Društvo nam omogućava da uredimo svoje percepcije i omogućava nam da shvatimo svet u celini. Naše najosnovnije procese racionalizacije, komunikacije i interakcije oblikuje društvo. Aristotel je tvrdio da, kao politička životinja, čovek ne može da postoji bez društva, da će bez njega prestati da bude čovek. Međutim, čak i sa društvom toliko duboko vezanim za to ko smo kao ljudi, slobodu prepoznajemo kao odmak od ove veze.
Sloboda za većinu nas znači nezavisnost od delovanja masovnog društva i pritisaka koje ono vrši. Sloboda je stanje svesti o sopstvenom mestu u svetu, preuzimanju odgovornosti za njega i odlučivanju za sebe kako najbolje postupiti: težnja ka autentičnosti. Ova sposobnost autentičnog ponašanja može biti dostupna različitim ljudima u različitim stepenima. Međutim, opšte je prihvaćeno da kao ljudi svi imamo određenu sposobnost da delujemo autentično. Ako je ovo tačno, razumljivo je da sloboda postoji na više od jednog nivoa i da se može doživeti u različitim stepenima. U svakom slučaju, prihvatamo da je sloboda stvarna. Društvo nam je, dakle, pružilo samo set alata; društvo nije suština ljudskog postojanja samo po sebi. Možemo, a često i želimo da živimo bez njegovog uticaja.
Kada prihvatimo da su ljudi više nego zavisni delovi džinovskog sociološkog tela, postavljaju se neophodna i važna pitanja. Ako toliko naše svesti determiniše društvo u celini, gde i kako postoji sloboda? Gde počinje lična sloboda? Kako je sloboda povezana sa slobodnom voljom? Moramo prepoznati i odgovoriti na ova pitanja u svom životu pre nego što možemo da tvrdimo da smo slobodni; ako ne možemo sebi da objasnimo gde se lična sloboda prostire, onda ne možemo biti sigurni da ona uopšte postoji.
Pre nego što nastavimo dalje, moramo napraviti razliku između „slobode“ i „slobodne volje“. Sloboda je, u svrhu ovog članka, definisana, opisana i ispitana kao stanje svesti, stanje uma.
Termin „slobodna volja“ je širi koncept koji se bavi vezama koje se javljaju u povezivanju svesti sa akcijom. Na kraju, „sloboda“ igra ulogu u uticaju na akciju kroz vršenje „slobodne volje“. Međutim, ovaj članak neće sadržati opsežnu analizu „slobodne volje“.
Slobodna volja je svesno preduzimanje odluke, ali sloboda je stanje uma koje pokreće akcije slobodne volje. Za sada se naša referenca na slobodu odnosi samo na stanje svesne svesti.
Diktat ljudskog društva seže samo do same ljudske svesti. Ovime se postavlja neophodno pitanje: gde se ovi diktati završavaju? Ili, drugim rečima, koliko zapravo dosežu? Proces socijalizacije započinje rođenjem. Počinjemo da učimo porodične strukture, učimo da prepoznajemo znakove i obrasce. Na kraju naučimo da predviđamo određene pojave. Ako se naša očekivanja ne potvrde, počinjemo da se pitamo zašto, a ako smo snalažljivi, pokušavamo da pronađemo odgovore zašto je to slučaj. Kada dostignemo ovu fazu, počeli smo da stičemo ono što je poznato kao zdrav razum. U jednom trenutku počinjemo da razvijamo i rečnik, koji postaje sastavni deo naših sposobnosti za složeno rezonovanje. U to vreme, u ranom detinjstvu već smo bili izloženi nesagledivom broju spoljnih uticaja i lekcija iz društva i sveta uopšte. Ove lekcije i uticaji su počeli da oblikuju ko smo i ko ćemo postati.
Dok se razvijamo kao pojedinci, takođe nesvesno razvijamo lične lokacije u okviru društva. U svojoj knjizi Poziv na sociologiju, Peter L. Berger opisuje dinamiku „lokacije“ osobe kao one koja se vidi potpuno okruženu uticajima društva, koja je prisutna na nivoima od porodica do lokalnih zajednica do masovnog društva .
„Ako se još jednom vratimo na sliku pojedinca koji se nalazi u središtu niza koncentričnih krugova, od kojih svaki predstavlja sistem društvene kontrole, možemo malo bolje shvatiti da položaj u društvu znači lociranje sebe u odnosu na mnoge sile ograničenja i primoravanja“.
Ironično, isti sistem koji je odgovoran za mnoštvo sila koje rade na tome da nas „sputavaju i primoravaju“ dao nam je i alate koji su nam potrebni da te snage odbacimo ili ublažimo njihove posledice na nas. Kada se okrenemo samorefleksiji i počnemo da shvatamo gde je društvo uticalo i nastavlja da utiče na naš život, počinjemo da znamo gde se njegova nadležnost završava. Diktati društva u ljudskoj svesti završavaju se tamo gde smo u stanju da reflektujemo svoje unutrašnje ja i prepoznamo diktate onoga što jesu: spoljni uticaji.
Ova svest o sebi koju možemo razviti kao pojedinci u oslobađanju je virtuelna ničija zemlja. To je prostor koji postoji između slepog iracionalnog priklanjanja nevidljivim silama i istinske slobode. Prepoznati uticaje koje društvo ima na pojedinca znači i prepoznati deo sebe koji je van njegovog neposrednog dosega. Kada pojedinac to učini, postao je svestan lokacije svog ja, ali to nije isto kao da je zapravo stekao slobodu.
U stvari, sloboda nije trajno stanje svesti. Uopšte ga ne stiče, osoba mu već pristupa koja zna njegovo mesto. Njegova lokacija nas zanima u ovom trenutku; budući da smo utvrdili gde se diktati društva završavaju, možemo preći na sledeće neophodno pitanje: odakle počinje lična sloboda
Lična sloboda započinje prepoznavanjem praćenim svesnim činom povlačenja. Pojedinac prvo prepozna kontrolu koju društvo ima nad njim. Zatim se povlači iz ovih kontrola kroz proces odvajanja – pojedinac koji prolazi kroz taj proces možda će i dalje prolaziti kroz pokrete svakodnevnog života koji se prikazuju bilo kom posmatraču kao da mu nikada nije došlo nikakvo otkriće ili spoznanje, ali se povlači kao pitanje potrebe i izbora; svestan je šta radi i zašto to radi. Na temu odvojenosti Peter Berger je napisao:
„Osoba koja se povuče sa društvene scene u religiozni, intelektualni, umetnički domen sopstvenog pravljenja, i dalje, naravno, u ovo samonametnuto izgnanstvo unosi jezik, identitet i zalihu znanja koje je u početku postigla rukama društva“.
Tačno je da ne možemo iznenada nekim činom volje zaboraviti stvari koje smo tokom života naučili, ali sloboda od nas to ne zahteva. Nivo nevezanosti koji Berger opisuje je surov, ali je neophodan korak na putu ka slobodi.
Sloboda nastaje kada se neko više ne slaže da slepo učestvuje u svesti koju mu je društvo propisalo. U svom nepatvorenom obliku, sloboda je sposobnost svesne psihe da sama odluči kako će obraditi informacije koje dobija od društva i životnog iskustva. Sticanje pristupa samosvesti i slobodi poput ovoga je veliko dostignuće za svako ljudsko biće. Većina nas nema ni vremena ni mogućnosti da aktivno gaji osećaj slobode u sebi. Zbog toga je važno prepoznati da je sloboda dostupna i dostižna u različitom stepenu.
Za većinu nas sloboda uključuje neprijatniju odluku nego što smo verovatno spremni da priznamo. Vidimo da je društvo uspelo da izgradi izuzetno korisne sisteme i zaštitne štitove. Možemo odlučiti da je neko kamenje bolje ostaviti na kamenju, a svaki stepen slobode koji smo stekli posledično postaje sredstvo za bavljenje relativno svakodnevnim poslovima; ne provodi svako vreme ko je pristupio maloj količini slobode istražujući mračne i udaljene krajeve sveta koji postoji na mestu izvan uobičajene definicije, već se oslanja na svoj osećaj slobode samo da bi se povremeno opustio.
Čini se paradoksalnim da nešto što je vršilo toliku kontrolu nad našim životima i na toliko načina definisalo aspekte našeg života može biti bačeno (barem donekle) sa tako relativnom lakoćom. Ono što je još neverovatnije od činjenice da je sloboda donekle lako dostupno stanje svesti je opšte zanemarivanje čovečanstva zbog njene vrednosti. Činjenica da toliko ljudi izgleda spremnije da krene bezumnim putem do potpuno neizbežnog kraja, a da ne iskusi slobodu u njenim najistinitijim oblicima, razočarava.
Ono što smo utvrdili je da se diktati društva u ljudskoj svesti protežu samo dotle dok se ne mogu prepoznati; kada smo u stanju da razumemo skrivene sile koje utiču na nas, otkrili smo novi tip samosvesti. Nakon otkrića, ukoliko su uslovi odgovarajući, pojedinac započinje proces pristupanja slobodi. Sloboda ne negira socijalnu interakciju, društvenu svest ili socijalnu zavisnost. To samo pretpostavlja vrstu izoštrene svesti, znanje o činjenici da smo mi proizvodi svog članstva u društvu u gotovo potpunom smislu, znanje da možemo aktivno težiti ka slobodi i da prihvatamo odgovornost za sebe i za sopstvene životne izbore.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com