Obaranje Testamenta – Razlozi, Rok, Iskustva

Na blogu sam već pisao o testamnetu i vrstama testamenta i dotakao sam se i pobijanja ovog naslednopravnog instituta. Na ovom mestu ću se fokusirati samo na poništaj testamenta, na razloge i načine pobijanja testamenta.

Testamentom se izbegava zakonski režim nasleđivanja, s obzirom da testamentalno nasleđivanje ima prioritet, odnosno, ukoliko postoji testament, onda se nasleđuje na osnovu njega, a tek ukoliko testamenta nema, onda se nasleđuje na osnovu zakona.

Testamentom se udeli zakonskim naslednicima, mogu raspodeliti na osnovu volje ostavioca i drugačije nego što bim po zakonu pripalo. Takođe, testamentom imovinu ostavilac može raspodeliti i licima koja ne spadaju u zakonske naslednike.

Sastavljanje testamenta u našoj zemlji i dalje nije navika “običnih smrtnika”. Vodimo se idejom da za sastavljanje testamenta prvo moramo da raspolažemo značajnim bogatstvom – ako malo šta ostaje za nama, čemu čitava halabuka oko testamenta?

Ipak, testament nije rezervisan samo za one s veoma dubokim džepom. Ako je testament punovažan, on ima pravno dejstvo, bez obzira na obim zaostavštine. S druge stane, testament se može i osporiti, ako za to postoje zakonom opravdani razlozi.

Testament je punovažan ako ga je sačinilo lice sposobno za rasuđivanje, starije od 15 godina, slobodno izražavajući svoju volju u nekom od oblika koji su propisani zakonom, pri čemu sama sadržina testamenta nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Ukoliko nije ispunjen bilo kojih od ovih uslova, testament se smatra nevažećim.

Razlozi za pobijanje testamenta mogu voditi njegovoj ništavosti ili rušljivosti. U zavisnosti od konkretnog razloga, razlikuju se rokovi za pobijanje testamenta kao i postavljanje tužbenog zahteva. P

ogrešno postavljen tužbeni zahtev vodi njegovom odbijanju, zbog čega je od izuzetne važnosti u svakom konkretnom slučaju ustanoviti koji su tačni razlozi za pobijanje testamenta.

Ništavost testamenta – Kada testament ne važi?

Testament je ništav ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Dokazivanje ove opšte ništavosti podrazumeva poznavanje pravnog poretka kao takvog, te imperativnih normi sa kojima testament ne može biti u suprotnosti.

Pored nje, zakonom su predviđeni i posebni slučajevi ništavosti testamenta, pa je ništav testament:

• lica koje nije navršilo 15 godina života i
• lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti (u posebnom sudskom postupku mu je oduzeta sposobnost samostalnog preduzimanja pravnih poslova),
• kao i falsifikovani testament.

Međutim, može se desiti da je samo neka od odredbi u testamentu ništava. Ništavost te odredbe neće značiti i ništavost samog testamenta ukoliko on može opstati bez nje ili ukoliko ona nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament sačinjen.

Dakle, Zakonom o nasleđivanju je izričito predviđeno da su ništave sledeće odredbe u testamentu:

1. odredba kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku
2. odredba kojom zaveštalac svom nasledniku zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio
3. odredba kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva
4. odredba kojom se ostavlja nešto licu ovlašćenom za sačinjavanje testamenta, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica
5. odredba kojom se ostavlja nešto zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica

Ništavim testamentom vređaju se opšti interesi, pa na ništavost testamenta sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice.

Samo pravo na isticanje ništavosti se ne gasi, što znači da nije ograničeno, već se uvek može koristiti.

Takođe, za razliku od rušljivosti, ništavost testamenta nastupa po samom zakonu, što znači da momentom nastupanja nekog od predviđenih razloga nastupa i ništavost testamenta.

Zbog toga tužbeni zahtev u ovom slučaju podrazumeva utvrđivanje ništavosti (utvrđivanje da je ista već nastupila po zakonu), pa je sudska odluka kojom je usvojen taj tužbeni zahtev deklaratornog karaktera, odnosno samo konstatuje postojanje ništavosti.

Kod utvrđene ništavosti smatra se da testament nikada nije ni nastao. U tom slučaju, primeniće se zakon kao osnov nasleđivanja ili eventualno ranije sačinjen testament ukoliko isti ispunjava sve uslove za proizvođenje pravnog dejstva.

Rušljivost testamenta – Razlozi

Zakon predviđa tri razloga za rušljivost testamenta:

1. Nedostatak zaveštajne sposobnosti,
2. Postojanje prinude, pretnje i prevare prilikom sastavljanja testamenta,
3. Povreda forme.

Nedostatak zaveštajne sposobnosti

Prvi razlog je nedostatak zaveštajne sposobnosti, pa je testament rušljiv ukoliko ga je sačinilo lice koje je u momentu sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje.

To znači da se radi o licu koje je mlađe od 15 godina života i koje je nesposobno za rasuđivanje, ali koje nije sudskom odlukom lišeno poslovne sposobnosti, odnosno sposobnosti da samostalno preduzima pravne poslove.

Nedostatak zaveštajne sposobnosti može biti i razlog ništavosti, međutim, kod ništavosti reč je o licu koje je mlađe od 15 godina života ili licu koje je zbog nedostatka sposobnosti za rasuđivanje sudskom odlukom lišeno poslovne sposobnosti.

Postojanje prinude, pretnje i prevare prilikom sastavljanja testamenta

Drugi razlog je postojanje mane volje u vreme sačinjavanja testamenta, pa je testament rušljiv ukoliko je sačinjen pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su predstavljale pobudu da se testament uopšte sačini.

Rušljivost pojedine odredbe iz navedenog razloga neće podrazumevati i rušljivost testamenta u celosti ukoliko on može opstati bez te odredbe ili ukoliko ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Povreda forme

Treći razlog je povreda forme, pa je testament rušljiv ukoliko nije sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Rušljivost testamenta vređa samo pojedinačne interese, pa sud ne vodi računa po službenoj dužnosti o postojanju razloga za rušljivost testamenta, već to čini isključivo na zahtev lica koje za to ima pravni interes.

To je svako lice koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta ili lice koje učini verovatnim da bi mu poništajem testamenta pripala neka korist iz zaostavštine.

Za razliku od ništavosti, rušljiv testament nije takav po samom zakonu i stoga sud nije ovlašćen da se po službenoj dužnosti upušta u ispitivanje njegove valjanosti, već njegov opstanak zavisi od lica koja mogu zahtevati poništaj.

Zbog toga tužbeni zahtev u ovom slučaju podrazumeva poništaj testamenta, pa je sudska odluka kojom se taj zahtev usvaja konstitutivnog karaktera, odnosno pravnosnažnom sudskom odlukom se poništava testament koji je do tada proizvodio pravno dejstvo.

Poništaj testamenta zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja, odnosno u roku od dvadeset godina ukoliko se radi o nesavesnom licu.

Zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom poništaj testamenta se može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Ukoliko se pravnosnažnom sudskom odlukom poništi testament, pravne posledice su iste kao i kod ništavosti testamenta – smatraće se da testament nikada nije ni nastao, te će se primeniti zakon kao osnov nasleđivanja ili eventualno ranije sačinjen testament ukoliko isti ispunjava sve uslove za proizvođenje pravnog dejstva.

S druge strane, ukoliko se takav zahtev uopšte ne istakne ili se pravnosnažnom sudskom odlukom odbije, testament nastavlja da proizvodi pravno dejstvo.

Pravne posledice

Važno je  istaći da pravne posledice kod ništavog i rušljivog zaveštanja su iste, pa se stoga smatra da zaveštanje nije nikada bilo sačinjeno, jer zahtev za utvrđenje ništavosti, sadrži u sebi i zahtev za rušljivost zaveštanja.

Navodimo primer iz sudske prakse:

Iz obrazloženja:

”Prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi ništavost testamenta ostaviteljice K.G. od 25.09.1996. godine. Obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka.

Prvostepeni sud je utvrdio da je sada pok. K.G., rođena B., rođena dana 24.09.1919. godine, a preminula dana 20.12.1998. godine, bila majka tuženog, i pravnog prethodnika tužilaca, pok. K.V.

U ostavinskom postupku dana 11.10.2001.godine proglašen je testament testatorke sačinjen dana 25.09.1996. godine, kojim je svu svoju imovinu ostavila u nasleđe tuženom. K.V. nije priznao testament, smatrajući da je ostaviteljica u vreme sačinjenja istog bila bolesna.

Rešenjem posl.br. O-1780/2001 od 16.04.2002. godine ostavinski postupak je prekinut, a K.V. upućen na parnicu radi dokazivanja valjanosti testamenta. Pokrenut je postupak P-4053/02 koji je okončan donošenjem rešenja od 18.08.2003. godine o povlačenju tužbe.

Nakon toga doneto je rešenje posl.br. O-193/11 od 18.12.2012. godine kojim je za naslednika K.G. oglašen ovde tuženi, a po žalbi ovde tužilje 1.reda, navedeno rešenje je ukinuto, nakon čega je ostavinski sud rešenjem od 29.10.2013. godine uputio tužilju 1.reda na postupak utvrđivanja ništavosti predmetnog testamenta K.G. U skladu sa uputom ostavinskog suda, tužioci su 31.12.2013. godine podneli tužbu radi utvrđenja ništavosti testamenta.

Nadalje je utvrđeno da je K.G. sačinila testament pred svedocima, i to advokatom U.V. iz Novog Sada, koja je bila sastavljač testamenta i K.M., testamentalnim svedokom.

U pogledu K.V., u testamentu je navedeno da ga retko viđa i da ga isključuje iz nasleđa. Testament je potpisan od strane testatora, navedeno je da sastavljač testamenta konstatuje da su svedoci prisustvovali potpisivanju testamenta od strane testatora lično.

Navedeno je svojstvo testamentalnih svedoka i njihov identitet, te su testament i potpisali. Zatim je navedeno da je prof dr K.B. prisustvovao sačinjenju i potpisivanju testamenta, a da je neposredno pre toga obavio psihijatrijski pregled sa K.G. i konstatovao da smatra da je ista prilikom potpisivanja testamenta bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje.

Imajući u vidu odredbe člana 85 Zakona o nasleđivanju, iz kojih proizilazi da zaveštalac pred svedocima izjavljuje da je već sačinjeno pismeno pročitao, ne sledi iz iste pravilnost zaključka prvostepenog suda da zaveštanje nije sačinjeno u propisanoj formi, ukoliko se u tekstu zaveštanja ne konstatuje da je zaveštalac pročitao zaveštanje.

Naime, prema navedenim zakonskim odredbama, između ostalih uslova, za punovažnost ove vrste zaveštanja potrebno je da zaveštalac pred svedocima izjavi da je već sačinjeno pismeno pročitao i da ga potom potpiše. Dakle, potrebno je da sadržina zaveštanja bude takva da sadrži takvu konstataciju. Svedoci uopšte ne moraju biti upoznati sa sadržinom testamenta.

Tužioci su opredelili zahtev za utvrđenje ništavosti zaveštanja, iako su se u tužbi pozivali na razloge rušljivosti zaveštanja, zbog povrede oblika zaveštanja u smislu člana 168 Zakona o nasleđivanju.

Pravne posledice kod ništavog i rušljivog zaveštanja su iste, pa se stoga smatra da zaveštanje nije nikada bilo sačinjeno, jer zahtev za utvrđenje ništavosti, sadrži u sebi i zahtev za rušljivost zaveštanja.

Zauzeto pravno stanovište prvostepenog suda iz pobijane presude o tome da sporni testament ne ispunjava formu, koja se zahteva za pisani testament pred svedocima, te da tužbeni zahtev nije pravilno postavljen, jer se istim traži utvrđenje ništavosti (apsolutne ništavosti predmetnog zaveštanja, kao da je reč o razlozima tzv. apsolutne ništavosti), nije tačan.

Iako je zahtev usmeren na ništavost, i iako je shodno citiranoj zakonskoj odredbi zapravo reč o razlozima iz domena tzv. relativne ništavosti, isto nema materijalnopravne konsekvence na nepostojanje njegovog pravnog dejstva i pravni zaključak o njegovoj ništavosti. T

užioci su svakako lica koje u smislu odredbe člana 165 Zakona imaju pravni interes za poništaj zaveštanja zbog rušljivosti.

Netačan je zaključak prvostepenog suda da usled zahteva za utvrđenje ništavosti, nema mesta odluci o razlozima koji čine testament rušljivim, i kako je u pogledu tih istih razloga za rušljivost, pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom pravila postupka iz člana 374 stav 2 tačka 12 ZPP, prvostepena presuda je ukinuta, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, posl.broj Gž- 3193/17 od 14.12.2017.godine kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Novom Sadu posl. br. P-12455/13 od 31.05.2017. godine.

Korektivna parnica

Kada se posle smrti ostavioca pokrene ostavinski postupak, sud će prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine ukoliko su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava kao što je validnost testamenta.

Stranke će biti upućene na parnični postupak (korektivna parnica).

Rok za pokretanje korektivne parnice je 30 dana, a stranke se obavezuju da u ostavinski postupak podnesu primerak podnete tužbe kao dokaz o pokrenutoj parnici, jer će u suprotnom ostavinski postupak biti nastavljen.

Imajući u vidu sve navedeno, kao i činjenicu da se neretko radi o komplikovanim porodičnim odnosima i imovini veće vrednosti,  neopohodno je angažovanje stučne pomoći bez obzira da li se radi o tužiocu ili tuženom, a sve u cilju ostvarivanja datih prava na najbolji mogući način.

Advokatska kancelarija Minić pruža pravne usluge iz oblasti naslednog prava, kao što je sastavljanje testamenta, svih vrsta naslednopravnih ugovora, zastupanje u ostavinskom postupku, zastupanje u postupku radi pobijanja testamenta, kao i svim drugim postupcima koji proističu iz naslednopravnih odnosa.

Zato budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete konsultacije. Sa zadovoljstvom Vam stojimo na raspolaganju.