Тровање храном – надокнада и до 300.000 динара

Грађани који се отрују поквареном храном, било саламом купљеном у продавници или ручком у ресторану, могу да добију одштету и до 300.000 динара ако се одлуче на подношење тужбе.

Оно што је потребно јесте да на суду докажу шта је изазвало здравствене проблеме и где су то купили или појели.

Грађанин може да тражи надокнаду штете од трговца који је неисправну намирницу ставио у промет, самог произвођача или и једног и другог солидарно.

Произвођача може да тужи само ако је производ био неисправан у тренутку производње. То може вештачењем да се докаже. Грађанин треба да сачува материјалне доказе о куповини намирнице или рачун из ресторана, као и медицинску документацију. Вештачењем медицинске документације доказује се веза између тегобе код грађанина и конзумираног производа. нема потребе да се вештачи сам производ.

Висина одштете

Висина одштете се одређује према Закону о облигационим односима. За страх за живот који се оправдано појављује одштета износи од 50.000 до 100.000 динара, а иста сума одштете прописана је и за физички бол који је трајао од тровања па до коначног медицинског збрињавања. Може да се појави и умањивање опште животне активности, попут одстрањивања дела пробавног тракта и у зависности од степена, ствар је оцене суда колику ће одштету добити. За пет одсто умањене активности може да се добије одштета од 100.000 динара и исто толико за сваких наредних пет процената.

Важно је напоменути да је масовно тровање људи храном или пићем кривично дело које се гони по службеној дужности.

На коме је терет доказивања?

Одговорност је на трговцу који је неисправну намирницу ставио у промет, међутим терет доказивања пада на грађане.

Потрошач прво треба да докаже шта је и где је купио, а онда да докаже да је управо то било узрок тровања, а не нешто друго што је у међувремену јео или пио. Мора да се обрати и лекару који ће издати потврду да је та покварена храна узрок његовог здравственог проблема. То су утврђује на основу садржаја из желуца који се анализира у акредитованој лабораторији. Кад грађанин прибави доказ, све је на адвокатима, од чије спретности зависи колику ће одштету добити јер она варира од случаја до случаја. Важно је да грађани не улазе у спорове ако немају чврсте доказе јер, у супротном, могу добити контратужбу.

Пут до одштете по појединачној тужби у просеку траје две године, а може да се чека и по пет година. Почев од дана пресуђења до коначне исплате, обрачунава се затезна камата на одштету.

Related Posts

Leave a Reply