Član 288 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku kaže:
- Policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.
Prilikom postupanja po odredbama ovog člana, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika.
Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri časa, a po pristanku lica koje daje obaveštenja i duže.
Postupak informativnog razgovora
Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.
Službena beleška o datom obaveštenju pročitaće se građaninu koji je obaveštenje dao, a on može staviti primedbe koje je policija dužna da unese u službenu belešku. Kopija službene beleške o datom obaveštenju izdaće se građaninu, ako to zahteva.
Građanin se može ponovo pozivati na informativni razgovor radi prikupljanja obaveštenja o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca, a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu ne može se ponovo prinudno dovoditi.
Po odobrenju sudije za prethodni postupak, predsednika veća ili sudije pojedinca, policija može prikupljati obaveštenja i od pritvorenika, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela ili drugih učinilaca. Ova će se obaveštenja prikupljati u zavodu u kojem je okrivljeni pritvoren, u vreme koje odredi sud, i u prisustvu branioca.
Na osnovu prikupljenih obaveštenja, policija sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza koji je osumnjičeni dao u skladu sa članom 289. ovog zakonika.
Uz krivičnu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izveštaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka.
Ako policija posle podnošenja krivične prijave sazna za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužna je da prikupi potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostavi javnom tužiocu.
U kojim situacijama možete biti pozvani na informativni razgovor
Policija ima pravo da Vas pozove kao građanina da se izjasnite povodom nekog događaja i date potrebna obaveštenja. Policija u pozivu mora da naznači zašto i u kom svojstvu Vas poziva.
Druga situacija je kada Vas policija poziva na saslušanje kao osumnjičenog.
Tu već postoje osnovi sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo. U pozivu mora biti naznačeno da ste pozvani u svojstvu okrivljenog i da imate pravo na branioca.
Ukoliko odlučite da odgovarate na pitanja, policija je dužna da se pridržava pravila propisanih za tužilaštvo i sud i obavezno je prisustvo branioca.
Da li mogu da se ne odazovem pozivu?
Možete, ali morate da opravdate razlog neodazivanja (bolesni ste, sprečeni ste usled poslovnih obaveza, na putu ste…).
Na primer, ukoliko Vam poslodavac ne dozvoljava da napustite posao, dužan je da Vam dâ potvrdu, kako biste je pokazali policiji.
U suprotnom, pogotovo ukoliko ne opravdate, a u pozivu je naznačeno da možete biti prinudno dovedeni, desiće se još jedan vid ograničenja Vašeg kretanja – policija će doći na Vašu adresu i prinudno Vas odvesti u njene prostorije.
Poziv mora imati formu. Ako se u praksi dešavalo da Vam patrola policije uruči poziv, pomenuta procedura nije uobičajena.
Redovna procedura je da poziv dobijete putem pošte. Dešavalo se da lica budu pozivana telefonom uz opravdanje hitnosti. To nije zakonom predviđen način pozivanja.
Da li je potrebno da obavestim advokata?
Ukoliko ste u mogućnosti – da. Što bi rekao naš narod – „od viška glava ne boli“, bolje je da advokat bude sa Vama.
Koliko dugo traje razgovor po ovom pozivu?
Prikupljanje obaveštenja po ovom osnovu ne može trajati duže od 4 časa. Izuzetno, može trajati duže, ali je potrebno da date saglasnost.
Apsolutno je zabranjeno davati obavestenja pod prinudom. Ovom prilikom se sačinjava službena beleška o obaveštenju primljenom od građana.
Ukoliko policija tokom razgovora oceni da možete biti osumnjičeni za neko delo, dužna je da Vas odmah pouči o pravima o kojima smo već pisali.
Obavezno se obaveštava javni tužilac, koji može obaviti saslušanje, prisustvovati saslušanju ili poveriti policiji obavljanje saslušanja.
Informativni razgovor
Kada policija posumnja da imate informacije od značaja za slučaj kojim se bavi, može da Vas pozove da dođete u stanicu na “informativni razgovor radi prikupljanja obaveštenja”.
Nemate puno izbora: pod uslovom da Vas na to unapred upozore, na razgovor mogu da Vas dovedu i prinudno.
U slučaju da sumnjaju da ste Vi izvršilac krivičnog dela, moraju to otvoreno da Vam kažu, i to važi i ako se ta sumnja javi u toku vašeg razgovora.
Ako razgovarate o krivičnom delu, mogu da Vas zadrže najviše četiri sata — sem ako ne donesu rešenje o zadržavanju, koje im daje pravo da Vas zadrže ukupno četrdeset osam sati, u stanici ili u pritvoru.
Način pozivanja
Ako stvar nije naročito hitna, poziv ćete dobiti u vidu pisma, koje može da Vam dostavi poštar, ali i službenik policije lično.
U slučaju da je neophodno da sa Vama stupe u kontakt što pre, na razgovor mogu da Vas pozovu i telefonom, uživo, ili čak preko medija. Kada Vas policajac uživo sretne i pozove da pođete s njim, može da Vam ponudi da Vas preveze do stanice, Vi imate pravo to da odbijete.
Onda kad poziv dobijate pismenim putem, on mora da sadrži Vaše lične podatke, datum, vreme i mesto razgovora, kao i razlog pozivanja.
U njemu će navesti i informacije o policijskoj upravi i stanici koja Vas poziva:
- naziv,
- adresu,
- kao i delovodni broj poziva i
- datum kada je izdat.
Na svakom pozivu mora da se nađe i službeni pečat i potpis.
Ako se bez opravdanog razloga, kao što je na primer bolest, ne odazovete pismenom pozivu, policija ima pravo da Vas prinudno dovede u stanicu, ali samo ako su Vas na to upozorili u pozivu.
U slučaju da treba da date informacije o nekom krivičnom delu, moraju da navedu u kom Vas svojstvu pozivaju na razgovor — kao svedoka, ili kao osumnjičenog.
Ovo važi i kada Vas pozivaju usmeno ili preko telefona. Policajac koji Vam upućuje poziv mora da Vam objasni u kom svojstvu Vas poziva, i zašto.
Lica do osamnaest godina se na razgovor pozivaju isključivo pisanim putem, preko roditelja ili staratelja, ili preko centra za socijalni rad, onda kada se smatra da pozivanje preko roditelja ne bi bilo u njihovom najboljem interesu.
Punoletne osobe pod starateljstvom se takođe pozivaju preko staratelja.
Mesto i vreme razgovora
Razgovor ne mora nužno da se vodi u policijskoj stanici. Može da se vodi i u Vašem stanu, na Vašem radnom mestu, ili drugde.
Kada određuju vreme i mesto razgovora, policajci moraju da se trude da Vam ne stvaraju nepotrebne teškoće — na primer, ne može da se odvija u stanu ako Vi to ne želite.
Ne može u stanici ako imate dete o kome nema ko da se stara ili tokom radnog vremena ako bi Vam to napravilo problem na poslu.
Ukoliko policija prikuplja obaveštenje o izvršenom krivičnom delu, razgovor može da traje najduže četiri sata, sem ako ne pristanete da razgovarate duže. U ostalim slučajevima nije propisano koliko dugo razgovor može da traje.
Obaveštenja od maloletnika, i mlađih punoletnih lica koja žive s roditeljima, policija po pravilu prikuplja u njihovom stanu.
Prikupljanje obaveštenja u školi moguće je u prisustvu direktora škole, odnosno pedagoga ili psihologa, i to samo ako roditelj ne može ili ne želi da dođe u školu.
Kada se razgovara sa maloletnim žrtvama nekog krivičnog dela, ali i sa maloletnicima koji su osumnjičeni da su oni počinili krivično delo, taj razgovor se obavlja sa posebnom pažnjom, i često uz prisustvo pedagoga, psihologa ili nekog drugog stručnog lica.
Prinudno dovođenje na informativni razgovor
Ukoliko se bez opravdanog razloga, kao što je, na primer, bolest, ne odazovete pisanom pozivu koji Vam je pravilno uručen, policajci mogu prinudno da Vas dovedu u stanicu na razgovor, ali samo ako su Vas na tu mogućnost upozorili u pozivu.
Dovođenje se sprovodi tako što Vas policijski službenici prvo legitimišu, a zatim pozovu da pođete sa njima.
Moraju da Vas obaveste zašto Vas dovode, da imate pravo da obavestite bližnje, i da imate pravo na branioca. Ako posle toga odbijete da pođete sa njima, mogu fizički da Vas prisile na to, pa i da Vas vežu.
U slučaju da ste već bili na razgovoru o nekom krivičnom delu, policija ima pravo ponovo da Vam uputi poziv, ali Vas na drugi razgovor o istom krivičnom delu nikako ne mogu prinudno dovoditi.
Posebno se vodi računa o privatnosti maloletnika. Lica do osamnaest godina po pravilu dovode policajci u civilu, u neoznačenim vozilima.
Vaša prava tokom razgovora
Iako pod pretnjom prinudnog dovođenja morate da se odazovete pozivu na razgovor, nemate obavezu da odgovarate na pitanja koja Vam policajci postave.
Jedini izuzetak od ovog pravila je ako znate da se priprema krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora teža od pet godina, ili da je već izvršeno krivično delo za koje je zaprećena kazna od 30 do 40 godina zatvora.
Ako imate saznanja o tome, a to ne prijavite policiji, time činite krivično delo, i policajac s kojim razgovarate je dužan da Vas na to upozori.
Policija nema pravo da tokom razgovora upotrebljava bilo koji vid prinude, i to ne samo fizičke. Svaka vrsta pretećeg, ponižavajućeg ili nepristojnog ponašanja predstavlja prekoračenje ovlašćenja, i osnov za podnošenje pritužbe MUP-u.
Ukoliko odbijete da im date tražena obaveštenja, ne smeju ponovo da Vas zovu na razgovor iz istog razloga.
Dok budete razgovarali, službenik policije će o tome voditi zapisnik, koji će na kraju razgovora da Vam pročita.
Imate pravo da stavite primedbe na ono što Vam je pročitano, a policajac je dužan da ih zapiše. Od Vas neće tražiti da potpišete ove dokumente, a možete da dobijete kopiju ako zatražite.
Kada policiji pružate obaveštenja kao građanin, ne važe pravila svedočenja pred sudom niti obaveze svedoka — ne mogu, na primer, da traže da se zakunete da ćete govoriti istinu.
U slučaju da razgovaraju sa Vama kao sa osumnjičenim, mogu da Vas saslušaju po istim pravilima kao okrivljenog na sudu, ali samo ako na to pristanete i u prisustvu advokata.
Saslušanje osumnjičenog
Policija već u samom pozivu može da naznači da Vas na razgovor poziva u svojstvu osumnjičenog, i tada mora i da Vas upozori da imate pravo da angažujete advokata.
Takođe, postoji mogućnost da im se u toku razgovora javi sumnja da ste upravo Vi izvršilac krivičnog dela o kome prikupljaju informacije.
Ako se to dogodi, policajci moraju odmah da Vam kažu da ste osumnjičeni , za koje delo i na osnovu čega, i da Vas upozore da ne morate da odgovarate na pitanja bez prisustva advokata.
Pored toga, moraju da Vam objasne koja su Vaša prava u slučaju da donesu odluku da Vas zadrže, kako bi dobili više vremena za prikupljanje dokaza.
Ako tako odluče, i o tome Vam uruče pismeno rešenje, mogu da Vas zadrže četrdeset osam sati od trenutka kada ste došli na razgovor, u stanici ili ili u pritvoru. Na rešenje o zadržavanju imate pravo žalbe i imate pravo na branioca.
Ukoliko vam je potrebna stručna pravna pomoć, budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete konsultacije.
Advokat Zoran J. Minić