Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI), sigurno je jedan od najvećih „izuma” modernog doba. U svakodnevnim situacijama obavljamo radnje, koristimo proizvode i usluge koji za osnovu imaju sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Ona olakšava i unapređuje život ljudi, ima potencijal da odgovori na društvene potrebe, ali takođe donosi i nove izazove i rizike.
Svaka tehnologija unosi paradokse. Ali čini se da veštačka inteligencija (VI) ima više od svog udela. Ona daje i oduzima — sve odjednom. Naravno, ovo otežava i zbunjuje poslovne i IT lidere da donose odluke o veštačkoj inteligenciji u svojim organizacijama, posebno zato što uključuje značajne budžete, ubeđivanje svih relevantnih saradnika i prebacivanje resursa.
Pročitao sam interesantan tekst u Forbsu o veštačkoj inteligenciji. Reč je o tekstu Džoa Mekendrika „Sedam paradoksa veštačke inteligencije“. Nakon ovog teksta porazgovarao sam sa nekoliko kolega iz zemlje i inostranstva i gotovo svi oni se slažu sa gospodinom Džoom Mekendrikom.
Svojim čitaocima ću preneti neka ključna zapažanja gospodina Mekendrika, koja su važna, kako za klijente tako i za advokatsku praksu i poslovni svet uopšte. Pa da počnemo sa razbijanjem već nastalih mitova oko veštačke inteligencije:
„Veštačka inteligencija smanjuje potrebu za radnom snagom.“
Pre svega, korišćenje veštačke inteligencije povećava zahteve za veštinama. Objedinjavanje sposobnosti vođenih veštačkom inteligencijom zahteva veštine da se to uradi — a ovo je jedan od najvećih izazova. Na primer, veštačka inteligencija zamenjuje zadatke koje su ranije obavljali ljudi, a 62% ispitanika u istraživanju Rakspejs Tehnolodži kaže da je to dovelo do smanjenja broja zaposlenih u njihovoj organizaciji. U isto vreme, problem ili prepreka sa kojom se najčešće ova firma suočava je nedostatak dovoljno veštih kako bi se veštačka inteligencija najbolje upotrebila. Ovu smetnju je navelo 67% ispitanika.
„Veštačka inteligencija je komplikovana za razvoj i primenu.“
Ona olakšava razvoj i primenu aplikacija. Ljudi koji vide najviše imaju koristi od VI tehnologija do sada su bili sami tehnolozi — automatizuju svoje operacije i obezbeđuju kvalitet, omogućavajući brži razvoj aplikacija, veću optimizaciju mreže i eliminišući ručne zadatke, pokazalo je istraživanje IBM-ove Vatson Grup.
Veštačka inteligencija je je skupa tehnologija za implementaciju. VI pomaže u upravljanju i smanjenju IT troškova. Na primer, rastuća praksa FinOps-a — koja podstiče inteligentnu kontrolu trošenja tehnologije — može imati koristi od veštačke inteligencije i mašinskog učenja, predviđa analiza FinOps fondacije. U isto vreme, svi napori za smanjenje troškova mogu biti potrebni za upravljanje i izgradnju VI sposobnosti.
„Veštačka inteligencija automatizuje i mehanizuje rad.“
VI zahteva veću kreativnost u radu. Autori izveštaja o budućim poslovima iz Svetskog ekonomskog foruma procenjuju da će 44% radničkih veština biti poremećeno u narednih pet godina, a navodi se da će kognitivne veštine najbrže dobijati na značaju, „odražavajuće sve veći značaj složenih problema -rešavanje na radnom mestu.”
Pređimo sada na neke istinite opservacije:
Veštačka inteligencija zahteva ogromne baze podataka
VI može da ublaži zahteve za upravljanje podacima. Ona zahteva podatke najvišeg kvaliteta. VI može da obezbedi veći kvalitet podataka. Iako je veštačka inteligencija veliki resurs podataka, ona može biti ključna u identifikaciji i pripremi podataka potrebnih za sisteme vođene analitikom.
Veštačka inteligencija je zaista veoma glupa
Veštačka inteligencija možda može da „razbije“ kvantnu fiziku, ali se ne može naučiti najjednostavnijim zadacima. Ovo je Moravecov paradoks, koji je skovao Hans Peter Moravec sa Univerziteta Karnegi-Melon, koji je primetio da je „relativno lako učiniti da kompjuteri pokažu performanse na nivou odraslih na testovima inteligencije ili igranju dama, a teško ili gotovo nemoguće je dati im veštine jednogodišnjaka kada je u pitanju percepcija i mobilnost.”
Veštačka inteligencija neće pomoći kompanijama kojima je to zaista najpotrebnije
Postoji tendencija da se ovako nešto pretpostavi uzimajući najnoviju i najbolju tehnologiju, bacajući tone novca na rešenja i, po uvreženim mišljenjima, kompanije je na samom frhu, puf! Čudesan rast i zadovoljni kupci preko noći. Spore i neefikasne organizacije koje bi imale najviše koristi od veštačke inteligencije manje vole da je prihvate na produktivan način. Kompanije sa kulturom gledanja u budućost bi uspele bez veštačke inteligencije, ali su upravo te kompanije njeni najveći zagovornici.
Umesto zaključka
Veštačka inteligencija ima veliki potencijal i primenu u svakodnevnom životu ljudi. Samim tim, ona ima i veliki uticaj na društvo i najvažniji aspekt iste jeste humani – etika, moral, transparentnost i razumevanje modela i procesa. Ukratko, primena AI mora da služi za moralno dobro društva da bi se nazvala etičnom.
Kako Evropska komisija u vodiču o etici i zaštiti podataka European Commission, “Ethics and Data Protection”, 2021.) navodi: “Zaštita podataka je i centralno pitanje istraživačke etike u Evropi, i osnovno ljudsko pravo”. S obzirom na to da se podaci koje ostavljamo na internetu nazivaju našim digitalnim otiskom prsta, jasno je zašto je ovaj citat važan i istinit. Rigorozni zakoni o zaštiti podataka su potrebni i u istraživačkim i poslovnim scenarijima. Bez obzira na scenario, individue imaju pravo da znaju da se njihovi podaci koriste i kako se oni koriste. Posebnu pažnju treba obratiti na istraživanja i poslovne scenarije koja uključuju posebne kategorije podataka (ranije poznate kao osetljivi podaci, odnosno osnovni lični podaci, genetički podaci, itd). U te primene spada i VI, jer operacije obrade padataka tu mogu predstavljati veći rizik za prava i slobode subjekata podataka. Sve veći uticaj ovih i drugih novih tehnologija u našem svakodnevnom životu i aktivnostima ogleda se u Opštoj uredbi za zaštitu podataka (GDPR, “General Data Protection Regulation”, 2016.).
Kako možemo biti sigurni da etički koristimo posebne kategorije podataka prilikom primene veštačke inteligencije? Ovo nije trivijalno pitanje, međutim, s obzirom na to da je etika definisana kao set pravila definisanih od strane spoljašnjeg izvora, možemo se voditi vodiljama koje navodi Evropska komisija u vodiču o etici i zaštiti podataka. EU je (European Commission, “Ethics guidelines for trustworthy AI”, 2019.) objavila skup smernica za izgradnju verodostojne veštačke inteligencije koja uključuje etičke stubove kao što su pravičnost, transparentnost i robusnost, pored odgovornosti, privatnosti, usaglašenosti i zakonitosti.
Evo nekoliko ključnih izazova i dilema:
Privatnost podataka
Kako ova tehnologija koristi ogromne količine podataka, postavlja se pitanje kako se čuvaju i štite lični podaci korisnika. Zloupotreba ili curenje ovih podataka može imati ozbiljne posledice po privatnost pojedinaca.
Diskriminacija i pristrasnost
Algoritmi mogu pokazivati pristrasnost prema određenim grupama, što može voditi do nepravednih odluka u oblastima kao što su zapošljavanje, kreditiranje ili pravo. To dalje postavlja pitanje tačnosti, pravičnosti i jednakosti.
Automatizacija poslova i bezbednost
Dok veštačka inteligencija može poboljšati efikasnost, takođe se postavlja pitanje o uticaju na radnu snagu. Automatizacija može dovesti do gubitka radnih mesta i zahteva prekvalifikaciju zaposlenih.
Sa druge strane, takva tehnologija je podložna napadima i zloupotrebama. Hakovanje ovih sistema ili manipulacija podacima može uzrokovati ozbiljne bezbednosne rizike.
Etička primena i društveni uticaj
Ovakva tehnologija može imati dubok i dugoročan uticaj na društvo. Postavlja se pitanje kako veštačka inteligencija utiče na ljudsku autonomiju, ekonomsku ravnotežu i moralne vrednosti.
Otvorena i kontinuirana diskusija o etičkim aspektima i društvenom uticaju je neophodna kako bi se osiguralo da tehnologija služi dobrobiti celog društva.
Dok ova tehnologija transformiše naš svakodnevni život, od personalizovanih usluga do inovativnih vozila, moramo se posvetiti zaštiti privatnosti, borbi protiv diskriminacije, postavljanju jasnih odgovornosti i promociji etičke primene.
Budućnost veštačke inteligencije zavisi od naše sposobnosti da odgovorno i mudro upravljamo ovom tehnologijom, koristeći je kako bismo unapredili društvo i poboljšali ljudski život.