.) prevara u osiguranju koje se primenjuje počev od 01.03.2018.godine ( član 223a KZ-a) u stavu 1. i 2. propisuje kažnjavanje učinioca zatvorom od tri meseca do tri godine. Što se tiče poređenja stavova 3. i 4. propisan je identičnan raspon kažnjavanja zatvorskom kaznom, od jedne do osam godina zatvora, odnosno od dve do deset godina zatvora, ali ono što je bitno jeste da je članom 208a, u svakom od 4 stava propisano i novčano kažnjavanje, što nije slučaj sa novim članom prevare u osiguranju kojim se ne propisuje i novčano kažnjavanje.
Zanimljivo je pitanje šta će biti sa postupcima koji su u toku, odnosno vode se pred nadležnim sudovima po podnetim optužnim predlozima ili podignutim optužnicama. Na primer ukoliko je protiv okrivljenog podnet optužni predlog zbog izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a st.1. KZ-a, logično je da se protiv istog u skladu sa članom 5. st.2. KZ-a, primeni zakon koji je najblaži po učinioca, odnosno novo krivično delo prevara u osiguranju koje u stavu 1.propisuje kažnjavanje učinioca zatvorom od tri meseca do tri godine.
Takođe je zanimljivo i pitanje sa postupcima koji se vode po optužnim predlozima, a koji su i dalje u toku pred prvostepenim sudovima, zbog izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a st.1. KZ-a, a u kojima je npr. vreme radnje izvršenja januar 2012.godine. Primenom novog člana prevara u osiguranju koji stupa na snagu 01.03.2018.godine, a po navedenom primeru, prvostepeni sudovi bi trebalo da donesu odluke o obustavljanju postupaka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, uzimajući u obzir odredbu člana 103. st.1. tačka 6. KZ-a u vezi sa članom 104. tačka 6. KZ-a, kojom se propisuje da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, odnosno zasterelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zasterelost krivičnog gonjenja.
Odgovore na prethona pitanja kao i mnoga druga daće sudska praksa koja tek predstoji.
Ucena
(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi njihovoj časti ili ugledu škodilo i time ga prinudi da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ko se bavi vršenjem dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane grupe, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.
Radnja izvršenja osnovnog oblika sastoji se u prinuđivanju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Prinuda se sastoji u upotrebi pretnje da će se protiv pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi škodilo njihovoj časti ili ugledu. Posledica krivičnog dela sastoji se u činjenju ili nečinjenju pasivnog subjekta na štetu svoje ili tuđe imovine. Da bi krivično delo bilo dovršeno potrebno je da je nastupila šteta. Za postojanje krivičnog dela, osim umišljaja kod izvršioca potrebno je da postoji i namera pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi.
Teži oblik ovog dela postojaće ako je izvršenjem osnovnog oblika pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000 dinara (stav 2.), a još teži ako je izvršenjem osnovnog oblika pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000 dinara (stav 3.).
Još teži oblik predstavlja bavljenje vršenjem dela iz stava 1. do 3. i vršenje dela od strane grupe (stav 4.). Za bavljenje ucenom nije dovoljno da je ona samo jednom izvršena. Grupu čine najmanje tri lica povezana radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela.
Najteži oblik predstavlja vršenje krivičnog dela od strane organizovane kriminalne grupe (stav 5.). Organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi.
Osvetnička pornografija**
U doba društvenih mreža i široko rasprostranjenog korišćenja interneta, takozvana osvetnička pornografija predstavlja dominantan vid nasilja pretežno nad osobama ženskog pola, a naše zakonodavstvo, nažalost, ovo ne prepoznaje kao krivično delo.
Osvetnička pornografija je svako neovlašćeno snimanje, ali i neovlašćeno deljenje, kao i pretnje deljenja eksplicitnog sadržaja sa seksualnim karakterom za koje je data saglasnost za snimanje ali ne i za distribuciju istog.
Najčešće se javlja posle prekida partnerske veze, ali i u drugim situacijama – distributer tog sadržaja može biti osoba koju žrtva čak ni ne poznaje.
Autonomni ženski centar ističe da su devojke su bile izloženije ucenama – da će njihove privatne informacije ili snimci biti objavljeni ukoliko ne pristanu da urade nešto seksualne prirode zauzvrat.
U poređenju sa dečacima, devojke češće dobijaju seksualizovane komentare u onlajn svetu.
Poražavajući je i podatak da je čak devet odsto srednjoškolki doživelo ovu vrstu nasilja, najčešće neovlašćenjim deljenjem njihovih fotografija u sajber prostoru.
Osveta ostavljenog partnera, ucena, pa čak i borba za starateljstvo nad decom, neki su od povoda zbog kog se eksplicitni snimci ili fotografije postavljaju na internet. Nažalost, u javnom mnjenju u takvim slučajevima ponovo preovladava mišljenje da je žrtva kriva (“zašto se snimala?”) a ne osoba koja takve snimke plasira a čime i bukvalno može da uništi nečiji život.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra u svom intervju za novine Danas rekla je da je tzv. osvetnička pornografija široko rasprostranjena. Ova vrsta nasilja se i dalje ne doživljava dovoljno ozbiljno i ne vidi se kao ono što zaista jeste – još jedan vid seksualnog nasilja muškaraca prema ženama koji je u današnje vreme, sa rasprostranjenom upotrebom mobilnih telefona i drugih tehnologija, posebno zaživeo.
Autonomni ženski centar za Danas po ovom pitanju ističe:
„Nemamo precizne podatke o tome koliko je ovaj vid nasilja čest kada je reč o ukupnoj populaciji, ali istraživanje koje je Autonomni ženski centar sproveo 2020. godine sa srednjoškolcima i srednjoškolkama pokazuje da je devet odsto devojčica bilo izloženo objavi videa ili fotografije koja je privatno nekome poslata, a osam odsto njih je bilo izloženo seksualnoj uceni da će do toga doći – ukazuje Sanja Pavlović
Žene čiji su snimci/fotografije negde objavljeni najčešće osećaju stid, krivicu, izdaju, usamljenost, a sve to bude praćeno povlačenjem u sebe, nesanicom, anksioznošću, poremećajima u ishrani i socijalnim interakcijama. To inače posledice koje najčešće imaju žene koje su preživele i druge vidove seksualnog nasilja.
„U Autonomnom ženskom centru je bilo slučajeva žena koje su se obraćale zbog ovog problema – neke od njih su želele da krivično gone počinioce, ali većina njih je samo imala potrebu da ti snimci budu uklonjeni sa interneta, odnosno konkretnih pornografskih sajtova gde su objavljeni. Važno mi je da napomenem da smo u najvećem broju slučajeve uspele da skinemo snimke sa pornografskih sajtova i da žene koje se nađu u tom problemu mogu da nam se jave za taj vid podrške na SOS telefon 0800-100-007 svakog radnog dana od 10h do 20h (poziv je besplatan)“ – naglašava Pavlović.
Ukoliko žrtva ovakve vrste nasilja oseti promene u ponašanju, dobro bi bilo da sa nekim porazgovara o tome, a najvažnije je da zna da nije ona kriva – bez obzira na to da li je sama učestvovala u stvaranju tih fotografija/snimaka ili ni ne zna kada i kako su nastali, ona nije kriva za to što se desilo.
Ovakvo delo, nažalost, ne postoji u našem zakonodavstvu. Ipak, ono što postoji jesu krivična dela Neovlašćeno fotografisanje, Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i krivično delo Ucena (koje često ide ’u paketu’ sa ovim delima). S tim u vezi, načelno postoji mogućnost da se počinioci ovog vida nasilja sankcionišu, ali u praksi dolazi do problema kapaciteta i interesovanja institucija za ovaj vid nasilja, do sekundarne viktimizacije preživelih (pitanjima poput „Zašto si se uopšte snimala sa njim?“ i slično), ili do praktičnih prepreka poput prepreke da se ustanovi da je upravo taj počinilac postavio taj video ukoliko je to uradio koristeći tehnologiju kojom krije svoju IP adresu.
Za prevenciju je ključno prepoznavanje osvetničke pornografije kao jednog oblika nasilja nad ženama. To bi značilo dodavanje posebnog člana Krivičnog zakonika prema kom će tužba ići po službenoj dužnosti (umesto na privatnu inicijativu, kao do sada). Osim toga, vrlo je važno da sve institucije budu senzibilisane za temu nasilja nad ženama – obrazovni sektor, sudstvo i policija, kao i mediji. Obrazovni sektor bi trebalo da odgovori na nove trendove uvođenjem posebnog predmeta u školama, koji bi se ticao digitalne pismenosti, a samim tim i digitalnog nasilja, sudstvo i policijski službenici bi morali da budu senzibilisani za rad sa žrtvama nasilja, dok mediji moraju na adekvatan način, a ne senzacionalistički da izveštavaju o tome. Na taj način će se slati nedvosmislena poruka i žrtvama da su bezbedne da puste glas o sopstvenom iskustvu, ali i počiniocima da je takvo ponašanje nedopustivo.
Uporednopravna iskustva
Ni u jednoj zemlji u regionu osvetnička pornografija nije prepoznata kao posebno krivično delo, što je, primera radi, praksa u mnogim evropskim i svetskim zemljama – Francuska, Italija, Nemačka, Malta, zatim Australija, SAD, Kanada, Izrael, Japan su samo neke zemlje u kojima je osvetnička pornografija zvanično kriminalizovana. Mislim da različite organizacije i kolektivi na Balkanu imaju veoma važnu ulogu u vršenju pritiska na vlade kako bi se ovo zaista i proglasilo krivičnim delom, ali i kako bi se radilo na prevenciji.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com
[1] Ibid., str. 151.
*Tekt advokata Milana Unkovića
**Kao izvor su korišćene dnevne dnevne novine Danas