Kako dati otkaz po zakonu i sa stilom?

Zakon o radu propisuje nekoliko osnova za prestanak radnog odnosa. Dva razloga na osnovu kojih dolazi do prestanka radnog odnosa zasnivaju se na izraženoj volji zaposlenog:

• sporazumni prestanak radnog odnosa i 
• otkaz od strane zaposlenog.

Sporazumni raskid ugovora o radu

U slučajevima kada poslodavac donese odluku o raskidu ugovora o radu koji je ranije sa vama sklopio i na osnovu koga ste postali zaposleni u firmi, on će težiti da kao rešenje ponudi sporazumni raskid ugovora.

Odnos između zaposlenog i poslodavca se uvek može završiti pismenim sporazumom, koji označava slobodnu volju obe strane i koji je jasno određen Zakonom o radu.

Pre sklapanja ovog pisanog ugovora, neophodno je da poslodavac uputi radnika u sve uslove prekida radnog odnosa, ali i da odredi datum kada će prestanak rada zvanično nastupiti.

Imajte na umu da prihvatanje ovakve vrste ugovora ni u kom slučaju nije obaveza, kao i da može doći sa obe strane. Sporazumni prekid radnog odnosa podrazumeva da je razlog zbog kog je do njega došlo manje važan u odnosu na postizanje dogovora.

Kada je sporazumni raskid ugovora i pravo na naknadu u pitanju, morate se upoznati sa pravnim odredbama koje se za ovaj raskid vezuju.

Naime, potpisivanjem sporazuma gubite pravo na novčanu nadoknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje u slučaju nezaposlenosti, kao i pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ništa manje važna stavka je ona koja se odnosi na otpremninu, s obzirom da zaposleni u slučaju pristanka na sporazum, nemaju prava na istu.

Ovom informacijom je krucijalno da raspolažete jer se zbog nje zaposleni teško može pozvati na manu volje usled koje je postignut ovaj sporazum.

U slučaju da ste vi oni koji teže sporazumnom otkazu zbog bilo koje vrste sukoba sa poslodavcem, obratite pažnju da vaš pismeni sporazumni raskid ugovora sadrži:

• tačan datum sa kojim prestaje radni odnos, 
• podatke o neisplaćenim zaradama, 
• podatke o troškovima, 
• datum primopredaje dužnosti, 
• podatke o iskorišćenim danima godišnjeg odmora i 
• ostale podatke kojima se reguliše status zaposlenog.

Kao i za svaku drugi vid prestanka radnog odnosa, i u ovom slučaju poslodavac je dužan da vam isplati naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

Jednom kada potpišete sporazumni otkaz, nemoguće je raskinuti ga jednostavnom izjavom volje. 

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni u svakom trenutku ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga za to.

Radi se dakle o prestanku radnog odnosa koji se zasniva isključivo na precizno izraženoj volji zaposlenog da mu prestane radni odnos.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj rok Zakon o radu naziva otkazni rok.

Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

U otkazni rok se računaju radni dani, kao i dani vikenda i praznika, ali i  svi ostali dani u kojima zaposleni eventualno ne bi radio (korišćenje slobodnih dana i slično). Prema tome, nije reč o 15 radnih dana, već o 15 kalendarskih dana.

Iz svega navedenog jasno je da je uslov za prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza od strane zaposlenog da poslodavac o navedenoj nameri zaposlenog primi njegovu izjavu, koja je data u  pisanoj formi, koja je jasna, kategorična, nedvosmislena i ne zahteva nikavo dodatno tumačenje.

Jedino takva izjava zaposlenog, doneta slobodno i samostalno, bez uticaja pretnje, prinude ili zablude (bez uticaja mana volje), predstavlja validan osnov za otkaz ugovora o radu i proizvodi pravno dejstvo od momenta dostavljanja poslodavcu.

Naravno, preduslov za davanje ovakve izjave volje je mentalno zdravlje zaposlenog, odnosno u momentu sastavljanja izjave o otkazu ugovora o radu zaposleni mora biti uračunljiv, to jest da je sposoban da shvati značaj svoje izjave i da upravlja svojim postupcima.

U otkazu ugovora o radu zaposleni mora da navede datum kada radni odnos prestaje, s tim da taj dan mora da bude u okviru otkaznog roka. Kao što smo naveli, otkazni rok može da bude u rasponu od 15 do 30 dana.

Zakonom je propisano da zaposleni mora da ostavi poslodavcu barem 15 dana od momenta predaje pisanog otkaza do momenta prestanka rada.

Ukoliko je otkazni rok po odredbama opšteg akta poslodavca, odnosno po ugovoru o radu određen u dužem trajanju, zaposleni mora da ispoštuje taj rok.

Ako bi, suprotno zakonskim odredbama, u opštem aktu poslodavca ili u ugovoru o radu bio određen otkazni rok koji je duži od 30 dana, takva odredba bi bila ništava i primenjivao bi se maksimalni zakonski rok od 30 dana.

Iako, na prvi pogled pravo radnika, ova vrsta prekida radnog odnosa se često zloupotrebljava.

Naime, otkaz od strane radnika označava najjeftiniji i najbrži način da se poslodavac reši zakonskih obaveza i isplaćivanja otpremnine.

Davanje otkaza poslodavcu se na kraju svede na manipulacije kompanije, kada poslodavac ukazuje na povrede radne obaveze, koje u većini slučajeva nisu stvarne.

Zaposleni tada, u želji da spase svoj fizički i psihički integritet, pristaje na potpisivanje otkaza, koji ide u prilog radnom mestu zaposlenog. 

Zabeležen je veliki broj slučajeva kada dolazi do „blanko” otkaza, što označava situacije u kojima zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa potpisuju papir na kom nema tekstualnog sadržaja.

Na taj način, poslodavac iznad potpisa svog zaposlenog može dopisati proizvoljan tekst o otkazu.

Kako procenat zabeleženih slučajeva o zloupotrebi otkaza nije nizak, Zakon o radu je definisao zaštitu zaposlenog u toj situaciji.

Ta zaštita podrazumeva da u slučajevima kada zaposleni otkaže ugovor o radu zbog toga što je poslodavac učinio povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, tada zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, isto kao i da mu je nazakonito prestao radni odnos.

Imajte na umu da se ne možete previše osloniti na ovaj segment o zaštiti s obzirom na njenu nerazumljivost, koja rezultira neupotrebljivošću.

Iz ovog razloga, otkaz radnika nije preporučljiva opcija. Posledice bilo u slučaju davanja ili dobijanja otkaza su slične.

Jedino kada je do raskida ugovora o radu došlo nevoljom zaposlenog, onda zaposleni ima veće šanse za vođenje i dobijanje sudskog spora.  

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca

Članovima 179-191. u Zakonu o radu, jasno su regulisana pravila u slučaju kada dolazi do otkaza ugovora o radu od strane poslodavaca.

To je postupak u kom je neophodno ispoštovati sva prava radnika počevši od novčane nadoknade, otkaznog roka i svakog drugog pitanja koje je vezano za ovaj raskid ugovora o radu.

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca je legitiman u sledećim slučajevima:

1. Kada istekne zasnovani rok koji je zasnovan,
2. Kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju,
3. Sporazumom između zaposlenog i poslodavca,
4. Otkazom ugovora o radu od strane poslodavaca ili zaposlenog,
5. Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
6. Smrću zaposlenog,
7. U drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Bitno je znati da su razlozi prestanka radnog odnosa po volji poslodavaca već predviđeni i da se ne mogu dodavati novi, odnosno oni koji zakonom nisu predviđeni.

Ovo je ujedno presuda Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega svaki zaposleni u slučaju zloupotrebe ovog otkaza, ima pravo na žalbu.

Otkaz ugovora o radu na određeno

Danas, najveće povrede prava radnika se događaju kada je u pitanju otkaz ugovora o radu na određeno.

U slučaju rada na određeno, poslodavac nakon 24 meseca može uručiti zaposlenom otkaz bez ikakvih pravnih posledica.

Ipak, kako bi se smanjila zloupotreba prava radnika od strane poslodavaca, ugovor o radu na određeno je moguće zaključiti „uvek kada su u pitanju poslovi čiji je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima“. Na taj način je redukovana mogućnost iskorišćavanja radne moći.

Otkaz na bolovanju

Radnik može ostati bez posla dok je na bolovanju, s obzirom da Zakon o radu to dozvoljava u slučajevima kada se radno mesto zaposlenog ukida.

Iako, zvanično, zaposleni ne može biti otpušten na bolovanju, dešavaju se situacije kada može biti proglašen tehnološkim viškom.

Otkaz radniku na bolovanju ne smatra se legitimnim, ali ukoliko dođe do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla usled tehonoških promena, postoji mogućnost da se zbog toga raskid ugovora o radu dogodi.

Zaštita od otkaza tokom bolovanja je jasno predviđena samo u slučaju trudnoće i porodiljskog odsustva.

Otpremnina u slučaju otkaza – prava radnika

Isplata otpremnine od strane poslodavaca zavisi od razloga prekida radnog odnosa.

U slučajevima kada se radnik proglasi tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, kao i prilikom prekida radnog odnosa zbog odlaska u penziju – propisano je pravo na otpremninu.

U situacijama kada je do prestanka radnog odnosa došlo iz drugih razloga, poslodavac nije dužan da isplati otpremninu.

Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, ali ne sme biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kog ostvaruje pravo na otpremninu.

Kada je reč o određivanju navršenih godina, merodavan je onaj period tokom kog je zaposleni imao zaključen ugovor o radu, a to se ne odnosi na staž osiguranja koji je stekao po tom osnovu.

Drugi mogući parametar kada je otpremnina u slučaju otkaza u pitanju, odnosi se na obračun prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene u poslednja tri meseca. Ta zarada uključuje sva primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade.

Otkazni rok po Zakonu o radu

Otkazni rok je predviđen i regulisan zakonom, a odnosi se na period između usmenog saopštenja otkaza i napuštanja radnog mesta.

Predviđen otkazni rok kad radnik daje otkaz traje najmanje 15 dana, ali uzimajući u obzir opšti akt ili ugovor o radu, on može da se produži i na maksimalnih 30 dana.

Kako je zakonski otkazni rok obavezan kada ga daje zaposleni, vrlo je važno da se on i ispoštuje.

U slučaju da zaposleni to ne učini, poslodavac ima zakonski osnov za naknadu štete od zaposlenog koji je zanemarivanjem svoje obaveze prouzrokovao štetu na radnom mestu.

Da ne bi dolazilo do bilo koje vrste sukobljavanja, otkaz bez otkaznog roka nije pogodna opcija. Takođe, od velike je važnosti da se na pisanoj izjavi o otkazu navede tačan datum.

Kada zaposleni kome je ugovor o radu otkazan jer ne ostvaruje potrebne uslove rada, i on ima otkazni rok po Zakonu o radu, koji se utvđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja.

U ovom slučaju otkazni rok počinje da teče narednog dana od dostavljanja rešenja o otkazu.

Zaposleni može prekinuti sa radom i pre isteka roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u utvrđenoj visini.

Mnoge zbunjuje podatak koliko traje otkazni rok, stoga podsećamo da se u ovaj rok računaju radni dani, dani vikenda, praznika i drugo.

To znači da Zakon o radu otkazni rok izriče na trajanje 15 kalendarskih dana, a ne radnih kako može delovati na prvo pominjanje.

Takođe, dobro je napomenuti da ugovorom o radu, mogu unapred biti definisane odredbe otkaznog roka, te da se potpisivanjem istog pri zasnivanju radnog odnosa, obavezujete da poštujete uslove nametnute voljom poslodavca.

Posledice nepoštovanja otkaznog roka

Zakonske odredbe o otkaznom roku daju poslodavcu određeno vreme (videli smo da je to vreme između 15 i 30 dana od dana kada je primio izjavu zaposlenog o otkazu ugovora o radu) da nađe rešenje za novonastalu situaciju.

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog može da prouzrokuje probleme u organizaciji posla, te je zakonodavac dao poslodavcu otkazni rok da bi te probleme mogao da prevaziđe:

• zapošljavanjem novog radnika umesto zaposlenog koji je dao otkaz, 
• novom organizacijom posla,
• preraspodelom radnih zadataka na ostale zaposlene i slično.

Iz navedenih razloga zaposleni je dužan da poštuje otkazni rok.

U slučaju da to ne učini, odnosno da prestane da dolazi na posao nakon što je predao poslodavcu izjavu o otkazu, a otkazni rok još nije protekao, ili tokom otkaznog roka ne obavlja svoje radne zadatke, a usled toga nastupi određena šteta za poslodavca, postojao bi zakonski osnov za naknadu te štete od zaposlenog koji je svojim skrivljenim ponašanjem prouzrokovao štetu.

Prema tome, jedina posledica koja bi po zaposlenog mogla da nastupi ukoliko ne ispoštuje otkazni rok prilikom davanja otkaza ugovora o radu je naknada stvarne štete koju je time prouzrokovao poslodavcu.

Ovo znači da bi poslodavac u sudskom postupku protiv zaposlenog morao da dokaže da zaposleni nije ispoštovao otkazni rok, te da je takav njegov postupak direktno prouzrokovao određenu materijalnu štetu za poslodavca.

Nepoštovanje otkaznog roka mora da bude uzrok određene štete-u tom slučaju bi zaposleni morao da nadoknadi tu štetu poslodavcu.

Poslodavac nema pravo da zbog nepoštovanja otkaznog roka naplati bilo kakvu kaznu od zaposlenog koji je dao otkaz.

Takva novčana kazna ne može da bude predviđena ugovorm o radu, opštim aktom poslodavca, a ni nekim posebnim ugovorom. To bi praktično bila paušalna naplata štete, što nije pravno osnovano.

Poslodavac mora da dokaže da je šteta zaista nastupila, da dokaže njenu visinu, kao i činjenicu da je prouzrokovana upravo nepoštovanjem otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz ugovora o radu.

Da li je za poslodavca zaista nastupila šteta zbog neispunjavanja radnih zadataka tokom otkaznog roka od strane zaposlenog koji je dao otkaz, koliki je njen iznos i da li sve to poslodavac može da dokaže u eventualnom sudskom postupku-faktičko  je pitanje.

Da bi se izbegao takav spor, najpovoljnije i za zaposlenog i za poslodavca je da zaposleni savesno i redovno obavlja svoje radne zadatke tokom otkaznog roka.

Takođe, s obzirom da zaposleni podnosi izjavu o otkazu ugovora o radu u pisanoj formi nadležnoj službi kod poslodavca, te da od dana podnošenja pisane izjave do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana, zaposleni bi trebalo da zahteva da se na pisanoj izjavi evidentira datum prijema, kako ne bi bilo nedoumica o tome kada se završava otkazni rok.

Zašto je teško dati otkaz na poslu?

Svaka promena je teška, čak i kada je ona prečica do sreće.

Promena je ponekad parališući strah koji nas sprečava da donesemo odluke, kako na privatnom tako i na poslovnom planu.

Da je promena posla stres koji ne smemo zanemariti upozorava veliki broj stručnjaka. U zavisnosti od fleksibilnosti osobe, otkaz može imati različitu težinu.

 
Dati otkaz ili ne?

Jedni raskid ugovora o radu mogu videti samo kao novu životnu priliku i uzbuđenje, drugi mogu osetiti samo strah koji može biti kočnica za dalje napredovanje.

Glavni problem može biti i kontradiktornost kod ljudi i njihove želje za promenom zaposlenja.

Čovek uvek želi da nadograđuje svoje sposobnosti i da proširuje svoje granice, ali je sa druge strane rob navika. U zavisnosti od toga koji osećaj će osećaj prevagnuti, donosi se i odluka.

Ipak, imajte u vidu da su promene sastavni deo života i da iako nije lako da se opredelite za životnu prekretnicu, činjenica i da razmišljate o njoj znači da ste opterećeni i nezadovoljni.

Preuzeti odgovornost za svoj život je težak zadatak, ali je ujedno najkorisnija stvar koja će vas ojačati. Na prvom mestu, morate glasno sebi reći – želim dati otkaz!

Kako dati otkaz sa stilom?

Kada donesete odluku da je vreme za davanje otkaza, vrlo je važan i način na koji ćete to učiniti.

Za početak, bitno je da utvrdite sve svoje razloge zbog kojih je došlo vreme da nastavite dalje svoju karijeru na drugom radnom mestu.

Zbog činjenice da mnogi ne znaju kako dati otkaz poslodavcu, straha od promene i nagomilanog stresa, često na radnom mestu ostajemo duže nego što bismo to želeli.

Ukoliko svakodnevno idete na posao sa mišlju kada dati otkaz, to je najjasniji znak da je vreme za promenu. 

Nekada je sam proces davanja otkaza teži od same odluke. Razlog tome je što znate da donosite dobru odluku za sebe, ali se donekle osećate kao da izdajete poverenje onih koji su vam posao dodelili, ali i kolega sa kojima ste delili zaduženja.

Da biste bili osoba koju bi svako sutra preporučio, morate da vodite računa da ispoštujete ceo protokol.

U nastavku ćemo se konkretno pozabaviti problematikom koja se bavi pitanjem kada i kako se daje otkaz.

Budite samouvereni i profesionalni

Za početak, bitno je da prva osoba koja sazna za vaš otkaz na poslu bude vaš nadređeni, stoga nemojte dozvoliti sebi da pričate o tome sa bilo kim, ma koliko vam bile bliske kolege.

Ovo je situacija koja se najčešće loše interpretira i koja vam najlakše može biti zamerena.

Dobra ideja je pripremiti govor koji će biti direktan i koji će imati jasnu nameru.

Budite iskreni jer su obmane transparentnije nego što vam se čini. Nikako ne budite ljuti ili negativni u svom nastupu, bez obzira na razloge vašeg otkaza.

Čvrsto pružite ruku i zadržite prijatan osmeh na licu. Ne zaboravite da način davanja otkaza isključivo govori o vama i u skladu sa tim se treba i da se ponašate.

Spremite otkazno pismo

Otkazno pismo je još jedan vid uvažavanja vašeg nadređenog, frime za koju ste radili i ukazanog poverenja. Ovo pismo treba da bude kratko i opšte.

U njemu treba na profesionalan način istaknete svoju odluku, ali je poželjno i naglasiti da vam je bila čast da budete deo tima.

Neka razlozi za raskid ugovora o radu budu na vama, odnosno navedite ih samo ako ćete moći na diplomatski način da objasnite svoju odluku.

Otkazno pismo ponesite sa sobom na razgovor i dajte ga na kraju sastanka. Ovaj vid učtivosti je izuzetno cenjen u današnje vreme.

Ispoštujte poslodavca 

Zrelo je da dok traje otkazni rok pripemite tlo za vašu zamenu i da ne ostavljate nedovršene zadatke.

Ne treba zaboraviti da Zakon o radu otkazni rok smatra obaveznim, stoga je poštovanje istog osim kurotazije i neophodnost.

Za vreme trajanjanja roka, nastavite da se ponašate profesionalno i potrudite se da ne komentarišete okolnosti sa kolegama. To će se protumačiti kao izuzetno loš gest, pogotovo u slučaju da su drugi zaposleni zadovoljni uslovima na poslu.

Vaš otkaz je lična stvar i ne treba ga isticati ni kao pozitivnu ni kao negativnu odluku.

Ne zaboravite da bilo da se otkaz ugovora o radu događa vašom voljom ili voljom poslodavca, postoji određen model ponašanja koji želite da ispratite.

Uvek budite dosledni sebi, i ne dozvolite da stagnirate, ili još gore, nazadujete. Cenite svoj rad i nikada ne prestajte sa ličnim usavršavanjem, a svaku dodatnu veštinu uvrstite i u svoj CV.

Ipak, kao osnovni cilj, postavite sebi upoznavanje sa Zakonom o radu i članovima koji određuju vašu poziciju.

Samo na ovaj način, nećete biti uskraćeni za svoja prava. U situacijama kada bi to i moglo da se dogodi, svojom edukovanošću ćete biti u prilici da adekvatno odgovorite na novonastalu situaciju.

Iskažite zahvalnost za pruženu priliku

U nekim slučajevima posao vam može biti više od pukog načina zarade.

U zavisnosti od toga koliko dugo ste u nekoj organizaciji, možda ste razvili čvrste veze sa saradnicima i nadređenima, razvili nove veštine, probili se do pozicije na visokom nivou, preuzeli veće odgovornosti i odrasli u profesionalnom smislu.

Vaša iskustva sa vašeg trenutnog posla verovatno su vam pomogla da zaradite novu priliku, pa je važno da pokažete svoju zahvalnost.

Odvojite vreme da se lično zahvalite saradnicima i liderima sa kojima ste blisko sarađivali.

Ne samo da je ovo deo poslovnog bontona, već vam takođe može pomoći u razvoju mreže poslovnih saradnika. Nikad ne znate kada ćete možda moći da pomognete bivšem kolegi da pronađe novu priliku i obrnuto.

Gotovo svi odluče da napuste posao u nekom trenutku svoje profesionalne karijere. Ako odvojite vreme da se pripremite, osmislite otkaz i isplanirate poslednje dane ili nedelje sa kompanijom, možete obezbediti prijateljski odlazak i nesmetan prelaz za sve uključene.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, budite slobodni da nas kontaktirate.

Avokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com