– državne i verske praznike koji se praznuju neradno (zaposleni može da odsustvuje sa posla i ima pravo na odgovarajuću naknadu zarade);
– državne i verski praznike koji se praznu radno (radi se, ali se na prigodan način obeležava sećanje na neki događaj ili ličnost).
Državni neradni praznici su:
1. Nova godina – 1. i 2. januar (ove godine ponedeljak i utorak);
2. Sretenje ili Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februar (ove godine četvrtak i petak);
3. Praznik rada – 1. i 2. maj (ove godine utorak i sreda);
4. Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11.novembar (ove godine pada u nedelju, pa se ne radi prvog sledećeg radnog dana, tj. u ponedeljak 12.novembra);
Verski praznici su:
1. Prvi dan Božića – 7. Januar (nedelja);
2. Vaskršnji praznici – od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa 6, 7, 8, 9. april (petak, subota, nedelja, ponedeljak).
Pored toga, s obzirom na veroispovest, zaposleni imaju pravo da ne rade u sledeće dane:
– pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
– katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
– pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
– pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.
Državni praznici koji se praznuju radno su:
1. Sveti Sava – Dan duhovnosti (27. januara);
2. Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22. aprila);
3. Dan Ćirila i Metodija – Dan slovenske pismenosti (24.maj) novi državni radni praznik od 2018.godine;
4. Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku (28. juna);
5. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobra).
Pravo na odsustvo
Zakon o radu ne uređuje neposredno pravo na odsustvo u dane praznika, već pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu odnosno na naknadu zarade u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade. Zaposleni koji radi u dane praznika, koji su neradni dani, ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to – najmanje 110% od osnovice prema članu 108. stav 1. tačka 1) ZOR. Odredbom člana 114. stav 1. ZOR uređuje pravo zaposlenih na naknadu zarade za vreme odsustva u dane praznika i to u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i „zamenski“ slobodan dan, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje. Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni praznik sleduje dnevnica, i to dupla.
Isplata naknade zarade tokom praznika i slobodnih dana
Kod isplate naknade zarade imamo nekoliko pravila.
Pravilo br. 1: Zaposlenima koji neradno praznuju verski ili državni praznik, isplaćuje se naknada zarade u visini dvanaestomesečnog proseka.
Zakonom o radu je definisano da svi koji rade za vreme praznika koji se neradno praznuju imaju pravo na duple dnevnice.
Pravilo br. 2: Zaposlenima koji ipak rade na neradni dan, isplaćuje se naknada zarade uvećana u iznosu od 110 odsto osnovne zarade.
Pravilo br. 3: Ukoliko se praznik koji se praznuje neradno pada na dan kada zaposleni inače ne bi radio (nedeljni odmor), ne isplaćuje se naknada zarade za taj dan.
Preraspodela neradnih dana
Zakon dozvoljava preraspodelu neradnih dana. A to se odnosi na datum koji se praznuje neradno i pada u nedelju. Tada se ne radi prvog narednog radnog dana, odnosno u ponedeljak.
Neiskorišćeni godišnji odmor
Opšte pravilo je da poslodavac definiše raspored korišćenja godišnjeg odmora uz konsultaciju sa zaposlenima, a imajući u vidu potrebe posla. Samim tim, logično je da poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako potrebe posla to zahtevaju. Dok mora da ispoštuje rok u kojem može da izvrši izmenu – najkasnije pet radnih dana pre početka godišnjeg odmora.
Mnogi zaposleni kojima je ostao deo neiskorišćenog odmora od prošle godine planiraju da ga iskoriste upravo u maju i tako povežu praznike sa vikendima. Bitno je istaći da, bez obzira na to koliko dana odmora je preneto, nakon 30. juna stari godišnji odmor više ne može da se koristi.
Stari i novi, prošlogodišnji i ovogodišnji, odmor za prošlu i odmor za tekuću godinu. Od toga kako ove dve komponente odmora nazivamo, bitnije je da u svakom trenutku znamo da li i koliko dana odmora imamo, računajući i onaj od prošle godine. Da bismo došli do broja dana odmora koji je ostao od prethodne godine, informacija od koje polazimo jeste ukupan broj dana odmora na koji je postojalo pravo u prethodnoj godini.
Za punu kalendarsku godinu zaposleni imaju pravo na najmanje 20 radnih dana odmora, ali ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavca ovaj broj može biti uvećan u odnosu na zakonom propisane kriterijume.
U narednu godinu može se preneti samo drugi deo odmora. Prve dve nedelje odmora ili prvih 10 dana ne mogu se preneti u narednu godinu.
Izuzetak su zaposlene žene koje su prošle godine bile na trudničkom ili porodiljskom bolovanju, koje do 30. juna naredne godine mogu iskoristiti ceo prošlogodišnji odmor.
Tekst o nezakonitom otkazu možete pročitati ovde.