Šta je to poslovna sposobnost?

Potpuna poslovna sposobnost stiče se sa navršenih 18 godina života tj. sa punoletstvom. Zakon o porodičnim odnosima poznaje mogućnost da neko lice stekne poslovnu sposobnost i pre navršenih 18 godina života i to u slučaju kada dodje do sklapanja braka pre punoletstva uz dozvolu suda. Sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.

Poslovna sposobnost se u određenim okolnostima može se oduzeti ili ograničiti. Osoba koja je poslovno sposobna može sklapati ugovore, dati pristanak na lečenje, donositi odluke o tome gde će živeti, raspolagati svojom imovinom, podnositi tužbe i žalbe, sklapati brak, donositi odluke o priznavanju majčinstva i očinstva, birati na parlamentarnim, predsedničkim, lokalnim izborima, podizati kredite, odnosno, preduzimati sve pravne radnje koje odrasla osoba može preduzeti u svakodnevnom životu.

Lišenje poslovne sposobnosti

Lišenje poslovne sposobnosti u našem pravnom sistemu regulisano je Porodičnim zakonom, a sam postupak za lišenje poslovne sposobnosti regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku.

U Porodičnom zakonu, u delu “Starateljstvo”, čl.146-150. takođe je regilisano lišenje poslovne sposobnosti.

Prema navedenim odredbama Porodičnom zakona:

1.            Potpuno lišenje poslovne sposobnosti

Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Poslovna sposobnost  jednaka je poslovnoj sposobnosti mlađeg maloletnika.

2.            Delimično lišenje poslovne sposobnosti

Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.

Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može odnosno ne može samostalno preduzimati.

Postupak za lišenje poslovne sposobnosti

Postupak za lišavanje poslovne sposobnosti pokreće sam sud po službenoj dužnosti. On je jednostranački jer se vodi u interesu lica prema kome se postupak vodi. Zakon je predvideo da je iz razumljivih razloga ovaj postupak izuzetno hitan. Pored postupka za lišenje poslovne sposobnosti sud po službenoj dužnosti pokreće i postupak za proveru postojanja razloga za dalje trajanje izrečene mere lišenja poslovne sposobnosti u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku (dalje: Zakon).

U ovom postupku mesna nadležnost suda se ocenjuje prema prebivalištu odnosno boravištu lica protiv koga se vodi postupak.

Ko može podneti predlog?

U ovom postupku aktivnu procesnu legitimaciju imaju: organ starateljstva, supružnik, vanbračni partner, dete ili roditelj lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti.

Ostali srodnici (dede, babe, brat, sestra, kao i unuk ovog lica) imaju aktivnu procesnu legitimaciju, pod uslovom da žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak vodi.

Postupak može da se pokrene i na predlog samog lica koje treba da se liši poslovne sposobnosti.

Tok postupka

U postupku je izraženo istražno načelo te sud prikuplja i izvodi dokaze: izjašnjavanjem („saslušanjem“) lica prema kome se postupak vodi, njegovog staratelja, kao i drugih lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja, zatim veštačenjem lica o čijem se pravu odlučuje, a ovo lice ima pravo i da se izjasni o svim činjenicama i dokazima. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o punoletnim osobama i poslovnoj sposobnosti propisuje da punoletna osoba mora biti obaveštena o tome da se vodi postupak o njenoj poslovnoj sposobnosti, navodeći da obaveštenje treba da bude formulisano na jeziku koji punoletna osoba razume, ili na drugi način. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope takođe govori da „punoletna osoba ima pravo da bude saslušana lično tokom bilo kog postupka koji može uticati na njenu poslovnu sposobnost“. Sud može da oceni da li može uopšte uspostaviti kontakt sa licem prema kome se postupak vodi i tada izuzetno može da izostane njegovo izjašnjavanje, s tim što je sud dužan da to na nesumnjiv način utvrdi i obrazloži.

Sud je u ovom postupku dužan da odredi medicinsko veštačenje po službenoj dužnosti da bi se utvrdilo stanje mentalnog zdravlja i stepen sposobnosti za rasuđivanje lica prema kome se postupak vodi, što je od bitnog značaja za određivanje obima mere koja treba eventualno da bude određena, produžena ili izmenjena u postupku.

Veštačenje stanja mentalnog zdravlja vrše kvalifikovani veštaci – i to najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti (psihijatri, neuropsihijatri, klinički psiholozi…) koje sud određuje rešenjem i koji treba da budu upisani u registar sudskih veštaka za određenu oblast veštačenja. Veštačenje ne mogu da obave oni lekari koji su postavili dijagnozu pre no što je bio pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti i čiji je stručni nalaz predlagač priložio uz predlog kojim je postupak pokrenut.

Sud rešenjem određuje zadatak veštaka, a to je da u svom nalazu i mišljenju navedu da li je lice prema kome je pokrenut postupak radi izricanja mere lišenja poslovne sposobnosti orijentisano u vremenu i prostoru i prema trećim licima i da li, s obzirom na stanje mentalnog zdravlja, može da štiti svoja prava i izvršava svoje obaveze. U svom nalazu veštaci treba da navedu aktuelni psihički status lica prema kojem je pokrenut postupak radi izricanja ove mere, opišu zdravstveno stanje ovog lica, kao i to da li je lice orijentisano u prostoru i vremenu, da li se uspostavlja verbalni kontakt i da li se održava i produbljuje, da li su u sadržaju misaonog toka prisutne sumanute ideje, da li postoji kritičnost u idejama itd.

Rešenje

Sud nakon sprovedenog postupka donosi rešenje kojim lišava u potpunosti ili delimično poslovne sposobnosti lica prema kome se vodi postupak. Odluka ima konstitutivan karakter jer se odnosi na promenu ličnog stanja lica prema kome se vodi postupak.

U rešenju o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti sud je dužan da navede i vrstu poslova koje lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost može preduzeti samostalno. Određivanjem kruga poslova u rešenju, pojačava se pravna sigurnost u pravnom prometu, na primer, sva treća lica mogu biti sigurna da li je moguće zaključiti ugovor (kupoprodaja, poklon itd) sa ovim licem. Osim toga, lice kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost mora pouzdano znati koje pravne poslove može preduzeti, da li se može zaposliti, sklopiti brak, priznati očinstvo, sastaviti zaveštanje ili preduzimati druge poslove.

U rešenju kojim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti sud je dužan da odredi rok u kome će proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere. Ovaj rok ne može biti duži od tri godine.

Pravosnažno rešenje o lišenju poslovne sposobnosti sud dostavlja matičaru i organu koji vodi javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice koje je lišeno poslovne sposobnosti titular prava na nepokretnosti.

Pravni lek

Protiv rešenja kojim je ograničena poslovna sposobnost u potpunosti pravni lek može da izjavi lice prema kome je postupak vođen u roku od osam dana.
Pored lica prema kome se postupak vodi žalbu mogu izjaviti u njegovom interesu staratelj, privremeni zastupnik, punomoćnik.

Postupak za preispitivanje izrečene mere lišenja poslovne sposobnosti

Zakonom je predviđeno obavezno preispitivanje odluke kojom je izrečena mera lišenja poslovne sposobnosti. Materijalna pravnosnažnost donetog rešenja je prema samom zakonu vremenski ograničena jer je sud dužan da u rešenju odredi rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere. Po proteku ovog roka sud preispituje da li postoje uslovi za eventualnu promenu ili za dalje produženje izrečene mere. U postupku preispitivanja izrečene mere sud je dužan da zakaže ročište i izvede dokaz veštačenjem lica prema kome se postupak vodi i odluči o obimu njegove poslovne sposobnosti.

Vraćanje poslovne sposobnosti

Kako je lice moglo biti lišeno potpuno ili delimično poslovne sposobnosti, tako isto njemu može biti vraćena poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Zakon o vanparničnom postupku reguliše postupak lišenja i postupak vraćanja poslovne sposobnosti.

Odluku o vraćanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.

Pravnosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.

Postupak za vraćanje poslovne sposobnosti hitan je.

Sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti, kao i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim licem živi u porodičnoj zajednici, donosi rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti pre nego što istekne vreme proveravanja ako utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti.

Ako pre nego što istekne vreme proveravanja utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti toliko popravilo da je dovoljno i delimično lišenje poslovne sposobnosti, sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva i navedenih lica određuje delimično lišenje poslovne sposobnosti.

Ako pre nego što istekne vreme proveravanja utvrdi da se stanje mentalnog zdravlja lica koje je delimično lišeno poslovne sposobnosti promenilo, sud po službenoj dužnosti ili na predlog organa starateljstva i navedenih lica donosi rešenje kojim povećava, odnosno smanjuje obim poslova koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može samostalno da preduzima pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno.

Pravnosnažno rešenje o vraćanju poslovne sposobnosti, sud će dostaviti matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih za to lice, organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evideniciji nepokretnosti ako lice na koje se rešenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva.

Tekst o starateljstvu nad punoletnom osobom možete pročitati ovde.

Related Posts

Leave a Reply