Старатељство над дететом са освртом на праксу у Србији

Када кажемо да је неко под старатељством, то значи да се сматра да та особа није способна да одлуке о свом животу доноси сама, већ то уместо ње мора да ради неко други — старатељ.

Разлог неспособности за одлучивање може бити то што је особа малолетна, али под старатељство мора бити стављена и пунолетна особа ако због болести или ометености у развоју није у стању да нормално расуђује, а тиме ни да штити своја права и интересе, па је одлуком суда делимично или потпуно лишена пословне способности.

О деци која живе с родитељима старају се њихови родитељи.

Старатељство над децом је емотивно најосетљивије питање у току развода брака или престанка ванбрачне заједнице.

Старатељство над децом после развода

Ако су супружници заједнички дошли до одлуке да се разведу споразумно, у споразуму су навели и коме припада старатељство, односно вршење родитељског права.

У споразуму се такође наводи начин одржавања личних односа детета и родитеља са којим не живи, као и висина доприноса који треба да се уплаћују за издржавање детета.

У највећем броју случајева, ако се родитељи не одговоре и не разведу се споразумно, него се развод одвија по тужби, одлуку о вршењу родитељског права доноси суд, консултујући Центар за социјални рад.

samohrana majka

Мишљење стручњака Центра за социјални рад такође се узима као меродавно. Адвокат подноси тужбу, на основу мишљења центра суд одлучује.

Суд тада доноси одлуку о вршењу родитељског права, уређењу личних односа детета са родитељем са којим не живи и висини износа доприноса за месечно издржавање детета.

Када се одлучује о поверавању детета, суд приликом доношења одлуке разматра и узраст и пол родитеља, њихову финансијску стабилност, психо-физичко здравље и начин живота.

Ако дете има више од 10 година старости, суд може уважити жељу детета са којим родитељем жели да живи.

Старатељство и издржавање деце

Породични закон у Србији признаје два модела старатељства над децом:

  1. самостално старатељство и
  2. заједничко старатељство.

Самостално вршење родитељског права

Један модел је самостално старатељство. Приликом споразумног развода родитељи се могу договорити да једно од њих самостално врши родитељско право над малолетним дететом.

Такву одлуку може донети и суд, након парничног поступка тужбе за развод брака.

Без обзира што је један родитељ самостални вршилац родитељског права, дете има право да се виђа са родитељем са којим не живи, према унапред договореном или одређеном моделу виђања, који се одређује одлуком суда и Центра за социјални рад.

Када један родитељ самостално врши родитељско право он самостално доноси одлуке везане за живот детета, али родитеља са којим дете не живи треба да консултује када су у питању одлуке око битних питања.

То су одлуке које се тичу образовања детета, већих медицинских интервенција над дететом, промене пребивалишта детета и располагања дететовом имовином од велике вредности.

Оба родитеља су дужна да поступају у најбољем интересу за дете при доношењу одлука, што значи комуникацију родитеља који врши самостално родитељско право са другим родитељем.

Заједничко вршење родитељског права

Други модел старатељства над децом после развода јесте заједничко вршење родитељског права – заједничко старатељство.

zajednicko starateljstvo

Родитељи заједнички врше родитељско право, односно заједничко старатељство, током трајања брачне или ванбрачне заједнице, али ако постоје могућности договора и компромиса они и након развода односно раставе могу бити заједнички вршиоци родитељског права.

Овде адвокат странкама може сачинити предлог за заједничко вршење родитељског права.

Одузимање родитељског права могуће је у случајевима када родитељ не брине о детету и његовим потребама, занемарује га или злоставља на било који начин или не доноси одлуке које су у најбољем интересу за дете.

Након одузимања родитељског права дете старатељство над децом може бити додељено другом родитељу или особама које одреде суд и центар за социјални рад.

Пракса у Србији

Породичним законом Републике Србије прописана је обавеза суда да у оквиру одлуке о разводу, обавезно реши и питање поверавања малолетне деце, као и питање издржавања те начина одржавања личних односа између детета и родитеља са којим дете не живи.

Судски поступци за добијање старатељства над дететом у Србији могу трајати и до пет година, а у највећем броју случајева припадну мајци.

starateljstvo

Заједничко старатељство по тужби је готово невиђена ствар у Србији, па тако када су тужбе у питању сваки родитељ тражи самостално старатељство.

Обично један родитељ тужи, а након тога иде противтужба у којој, на пример мајка тражи старатељство, а ту најважнију улогу има Центар за социјални рад који има за циљ да процени ко је више подобан да добије старатељство.

Центри за социјални по налогу суда достављају мишљење о старатељству, за шта имају рок од 60 дана, али суд доноси коначну одлуку, коју не мора да заснива на мишљењу центра.

Увек се гледа шта је за дете најбоље или за ког родитеља је оно више везано.

Судски поступци за добијање старатељства над дететом у Србији могу трајати и до пет година, а у највећем броју случајева припадну мајци.

У којим ситуацијама судови у Србији одузимају децу мајкама и старатељство додељују очевима?

Мајка је неподобна да буде родитељ ако издржава казну затвора, ако се бави пословима који не одговарају родитељским способностима, ако се одала неком лаком моралу.

Наравно, ако је психички нестабилна и ако је тиме отежана њена родитељска способност, али то су стварно јако ретки случајеви.

Углавном је мајка та која добија старатељство након судског поступка. Међутим, увек постоји могућност да се међусобно договоре уколико је развод споразуман.

Адвокат Зоран Ј. Минић

Related Posts

Leave a Reply