Mere bezbednosti (kao što je obavezno psihijatrijsko lečenje), kao i ostale krivične sankcije, su sredstvo za zaštitu društva od kriminaliteta, koje osim zajedničkih imaju i svoju posebnu svrhu, koja se sastoji u popravci i lečenju učinioca krivičnog dela.
One mogu biti određene samo zakonom. Mogu se izreći samo od strane suda i to na osnovu postupka određenog u zakonu, a njihov pravni osnov sadržan je u opasnom stanju pojedinih učinilaca krivičnih dela.
U našem zakonodavstvu, ove mere regulisane su u Krivičnom zakoniku, u čl.78-90.
Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi
Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi se može primeniti prema izvršiocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili prema izvršiocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo.
Dakle, ova mera bezbednosti se može primeniti u odnosu na dve kategorije učinilaca:
- bitno smanjeno uračunljive učinioce i
- neuračunljive učinioce
Za primenu ove mere bezbednosti potrebno je da budu ispunjena dva uslova:
1. da postoji ozbiljna opasnost da će učinilac učiniti teže krivično delo. Na ovom mestu važno je napomenuti sledeće:
- od stava i teorije zavisi koja će se to dela smatrati težim krivičnim delom;
- utvrđivanje postojanja ozbiljne opasnosti zasniva se na prognozi budućeg ponašanja učinioca;
- dovoljna je verovatnoća da će učinilac ponavljati bilo koja krivična dela;
- KZ ograničava primenu ove mere samo na slučajeve kada postoji verovatnoća da će učinilac vršiti teža krivična dela, jer njena priroda i neograničeno trajanje ne daju osnova za primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša krivična dela;
- mora se voditi računa o principu srazmernosti;
- mora se doći do zaključka da postoji ozbiljna opasnost da će učiniti neko delo koje je u zakonu predviđeno kao teže krivično delo;
- kao kriterijum bi se mogla koristiti ista ona zaprećena kazna koja je uslov za kažnjavanje pokušaja krivičnog dela (5 godina ili teža kazna);
2. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.
Ovaj uslov je ujedno i kriterijum za izbor između ove mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Kod procene da li je nužna ova mera ili je dovoljno lečenje na slobodi presudno je stručno mišljenje veštaka psihijatra.
Neuračunljivom izvršiocu ova mera se izriče kao samostalna sankcija, a bitno smanjeno uračunljivom se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne.
Ukoliko je takav izvršilac u zdravstvenoj ustanovi proveo isto vreme ili duže od dužine izrečene kazne zatvora, time je ujedno izdržao kaznu.
Ako je proveo kraće vreme, sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust ukoliko su ispunjeni uslovi za uslovni otpust.
Ako je osuđeni pušten na uslovni otpust, postoji mogućnost primene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi sve dok traje uslovni otpust.
Ova mera bezbednosti se izriče na neodređeno vreme, a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti, na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva.
Prestanak mere bezbednosti na osnovu sudske odluke
Sud može odlučiti da prestanu mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti i zabrane upravljanja motornim vozilom, ako su protekle tri godine od dana njihovog primenjivanja.
Pri oceni da li će odrediti prestanak mere bezbednosti sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude, da li je naknadio štetu prouzrokovanu krivičnim delom, da li je vratio imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka tih mera.
Zaključak
Kada sud izrekne meru obaveznog psihijatrijskog lečenja u ustanovi zatvorenog tipa, ona nema vremensko ograničenje ukoliko toj osobi zbog neuračunljivosti nije izrečena zatvorska kazna.
U praksi ta kazna obično traje do kraja života i do sada se nije desilo da neko kome je izrečena ta mera izađe iz zatvorske bolnice na slobodu. U slučajevima kada sud izriče i meru lečenja i zatvorsku kaznu, osuđenik se prvo upućuje na lečenje, a potom ostatak kazne izdržava u zatvoru
U Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu trenutno je smešteno 280 osoba kojima je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja u zatvorenoj ustanovi.
Većinu čine oni kojima je uz zatvorsku kaznu izrečena i mera obaveznog psihijatrijskog lečenja, ali ima dosta i onih koji su za svoja dela oslobođeni krivice koja podrazumeva zatvorsku kaznu jer su proglašeni neuračunljivima.
Svima njima izrečeno je obavezno psihijatrijsko lečenje koje, prema podacima Ministarstva pravde, uglavnom traje doživotno.
Jednom godišnje zdravstvena ustanova, odnosno zatvorska bolnica, obaveštava sud o zdravstvenom stanju osobe kojoj je izrečeno lečenje.
U tim izveštajima se obično navodi kako dotična osoba reaguje na terapiju, da li je došlo do poboljšanja ili pogoršanja kliničke slike, ali se u svima uglavnom navodi da je potreban nastavak lečenja. Treba reći i da psihijatrijski zatvorenici imaju pravo na posete.
Smatram da u situaciji kada bih mogao da biram za svoga klijenta, pre bih izabrao zatvorsku kaznu nego meru obaveznog lečenja.
Zatvorska kazna uvek može da se smanji. Obavezno lečenje je doživotno. U pitanju su ljudi koji boluju od neizlečivih duševnih bolesti. To su ljudi bez šanse da se izleče i izađu na slobodu. Manje-više svi postaju živi leševi.
Tekst o okolnostima koje isključuju krivičnu odgovornost, iako je izvršena radnja krivičnog dela, možete pročitati ovde.