Držanje Opojne Droge u Manjoj Količini za Ličnu Upotrebu

U maju 2019. godine zakonodavac je izmenio tekst Krivičnog zakonika u delu koji uređuje član 246a stav 2 Krivičnog zakonika.

Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, kod kog se radnja izvršenja sastoji u držanju nedozvoljenih supstanci u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, uveden je teži oblik i prvi put je inkriminisano neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge u velikoj količini.

Od 01.12.2019. godine se primenjuje ova odredba, a njen pozitivni efekat ogleda se u tome što u slučajevima kada je teško dokazati prodaju droge i njeno neovlašćeno stavljanje u promet, okrivljeni će odgovarati i za držanje.

Neovlašćeno držanje droge – Zakonska regulativa

Krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga predviđeno je članom 246a Krivičnog zakonika i spada prema kriterijumu zaštitnog objekta u grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi.

Elementi i karakteristike krivičnog dela

Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Dakle, optužuje se držanje opojne droge za ličnu upotrebu, a pod državinom podrazumeva se faktična, neposredna vlast na stvari.

Manja količina nije precizno određena, nego je to prepušteno sudskoj praksi, da s obzirom na način izvršenja krivičnog dela, zavisnost od upotrebe opojnih droga, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, a učinilac zatečen, opredele i manju količinu.

U smislu člana 112 stav 15 Krivičnog zakonika pod opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge.

Prilikom kvalifikacije da li određena supstanca predstavlja opojnu drogu treba primeniti i Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji bliže definiše ove pojmove.

Propisana kazna za ovaj oblik je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a optuženi se može osloboditi od kazne.

Postojanje ovog krivičnog dela podrazumeva direktan umišljaj učinioca – svest i volju učinioca da drži supstancu za koju zna da je opojna droga i da je kao takva podobna da ugrozi zdravlje ljudi i ako zna da za nabavljanje i držanje takve supstance nije ovlašćen.

Opojne droge, s obzirom na to da predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela se oduzimaju, a učiniocu krivičnog dela se izriče mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87 Krivičnog zakonika, a sve u vezi sa članom 246a stav 3 Krivičnog zakonika, koji propisuje da će se opojne droge oduzeti.

Postupak za posedovanje droge u manjim količinama

Krivični postupak za ovo krivično delo pokreće se podnošenjem krivične prijave od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, i to policijske stanice, čiji su policijski službenici najčešće prilikom pregleda osumnjičenog pronašli opojnu drogu.

U zavisnosti od vrste opojne droge, postoji mogućnost primene odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 236 Zakonika o krivičnom postupku, pa će se tako odložiti krivično gonjenje prema osumnjičenom, odnosno rešenjem će mu biti naloženo da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe ili izvrši društveno-korisni rad.

Ako je osumnjičeni u prisustvu branioca priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je krivičnom prijavom stavljeno na teret i ako je potpisao potvrdu o oduzetim predmetima, protiv njega može biti podnet optužni predlog na osnovu same krivične prijave, shodno članu 434 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku.

U ostalim slučajevima nakon sprovedenih istražnih radnji, biće optužen, ukoliko naravno rezultati sprovedenih predloženih radnji dokazivanja na primer:

• saslušanje osumnjičenog,
• ispitivanje u svojstvu svedoka policijskih službenika koji su pronašli opojnu drogu kod osumnjčenog,
• određivanjem neuropsihijatrijskog veštačenja na okolnost uračunljivosti osumnjičenog u vreme izvršenja krivičnog dela i
• potrebe izricanja mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana iz člana 83 Krivičnog zakonika, pružaju dovoljno osnova za optuženje.

Osnov za oslobođenje od kazne

Predviđen je i poseban fakultativni osnov oslobođenja od kazne, u slučaju kada učinilac otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.

Krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga predviđeno je u članu 246a Krivičnog zakonika, i ima osnovni i kvalifikovani (teži oblik).

Za osnovni oblik ovog krivičnog dela, predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine, dok je za kvalifikovani oblik (držanje droge u većoj količini za ličnu upotrebu) predviđena kazna zatvora od 3 do 10 godina.

Koji su kriterijumi kojima se rukovodi sud i tužilaštvo

To mogu biti sledeći kriterijumi:

1. vrsta opojne droge, složićete se svi da nije isto da li neko drži heroin, kokain ili marihuanu,
2. broj paketića, količina svakog pojedinog paketića i zbirna količina paketića,
3. karakteristike paketića, da li, ako ih ima više, su svi  iste količine, ili pak različite, da li odgovaraju onome što je okrivljeni rekao da koristi, ako je narkoman,
4. kvalitet opojne droge, da li je u pitanju smeša, ili „čista“ droga,
5. način i mesto gde je okrivljeni držao opojnu drogu, odnosno da li ju je skrivao, držao u duplom džepu ili džepu od jakne kako bi je brže bacio, u kući, ispod kreveta ili u cipelama, što upućuje i na umišljaj okrivljenog i njegovu svest da drži manju, odnosno veliku količinu opojne droge,
6. predmeti koji su kod okrivljenog još pronađeni, npr. da li je u stanu okrivljenog pronađena vaga za precizno merenje, kesice za opojnu drogu, supstance sa kojima se opojna droga meša, novac, više mobilnih telefona itd,
7. zavisnost okrivljenog od opojne droge i njegovo psihičko stanje; ako je okrivljeni zavisnik od opojne droge, važno je ustanoviti i njegovu prosečnu dnevnu konzumaciju, ali osim izjave okrivljenog, treba ceniti i objektivne parametre,
8. učestalost konzumiranja opojne droge, jer ako je kod nekoga pronađeno 15g kokaina, nije moguće da je to kupio da bi odjednom potrošio, jer postoje zavisnici koji koriste 0,5g 1g, čak i oni koji su u težem stadiumu zavisnosti, i s tim u vezi bitno je opredeliti postojanje fizičke i psihičke zavisnosti od konzumacije opojne droge,
9. pobude zbog kojih je nabavio opojnu drogu, da li je to učinio da bi prvi put probao, da li je u pitanju tzv. „vikend narkoman“ ili pak dugogodišnji narkoman, ili lice koje je na odvikavanju od bolesti zavisnosti,
10. lične prilike okrivljenog, a posebno da li je zaposlen, kolika su mu mesečna primanja i od čega se izdržava,
11. osuđivanost, odnosno da li je okrivljeni povratnik i da li je ranije vršio isto ili istovrsno krivično delo, npr. da li je osuđivan za držanje manje količine opojne droge, ili za prodaju, omogućavanje uživanja itd.

Manju količinu droge može predstavljati i količina od 270 grama marihuane

Primer: Okrivljeni je presudom Višeg suda oglašen krivim zbog učinjenog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Krivičnog zakonika.

Apelacioni javni tužilac je žalbom predložio da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da se ista preinači i okrivljeni osudi za krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246 st. 1 Krivičnog zakonika.

Po oceni drugostepenog suda, žalba je neosnovana, a zaključak prvostepenog suda je pravilan, jasan i neprotivrečan izvedenim dokazima, pa je žalba javnog tužilaštva odbijena.

Kako drugostepeni sud nalazi, prvostepeni sud je dao jasne, dovoljne i ubedljive razloge u pogledu činjenice da količina od 270 grama opojne droge marihuane predstavlja manju količinu koju je okrivljeni držao sa namerom sopstvene upotrebe.

Apelaciono javno tužilaštvo je u žalbi istaklo da je ovakav zaključak prvostepenog suda o tome da je pronađena opojna droga marihuana bila namenjena sopstvenoj upotrebi.

Ovo stoga što količina od 270 grama opojne droge marihuane, imajući u vidu njena svojstva i cenu objektivno ne predstavlja manju količinu iz aspekta dnevnih potreba prosečnog korisnika, kao i da činjenica da je okrivljeni bez pokretne i nepokretne imovine, bez stalnog zaposlenja ukazuje na činjenicu da okrivljeni drogu prodaje i time pribavlja imovinsku korist.

Apelacioni sud je našao da nisu osnovani prethodni navodi žalbe javnog tužioca, a posebno je cenio sledeće okolnosti:

• droga nije bila razmerena na jednake delove
• nije pronađena vagica niti neko drugo sredstvo za precizno merenje
• nema podataka o eventualnim kupcima opojne droge
• okrivljeni je u kritično vreme koristio marihuanu
• veštak psihijatar se izjasnio da je moguće da lice bez razvijanja zavisnosti koristi od 30 do 50 grama marihuane nedeljno

Obzirom da nije bilo dokaza o nameri stavljanja opojne droge u promet, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je marihuana bila namenjena za sopstvenu upotrebu. Pri tome je sud dao dovoljne je i jasne razloge o zaključku da je reč o manjoj količini iste.

Žalbeni navodi javnog tužioca da činjenice da su okrivljeni i njegova supruga bez pokretne i nepokretne imovine i stalnog zaposlenja, ukazuju da okrivljeni prodaje opojnu drogu i time pribavlja imovinsku korist – nisu od značaja.

S tim u vezi, prvostepeni sud je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Ktivičnog zakonika Republike Srbije.

Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 521/2019 od 01.10.2019. godine.

Uprkos držanju marihuane, elektronske vagice i drobilice u stanu, u radnjama okrivljenog se nisu stekli elementi krivičnog dela Stavljanja u promet opojnih droga, već se  radi o Neovlašćenom držanju.

Prvostepenom presudom osuđen je okrivljeni zbog krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 Krivičnog zakonika.

Žalbom javnog tužioca ističe se da je tokom postupka utvđeno da je okrivljeni izvršio krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 245 st. 1 Krivičnog zakonika, obzirom na utvrđenu činjenicu da je okrivljeni držao 33,23 grama marihuane, elektronsku vagicu i drobilicu u svom stanu.

Apelacioni sud u Beogradu je žalbu Javnog tužioca odbio, našavši da je prvostepeni sud pravilno zaključio da je odbrana okrivljenog jasna i uverljiva, dosledna tokom postupka, da okrivljeni nije menjao odbranu u pogledu relevantnih činjenica koje se odnose na način kupovine opojne droge marihuane, kao i na vrstu i količinu droge koju je imao kod sebe, te načina na koji je drogu platio i činjenica da je okrivljeni marihuanu držao na vidnom mestu (na stolu u svojoj sobi), da je nije skrivao i da nije pronađen novac niti ustanovljeno lice kome je prodavao marihuanu.

Podvodeći činjenično stanje pod pravnu normu odn. vršeći pravnu kvalifikaciju, pravilno je zaključio da se u radnjama okrivljenog stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela Neovlašćeno držanje opojnih droga.

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Kž1 6982/2012 od 20.02.2013. godine

Primer 2

Navedimo i presudu Osnovnog suda u Čačku.

Opojna droga marihuana u ukupnoj neto težini od 15,25 grama predstavlja manju količinu opojne droge u smislu objektivnog elementa krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl.246a st.1 Krivičnog zakonika.

Količina opojne droge koja čini obeležje krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim ne može biti cenjena kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Iz obrazloženja:

Presudom Osnovnog suda u Čačku okrivljeni O.V. oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a st. 1 KZ, pri čemu mu je optužnim aktom stavljeno na teret da je za sopstevenu upotrebu držao manju količinu opojne droge marihuane u ukupnoj neto težini od 15,25 grama.

Prvostepeni sud je pravilno našao da se u konkretnom slučaju radi o manjoj količini opojne droge marihuane  i okrivljenog oglasio krivim.

S obzirom da je prvostepeni sud prihvatio optužni akt javnog tužioca, odnosno prihvatio je da količina opojne droge marihuane u ukupnoj neto težini od 15,25 grama predstavlja manju količinu opojne droge kao objektivni element bića krivičnog dela iz čl. 246a st. 1 KZ, to su neosnovani navodi žalbe javnog tužioca da je prvostepeni sud propustio da kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne ceni količinu opojne droge, jer element bića krivičnog dela ne može biti cenjen kao otežavajuća okolnost.

Presuda Osnovnog suda u Čačku, K.br.1344/10 od 17.06.2010. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 br.5003/10 od 19.10.2010. godine

Ukoliko Vas interesuje kako započeti razgovor sa osobom kada sumnjate da koristi opojne droge, možete pročitati naš tekst o tome ovde.