Правни систем Републике Србије познаје два основа за наслеђивање: тестамент и закон. Уколико је преминули иза себе оставио тестамент који испуњава све законом прописане услове, његова имовина ће бити расподељена у складу са тестаментом. Уколико је лице умрло без тестамента или, пак, тестамент не испуњава законске услове да би произвео правно дејство, имовина ће бити расподељена законским наследницима на основу законских правила.
Тестаментом се избегава законски режим наслеђивања, с обзиром тестаментално наслеђивање има приоритет, односно, уколико постоји тестамент, онда се наслеђује на основу њега, тек уколико тестамента нема, онда се наслеђује на основу закона. Тестаментом се удели законским наследницима,могу расподелити на основу воље оставиоце и другачије, него што бим по закону припало. Такође, тестаментом имовину оставилац може расподелити и лицима која не спадају у законске наследнике.
Тестамент или завештање је једнострана, лична и увек опозива изјава воље за то способног лица – завештаоца којом оно распоређује своју имовину за случај смрти, у законом одређеном облику.
Из овога произлази да тестамент настаје и производи правно дејство изјавом воље само једног лица – завештаоца;
Тестамнет може сачинити лице које је у моменту сачињавања завештања навршило петнаест година живота и које је способно за расуђивање. Способност за расуђивање је способност лица да схвати стварни и правни значај своје изјаве воље. С тим у вези, уколико лице изгуби способност за расуђивање после сачињеног завештања то неће утицати на пуноважност , односно правно дејство тестамнета.
Тестамент је формалан правни посао, с обзиром на то да производи правно дејство само уколико је учињен у некој од законом предвиђених форми.
Тестаментом се располаже имовином за случај смрти ,а то значи да овај правни посао настаје за живота лица које га предузима, али сва његова правна дејства почињу тек његовом смрћу;
Тестамент искључује било какву врсту заступања – изјаву воље завешталац мора дати искључиво лично, никад преко пуномоћника без обзира на врсту пуномоћја;
Завешталац увек може изменити или опозвати све док је способан за расуђивање и тог права се не може ни на који начин одрећи;
Тестамнет је доброчин правни посао – наследници по основу њега добијају корист за коју не дају никакву противвредност;
Завештаочева воља за сачињавање, као и за опозив завештања, мора бити озбиљна, стварна и слободна, а његова намера да сачини или да опозове тестамент мора бити одређена и безусловна.
Врсте тстамента
Завештање мора бити сачињено у облику и под условима одређеним законом. Закон о наслеђивању предвиђа девет облика тестамента. У пракси су најчешћи:
– својеручни тестамент;
– писмени тестамент пред сведоцима;
– јавнобележнички тестамент и
– судски тестамент.
Својеручни тестамент
За пуноважност овог завештања потребно је да га завешталац од почетка до краја напише својом руком и да га потпише, те је неопходно да завешталац зна да чита и пише. Није дозвољено да се текст завештања некоме диктира или да се искуца и одштампа, а потом потпише. Датум сачињавања не мора се посебно назначити, али је пожељно због могуће процене способности за расуђивање завештаоца, због евентуалног опозива и сл.
Овај облик тестамента одликује брзина и лакоћа с обзиром да га лице може саставити само, без потребе за било каквом овером и без икаквих трошкова. Овај тестамент је једини облик завештања код којег се не захтева присуство других лица у било ком својству.
Писмени тестамент пред сведоцима
За пуноважност овог завештања потребно је да завешталац пред два сведока изјави да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и да се потом на писмену својеручно потпише. И овде је неопходан услов да је завешталац писмен, али овај обчлик тестамента, за разлику од својеручног, може саставити на било који начин: оловком, било којим механичким средством за писање, чак може препустити и неком другом лицу да то уради уместо њега. Дакле, потребно је да завешталац изјави да је то писмено прочитао и да га признаје за своје завештање, али не и да га сам својеручно састави. Након изјаве завештаоца и његовог својеручног потписа, неопходно је да завештање истовремено својеручно потпишу и оба сведока, при чему је пожељно навести њихово својство. Све ове радње, од изјаве завештаоца да је прочитао писмено и да је то његова последња воља до потписивања сведока, морају да се ураде у исто време на истом месту док су оба сведока присутна како би завештање било пуноважно.
Сведоци морају бити писмени, пунолетни и потпуно пословно способни. Завештајни сведок не може бити лице које је завештаоцу крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник или бивши штићеник. Такође, недозвољене су одредбе завештања којима се нешто оставља завештајним сведоцима, као и брачним друговима, прецима, потомцима и браћи и сестрама сведока. Уколико сведок умре пре завештаоца, то неће утицати на пуноважност завештања.
И код овог облика закон не прописује обавезу означавања датума сачињавања, али је то свакако пожељно из горе наведених разлога.
Јавнобележнички тестамент
Јавнобележничко тестамент сачињава јавни бележник и то било који јавни бележник, без обзира где се налази имовина завештаоца или његово пребивалиште, у облику јавнобележничког записа и он има исту доказну снагу као и да је сачињен у суду.
Судски тестамент
Овај тестамент се може сачинити пред било којим основним судом, без обзира на пребивалиште завештаоца, с тим што ће суд пред којим је састављено имати обавезу да га достави суду на чијем подручју завешталац има пребивалиште.
Судско завештање је облик тестамента који судија сачињава по казивању завештаоца, по правилима која важе за састављање исправа. Ово значи да завешталац не може доћи са већ припремљеном исправом и признати је за своје завештање, већ мора своју вољу изјавити, што се потом уноси у записник. Пре него што приступи састављању тестамента, судија је дужан да на одговарајући начин утврди идентитет завештаоца и да провери да ли завешталац има одговарајућу способност за састављање завештања. При уношењу, Судија треба да настоји да завештаочеве изјаву унесе у записник верно и на што аутентичнији начин.Такође, судија мора и да се стара да садржина буде у складу са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима. Након састављања по казивању завештаоца, неопходно је да завешталац такво завештање прочита и потпише, а да потом судија у самом завештању потврди да га је завешталац у његовом присуству прочитао и потписао. Уколико завешталац није у стању да прочита завештање које му је сачинио судија, судија га онда мора прочитати у присуству два сведока, након чега завешталац треба у присуству истих сведока да изјави да је то његово завештање и потом га потпише, при чему се и сведоци морају истовремено потписати на завештању. Судија је након тога дужан да у завештању потврди да су све ове радње учињене.
Завештање може чувати завешталац, адвокат, тестаментални наследник или неко треће лице коме га завешталац повери на чување. Такође, завешталац може својеручно завештање, писмено завештање пред сведоцима и судско завештање депоновати (поверити на чување) надлежном суду у отвореном или затвореном омоту, а суд ће о пријему завештања сачинити записник и завештање ставити у засебан омот који ће се запечатити и чувати у суду. Свакако, по покретању оставинске расправе, лица која имају сазнања да постоји завештање дужна су да суду то пријаве и да га предају уколико је у њиховом поседу.
Завештање које је уништено, изгубљено или скривено после смрти завештаоца, или пре његове смрти али без његовог знања и воље, производи дејство пуноважног завештања ако заинтересовано лице (потенцијални наследник) докаже да је завештање постојало, да је уништено, изгубљено или скривено, да је било сачињено у облику прописаном законом и ако докаже садржину завештања.
Опозив тестамента
Завешталац увек може у целини или делимично опозвати завештање. Опозив се може извршити изричитом изјавом датом у било ком облику у коме се може и сачинити тестамент, као и физичким уништењем писмена од стране завештаоца. У ситуацији када је завешталац сачинио више завештања, а каснијим завештањем изричито не опозива раније, одредбе ранијег завештања ће остати на снази само уколико нису у супротности са одредбама каснијег. Такође, уколико завешталац након сачињеног завештања располаже одређеном завешталом ствари или правом, то располагање има дејство опозива завештања те ствари или права.
Оспоравање тестамента
Тестамент производи правно дејство уколико је пуноважан. То значи да га је сачинило лице способно за расуђивање, старије од 15 година живота, слободно изражавајући своју вољу у неком од облика који су прописани законом, при чему сама садржина тестамента није противна принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима. У супротном, тестамент је неважећи. Разлоге за неважност тестамента Закон о наслеђивању дели у две категорије – разлоге за ништавост и разлоге за рушљивост. У зависности од конкретног разлога, разликују се лица која могу оспоравати тестамент, рокови у којима то могу учинити, начин на који треба поставити тужбени захтев, као и какво ће бити дејство судске одлуке, па је од изузетног значаја утврђивање тачних разлога за побијање тестамента у сваком конкретном случају.
Ништавост тестамента
Тестамент је ништав ако је његова садржина противна принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима. Доказивање ове опште ништавости подразумева познавање правног поретка као таквог, те императивних норми са којима тестамент не може бити у супротности. Поред ње, законом су предвиђени и посебни случајеви ништавости тестамента, па је ништав тестамент лица које није навршило 15 година живота и лица које је због неспособности за расуђивање потпуно лишено пословне способности (у посебном судском поступку му је одузета способност самосталног предузимања правних послова), као и фалсификовани тестамент.
Међутим, може се десити да је само нека од одредби у тестаменту ништава. Ништавост те одредбе неће значити и ништавост самог тестамента уколико он може опстати без ње или уколико она није била одлучујућа побуда због које је тестамент сачињен.
Ништавим тестаментом вређају се општи интереси, па на ништавост тестамента суд пази по службеној дужности и на њу се може позвати свако заинтересовано лице. Само право на истицање ништавости се не гаси, што значи да није ограничено, већ се увек може користити. Такође, за разлику од рушљивости, ништавост тестамента наступа по самом закону, што значи да моментом наступања неког од предвиђених разлога наступа и ништавост тестамента. Због тога тужбени захтев у овом случају подразумева утврђивање ништавости (утврђивање да је иста већ наступила по закону), па је судска одлука којом је усвојен тај тужбени захтев деклараторног карактера, односно само констатује постојање ништавости. Код утврђене ништавости сматра се да тестамент никада није ни настао. У том случају, примениће се закон као основ наслеђивања или евентуално раније сачињен тестамент уколико исти испуњава све услове за произвођење правног дејства.
Рушљивост тестамента
Закон предвиђа три разлога за рушљивост тестамента.
Први разлог је недостатак завештајне способности, па је тестамент рушљив уколико га је сачинило лице које је у моменту сачињавања било неспособно за расуђивање. То значи да се ради о лицу које је старије од 15 година живота и које је неспособно за расуђивање, али које није судском одлуком лишено пословне способности, односно способности да самостално предузима правне послове. Недостатак завештајне способности може бити и разлог ништавости, међутим, код ништавости реч је о лицу које је млађе од 15 година живота или лицу које је због недостатка способности за расуђивање судском одлуком лишено пословне способности.
Други разлог је постојање мане воље у време сачињавања тестамента, па је тестамент рушљив уколико је сачињен под утицајем принуде, претње и преваре или у заблуди о чињеницама које су представљале побуду да се тестамент уопште сачини. Рушљивост поједине одредбе из наведеног разлога неће подразумевати и рушљивост тестамента у целости уколико он може опстати без те одредбе или уколико та одредба није била одлучујућа побуда због које је завештање сачињено.
Трећи разлог је повреда форме, па је тестамент рушљив уколико није сачињен у облику и под условима одређеним законом.
Рушљивост тестамента вређа само појединачне интересе, па суд не води рачуна по службеној дужности о постојању разлога за рушљивост тестамента, већ то чини искључиво на захтев лица које за то има правни интерес. То је свако лице које би по законском реду наслеђивања било позвано на наслеђе када не би било тестамента или лице које учини вероватним да би му поништајем тестамента припала нека корист из заоставштине. За разлику од ништавости, рушљив тестамент није такав по самом закону и стога суд није овлашћен да се по службеној дужности упушта у испитивање његове ваљаности, већ његов опстанак зависи од лица која могу захтевати поништај. Због тога тужбени захтев у овом случају подразумева поништај тестамента, па је судска одлука којом се тај захтев усваја конститутивног карактера, односно правноснажном судском одлуком се поништава тестамент који је до тада производио правно дејство.
Поништај тестамента због завештајне неспособности и мана завештаочеве воље може се захтевати у року од једне године од дана сазнања за постојање узрока рушљивости, а најкасније у року од десет година од дана проглашења завештања, односно у року од двадесет година уколико се ради о несавесном лицу. Због повреде облика и непоштовања услова одређених законом поништај тестамента се може захтевати у року од једне године од дана сазнања за завештање, а најкасније у року од десет година од дана проглашења завештања.
Уколико се правноснажном судском одлуком поништи тестамент, правне последице су исте као и код ништавости тестамента – сматраће се да тестамент никада није ни настао, те ће се применити закон као основ наслеђивања или евентуално раније сачињен тестамент уколико исти испуњава све услове за произвођење правног дејства.
С друге стране, уколико се такав захтев уопште не истакне или се правноснажном судском одлуком одбије, тестамент наставља да производи правно дејство.
На основу свега можемо сумирати:
Ко може побијати тестамент?
Према одредбама Закона о наслеђивању на ништавост се може позвати свако заинтересовано лице док се на рушљивост може позвати само лице које за то има правни интерес, а то су у највећем броју случајева законски наследници оставиоца.
Када је тестамент ништав?
Завештање је ништаво ако је његова садржина противна принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима. Ради доказивања овог разлога за побијање тестамента, потребно је познавати правни систем и императивне норме којима завештање не сме бити у супротности.
Ништаво је завештање лица које није навршило 15 година живота и лица које је због неспособности за расуђивање потпуно лишено пословне способности.
Фалсификовано завештање је ништаво. Ради доказивања овог разлога за побијање тестамента, ангажује се вештак графолошке струке чији је задатак да утврди да ли је рукопис. Односно потпис на тестаменту аутентичан потпис лица на чије име тестамент гласи. У те сврхе потребно је прибавити раније рукописе завештаоца, са којима се може упоредити тестамент.
Да ли ништавост неке одредбе повлачи ништавост самог завештања?
Ништавост неке одредбе завештања не повлачи ништавост и самог завештања ако оно може опстати без ништаве одредбе или ако та одредба није била одлучујућа побуда због које је завештање сачињено.
Ништава је одредба завештања којом завешталац одређује наследника свом наследнику или испорукопримцу.
Ништава је одредба завештања којом завешталац свом наследнику или испорукопримцу забрањује да отуђи ствар или право које му је оставио.
Ништава је одредба завештања којом се забрањује или ограничава деоба наследства.
Ништаве су оне одредбе завештања којима је нешто остављено овлашћеном лицу за састављање тестамента односно сведоцима завештања, као и брачним друговима, прецима, потомцима и браћи и сестрама тих лица.
Који је рок за истицање ништавости и које су последице ништавог тестамента?
Право на истицање ништавости не гаси се. Ништаво завештање сматра се завештањем које никада није ни било сачињено.
Када је тестамент рушљив?
Рушљиво је завештање лица које је у тренутку његовог сачињавања било неспособно за расуђивање, односно које није имало завештајну способност. Овде је посебно потребно имати у виду да се овде ради о лицу које је навршило 15 година живота и није лишено пословне способности – јер такви недостаци повлаче ништавост тестамента. Дакле, овде се ради о лицу које је накнадно постало непособно за расуђивање, а да при томе није лишено пословне сподобности. Најчешћи примери у пракси су да се ради о лицу које је због година живота односно старости, болести и других разлога постало неспособно за расуђивање. У случају такве сумње, приликом сачињавања тестамента најсигурније је да се завешталац подвргне психијатријском вештачењу ради утврђења његове способности за расуђивање, како би се на тај начин избегле могућности за касније побијање тестамента.
Рушљиво је завештање сачињено под утицајем принуде, претње и преваре или у заблуди о чињеницама које су завештаоца побудиле да сачини завештање.
Који је рок за истицање рушљивости и које су последице рушљивог тестамента?
Поништај тестамента се може захтевати у року од једне године од дана сазнања за постојање узрока рушљивости када се тестамент побија због завештајне неспособности и мана воље, односно од дана сазнања за завештање када се тестамент побија због повреде облика, а најкасније у року од 10 година од дана проглашења завештања.
Рок од једне године не може почети да тече пре проглашења тестамента.
Правне последице рушљивог тестамента су исте као и код ништавог тестамента.
Тестамент или уговор о доживотном издржавању*
У пракси се веома често дешава да лице које жели да на одређени начин располаже својом имовином за случај смрти има дилему да ли је то боље учинити тестаментом или пак уговором о доживотном издржавању, те ћемо у овом тексту објаснити предности и недостатке од ова два правна посла.
Имајући у виду да се ради о два изузетно важна института у овом тексту изнећемо само основне и најважније карактеристике.
Пре свега морамо напоменути да је тестамент правни посао чија дејства наступају тек после смрти оставиоца, да је то доброчин правни посао, односно да тестаментарном наследнику није наметнута никаква обавеза.Тестамент је једнострани правни посао, што значи да је за његово закључење довољно само једно лице – оставилац.
Закон прописује више форми у којој се може сачинити тестамент и услове за њихово закључење, док је у пракси је најраспрострањенији писани тестамент пред сведоцима. Закључије се тако што завешталац пред два сведока, који морају да испуњавају одређене услове из Закона, изјави да је унапред састављени текст тестамента прочитао и затим изјави да то представља његову последњу вољу, након чега се исти потписује на тестамент а након тога тестамент потписују и присутни сведоци.
Једна од главних караткеристика тестамента у односу на уговор о доживотном издржавању је та што се тестаментом не могу искључити нужни наследници из наслеђивања, а то значи да ако је оставилац тестаментом располагао целокупном имовином а да при томе није обухватио нужне наследнике, они могу тражити измену тестамента и на суду добити нужни део који им по закону припада. Затим тестамент је знатно лакше опозвати него уговор, јер је довољно да оставилац накнадно сачини нови тестамент и тако поништи онај претходни, састави изјаву да опозива ранији тестамент или физички уништи раније написани тестамент. Такође оставилац тестамент може опозвати и тако што ће за живота располагати (продати, поклонити) имовином која је предмет тестамента.
Као што и сам назив каже уговор о доживотном издржавању је по својој природи уговор, што значи да је за његово закључење потребно два лица за разлику од тестамента. За разлику од тестамент, уговор о доживотном издржавању производи правно дејство од дана закључења док само право својине на имовини која је његов предмет прелази на даваоца издржавања након смрти примаоца издржавања, што значи да за време живота лица које оставља имовину, лице које стиче ту имовину има обавезе које мора да извршава те је с обзиром на то овај уговор теретан.
Овај уговор је строго формалан што значи да би био пуноважан потребно је да буде оверен од стране јавног бележника и да садржи обавезне елементе. У складу са наведеним и раскид таквог уговора је знатно тежи неко што је то опозивање тестамента те је и то једна од битних разлика.
На крају, можда и најзначајнија разлика од тестамента је то, што је уговор о доживотном издржавању једини правни посао којим се нужни наследници могу искључити из наслеђивња вољом оставиоца. То практично значи да нужни наследник неће имати право на нужни део који му по Закону припада, ако је оставилац сву своју имовину оставио трећем лицу на основу овог уговора.
Такође, приликом састављања овог уговора пожељно је тачно дефинисати шта су све обавезе даваоца издржавања које он има према примаоцу издржавања као би се избегли евентуални спорови око тога дал је уговор извршен како треба, с тим уколико се то и пропусти Закон предвиђа да је обавеза даваоца издржавања „обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе”.
Из свега наведеног јасно је да сваки од ових аката има своје предности и мане и те је на самом оставицу одлука који је од њих користити у зависности од својих потреба и жеља. Оба правна посла су правно сигурна уколико су закључена у одговарајућој форми, предност тестамента је што се лако закључује и исто тако лако опозива и што нема додатних трошкова приликом закључења, што његова садржина може бити тајна до његовог отварања након смрти оставиоца, док уговор о доживотном издржавању пружа могућност оставиоцу да искључи нужне наследнике из наслеђивања и пружа један вид сигурности да ће га неко пазити и неговати за живота јер је давалац издржавања на то обавезан самим уговором и сноси ризик раскида истог у случају да не испуњава своје уговорне обавезе.
___________________
*Текст адвоката Александра Сарића
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
