Утврђивање и оспоравање очинства

Једно од основних права детета према српском Породичном закону је да зна ко су му родитељи. У нераскидивој вези са тим су и права родитеља да одржавају контакт са дететом, да га васпитавају и чувају. Често, из разних животних околности дете не зна ко му је биолошки родитељ.

Уколико постоји потреба за утврђивањем и оспоравањем, процес доказивања очинства је регулисан законом и решава се судским путем уз обавезно ангажовање адвоката. Процес уме да буде болан и поражавајућ, нарочито ако су мушкарац и жена увелико у лошим односима.

Након порођаја, жена је у обавези да наведе име оца детета и тај мушкарац мора да дође и изјасни се поводом очинаства. Дете има право да зна ко су му родитељи, а оба родитеља имају право да учествују у одгоју детета.

Уколико је дете рођено у ванбрачној заједници, очинство се званично доказује признањем или правоснажном судском пресудом. Уколико је дете рођено у браку, аутоматски се муж сматра оцем, међутим, уколико постоји сумња он може судским путем да покрене оспоравање очинства.

Дете по правилу носи презиме једног или оба родитеља. Уколико мушкарац и жена не могу да се договоре око презимена, у читаву процедуру се уплиће Центар за социјални рад.

Данас, захваљујући ДНК анализи може да се докаже да ли је мушкарац отац или није, што је било готово незамисливо у прошлости. Међутим, потреба детета да зна и одраста уз оба родитеља равноправно, одувек је била присутна и ту нема ничег новог и савременог.

Утврђивање очинства судским путем

У овој врсти парничног поступка за утврђивање очинства, тужилац тужбеним захтевом тражи утврђивање постојања родитељског односа са дететом.

Правила за утврђивање очинства прописана су Породичним законом.

Који суд је надлежан за вођење спора?

Увек је стварно надлежан основни суд у првом степену, док је по жалби надлежан виши суд. Када је у питању месна надлежност судова, она се одређује према пребивалишту туженог, док када је тужилац дете оно може бирати да ли ће месно надлежан бити суд његовог пребивалишта или суд пребивалишта туженог.

Активно легитимисана лица и рокови за подношење тужбе

За подношење ове тужбе активно су легитимисани: дете, мајка детета и мушкарац који тврди да је природни отац детета као и мушкарац кога мајка сматра природним оцем детета. Важно је напоменути да пресуда донета по основу овог поступка има правно дејство ерга омнес (према свима). Дакле, уколико је тужбу покренуо мушкарац који сматра да је отац детета, уколико суд утврди да је тужилац успео у спору, таква одлука имаће статусни утицај према свима (мајци, детету), због тога Породични закон предвиђа да су сва ова лица нужни и материјални супарничари.

Рокови за подношење тужбе зависе од лица које започиње поступак

1. Уколико тужбу подноси дете, тада је рок за подношење тужбе неограничен;

2. Уколико тужбу подноси мајка, она то мора учинити у субјективном року од годину дана од дана када је сазнала за чињеницу да мушкарац кога сматра оцем није признао очинство, а у оквиру објективног рока од десет година;

3. Уколико тужбу подноси мушкарац који себе сматра оцем детета, он то мора учинити у субјективном року од годину дана од дана сазнања за чињеницу да се са његовим признавањем очинства није сагласила мајка, а у оквиру објективног рока од 10 година.

Објективни рок се рачуна од дана рођења детета.

Претпоставке за допуштеност тужбе

Наш Породични закон таксативно набраја случајеве у којима подношење тужбе није дозвољено:

1. У случају мушкарца који је даровао семену ћелију (случај када је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом семеном ћелијом);

2. Ако је очинство утврђено правноснажном судском одлуком;

3. Није допуштено подношење тужбе оним лицима која су се сагласила са признањем очинства (таква лица могу да покрену спор за поништавање изјаве о сагласности са признањем очинства)

4. Уколико је муж мајке дао писмени пристанак за поступак оплођења, он ће се сматрати оцем детета и против њега се не може покретати поступак за оспоравање очинства, а самим тим ни утврђивања очинства.

Доказивање у поступку

У поступцима за признавање или оспоравање очинства или материнства важи истражно доказно начело. То значи да суд може да испитује и чињенице које међу странкама нису спорне уколико нађе да је то потребно. Такође правило је да се у овој врсти спорова обавезно спроводи доказни поступак вештачењем. Вештачење ће се најчешће спровести методом ДНК анализе али и антропо-генетским вештачењем и др. Доношење одлуке без спроведеног вештачења представља битну повреду правила парничног поступка, такође избегавање туженог да се подвргне ДНК анализи представља спречавање извођења доказа.

Како се утврђује ванбрачно очинство?

Законска претпоставка очинства по којој би се ванбрачни партнер мајке из ванбрачне заједнице аутоматски сматрао оцем детета, не постоји.

Ванбрачно очинство може бити утврђено на два начина:

1.  – признањем оца

2. – судском одлуком

Признање оца

Први начин утврђивања ванбрачног очинства, а уједно и добровољни начин, јесте признање оца.

Да би оно било пуноважно треба да буду испуњени како материјални, тако и формални услови.

На страни материјалних услова који морају бити испуњени, као први наводи се тај да очинство једино може да призна мушкарац који је навршио шеснаесту годину живота и који је способан за расуђивање.

Други услов јесте тај да дете мора бити живо у тренутку признања, уз изузетак могућности признања и зачетог детета, под условом да се роди живо. Признање након смрти детета не може се дати, како би се избегле бројне могуће злоупотребе које могу настати.

Као трећи, али и подједнако битан услов, јавља се сагласност на признање. Она је потребно да буде дата од стране мајке и детета. Уколико једно од њих није у могућности да да сагласност, довољна је сагласност овог другог. Уколико су пак обоје неспособни за давање сагласности, даје је старатељ детета уз претходну сагласност органа старатељства.

Изјава о признању очинства може се дати пред матичарем, који представља најчешћи начин признања, затим пред органом старатељства, судом, као и јавним бележником.

Утврђивање ванбрачног очинства судским путем

Утврђивање ванбрачног очинства судском одлуком представља други начин утврђивања.

На страни активно легитимисаних лица за покретање овог поступка јављају се мајка, дете, мушкарац који тврди да је отац детета.

Што се тиче рокова, Породични закон предвиђа да дете може покренути овај поступак без обзира на рок, те у било ком моменту ускладити биолошко и правно очинство.

Са друге стране, рокови за мајку и мушкарца који тврди да је отац, постоје.

Мајка може покренути поступак у року од годину дана од сазнања да мушкарац кога сматра оцем детета није признао очинство, а најкасније у року од десет година од рођења детета.

Мушкарац који тврди да је отац детета може поднети тужбу ради утврђивања свог очинства у року од годину дана од сазнања да се са његовим признањем очинства нису сагласили мајка, односно старатељ детета, а такође, најкасније у року од десет година од рођења детета.

У случају да се по закону други мушкарац сматра оцем, мушкарац који тврди да је отац детета има право на утврђивање свог очинства уз тужбу за оспоравање очинства, и то у року од годину дана од сазнања да је он отац, а најкасније, као у претходним случајевима, у року од десет година од рођења детета.

Када је реч о доказивању чињеница, суд прво мора да утврди време зачећа детета. Након тога, када се утврди време зачећа, поставља се питање да ли је мушкарац имао интимне односе са мајком у том периоду. Уколико се испостави да није, поступак се обуставља. Уколико се, насупрот томе, испостави да јесте, поступак се наставља утврђивањем да ли је отац био оплодно способан. Ако јесте, поступак се наставља утврђивањем да ли је он биолошки отац, уз помоћ медицинских експертиза.

Дејство судске одлуке јесте то, што дете добија оца, формирају се родитељски односи између детета и оца, настају сва породична права и обавезе између детета (и потомака детета) и оца (и очевих сродника). Детету се може променити презиме, али и не мора.

Утврђивање очинства ДНК анализом

Неопходан услов за потврду очинства јесте да дете има половину генетског материјала од оца, што се утврђује на основу ДНК профила. ДНК анализа профила је једини поуздани тест за утврђивање очинства, а уједно је и једина метода призната на суду.

Утврђивање очинства се базира на поређењу ДНК профила особа које се тестирају – детета и потенцијалног оца и/или мајке. Како дете наслеђује једну половину генетског материјала од оца, другу од мајке, већа је прецизност и тачност уколико се ДНК детета пореди са ДНК оба родитеља.

Очинство може да се утврди и пре него што се дете роди захваљујући анализи плодове воде.

У ДНК центру раде стручњаци који су уписани у Регистар сталних судских вештака.

Уколико особа не жели да се подвргне ДНК анализи, суд у већини случајева одбијање тумачи као признање.

Из судске праксе:

Оцем детета које је рођено ван брака сматра се мушкарац чији је очинство утврђено признањем, односно чије је очинство утврђено правноснажном судском пресудом.

Из образложења:

Према утврђеном чињеничном стању, мал. Б. који је рођен … године, зачет је у периоду када су његова мајка, овде тужиља и тужени били у емотивној и интимној вези. Из налаза и мишљења ДНК Центра за генетику у Београду утврђено је да је 99,99999998% вероватноће да је тужилац биолошки отац мал. ББ који резултат се сматра потврдом очинства.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови усвојили тужбени захтев и утврдили да је тужени биолошки отац мал. ББ, малолетно дете поверили мајци на самостално вршење родитељског права, истовремено уредивши и начин одржавања личних односа детета са оцем, као родитељем са којим дете не живи и обавезали туженог да доприноси издржавању детета у одговарајућем проценту.

Одредбом члана 59. став 1. и 2. Породичног закона, прописано је да дете има право да зна ко су му родитељи и да то право може бити ограничено само овим законом. Одредбом члана 45. став 4. Породичног закона, прописано је да се оцем детета које је рођено ван брака сматра мушкарац чији је очинство утврђено признањем, односно чије је очинство утврђено правноснажном судском пресудом.

Имајући у виду да је малолетни ББ (рођен … године) зачет у периоду када су његова мајка, овде тужиља и тужени били у емотивној и интимној вези и да је на основу анализе ДНК материјала извршене од стране надлежне здравствене установе – ДНК Центра за генетику, утврђено да вероватноћа да је ВВ биолошки отац мал. ББ износи 99.99999998%, то је по оцени Врховног касационог суда правилан закључак нижестепених судова да је тужени биолошки отац мал. ББ.

Супротно наводима ревизије туженог којима се указује да није у могућности да природним путем зачне дете, с обзиром да се са својом супругом дужи низ година лечи од стерилитета, закључак о основаности тужбеног захтева заснован је на налазу и мишљењу ДНК Центра за генетику у Београду о утврђеној вероватноћи од 99,99999998% да је тужени биолошки отац мал. тужиоца, који резултат се сматра потврдом очинства, посебно код чињенице што је суд увидом у медицинску документацију несумњиво утврдио да није искључена могућност да тужени због свог здравственог стања зачне дете, већ да је та могућност само смањена.

(Пресуда Врховног касационог суда, Рев. 314/18 од 24. 1. 2018)

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com