Златно правило ког се морамо придржавати када подносимо кривичну пријаву је да: „Не смемо лагати, јер лажно пријављивање представља кривично дело!“ Дакле, не смемо пријављивати неистините догађаје или као учеснике догађаја лица која нису у њима учествовала.
Кривична пријава
Кривична пријава је основни извор сазнања о извршеном кривичном делу. Она представља писано или усмено обавештење којим одређени субјекти обавештавају надлежног јавног тужиоца о извршеном кривичном делу које се гони по службеној дужности (или по предлогу), наводећи и чињенице које потврђују основе сумње у односу на извршено кривично дело и његовог учиниоца. Дакле, кривична пријава представља акт обавештења јавном тужиоцу о кривичном делу и евентуалном учиниоцу.
Јавни тужилац може да сазна за извршено кривично дело и непосредним опажањем, као и сваки други грађанин, а може да сазна за извршено кривично дело и јавним поговарањем. До сазнања о извршеном кривичном делу и извршиоцу, полиција и јавни тужилац могу доћи и друкчије, на пример самопријављивањем, сазнањем из неког другог кривичног поступка, односно другог судског поступка (парничног, управног и сл.), као и сазнањем из средства јавног информисања.
Најчешћи, редовни начин сазнања за кривично дело и његовог учиниоца је кривична пријава. Кривична пријава не доказује да је кривично дело извршено, већ само указује на такву могућност. Зависно од тога да ли за једно лице постоји обавеза на пријављивање кривичног дела или не, кривична пријава може бити обавезна и факултативна, тј. добровољна. Најзад, у зависности од тога ко је подноси кривична пријава може бити друштвена и лична. Могуће су и друкчије класификације кривичне пријаве, на пример на потпуне и непотпуне, кривичне пријаве против познатог и непознатог извршиоца итд.
Факултативна кривична пријава представља кривичну пријаву код које није постојала дужност њеног подношења (њено неподношење не би у складу са Кривичним закоником представљало кривично дело – види чл. 331. и чл. 332. КЗ). У овом случају постоји само морална, али не и законска обавеза на подношење кривичне пријаве.
Обавезну кривичну пријаву подносе државни органи којима је то иначе професионална обавеза (полиција, инспекције и сл.). Ови субјекти не могу по свом нахођењу ценити хоће ли или неће пријавити кривично дело за које се гони по службеној дужности већ то морају учинити. Обавеза пријављивања кривичног дела у овом случају пада на физичко лице које представља то правно лице. Кривичним закоником предвиђено је као кривично дело свесно пропуштање пријављивања кривичног дело од стране службеног или одговорног лица које је за њега сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна (чл. 332. ст. 2. КЗ).
Грађани су дужни да приликом пријављивања кривичних дела и учинилаца поступају савесно, што значи да пријављују кривична дела која су одређена лица стварно извршила. У противном, могу одговарати за кривично дело лажног пријављивања у оквиру којег је предвиђено и лажно самопријављивање (чл. 334. КЗ).
Личну кривичну пријаву подносе грађани, који евентуално могу да наведу и доказе за које су сазнали. Међутим, јавни тужилац је дужан да размотри личну кривичну пријаву и кад она не садржи потпуне податке.
Друштвену кривичну пријаву подносе државни органи којима је то професионална обавеза. Друштвена кривична пријава одликује се и својом потпунијом садржином, јер су подносиоци ове пријаве дужни да наведу и доказе који су им познати, а морају предузети и потребне мере, да би се сачували трагови кривичног дела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дело и други докази (чл. 280. ст. 3. ЗКП).
Са криминалистичко-тактичког аспекта, кривична пријава може бити добронамерна и лажна, с тим што добронамерна може бити у потпуности или делимично истинита, односно неистинита. Посматрано са тог аспекта, кривичну пријаву може поднети лице чији је идентитет познат (потписана), односно непознато лице (анонимна и псеудонимна). Због тих околности, надлежни орган који прими кривичну пријаву, дужан је најпре да утврди веродостојност садржине кривичне пријаве, с тим што се код анонимне и псеудонимне пријаве, претходно мора утврдити идентитет аутора пријаве, јер ће се тако најбрже утврдити и веродостојност садржине таквих пријава. Коначно, према одређености учиниоца кривичног дела, пријава може бити против познатог или непознатог учиниоца.
Лажно пријављивање
Забрањено је подношење кривичне пријаве за дело за које њен подносилац зна да није извршено, против особе за коју зна да га није извршила, или лажно пријављивање самог себе. Подношење оваквих кривичних пријава представља посебно кривично дело, и за њега се може изрећи новчана казна или казна затвором у трајању од три месеца до три године.
Лажно пријављивање регулисано је чланом 334. Кривичног законика Републике Србије који гласи:
(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.
Из законске дефиниције произлази да ово кривично дело има више облика и то:
а) лажно пријављивање другог или себе;
б) подметање трагова кривичног дела и
ц) лажно пријављивање кривичног дела.
Извршилац овог кривичног дела може бити свако лице, а у погледу виности захтева се умишљај који се огледа у свести да се против одређеног лица или самог себе подноси лажна пријава о извршењу кривичног дела.
Лажно пријављивање као радња представља саопштавање надлежним органима или неком другом органу о извршењу кривичног дела, њихово упознавање са извршењем дела. То се може учинити писмено, усмено и на други начин, али је неопходно да учинилац дела достави непосредно или посредно лажну пријаву неком од органа који су по закону надлежни за кривично гоњење.
Лажна пријава, уколико се пријављује друго лице, мора се односити на одређено лице. Она мора садржати таква обавештења на основу којих надлежни орган може закључити које се лице пријављује као учинилац кривичног дела.
Да би дело били извршено, пријава мора бити лажна и да лице које подоси пирајаву је свесно да онај на кога се пријава односи није учинило кривично дело. Уколико је подносилац пријаве имао основа да верује да је лице које је пријавило извршило кривично дело па у том уверењу подноси пријаву, неће наравно одговарати за ово кривично дело.
Не постоји кривично дело лажног пријављивања кад подносилац на основу постојећих или претпостављених околности СУМЊА, али не тврди са сигурношћу да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности и да је одређено лице извршилац.
Наравно, уколико неко лажно пријави неко лице а испостави се да је оно заиста учинилац тог дела, неће одговарати као и у случају када се пријава односи на тежи облик кривичног дела које је стварно учињено у основном облику.
Да би постојало кривично дело, лажна пријава мора да се односи на кривично дело које се гони по службеној дужности. Приликом пријаве дела не мора се у пријави навести о којем је делу реч, а посебно која је законска квалификација, већ је довољно да се наведеу околности из којих произилази извршење дела.
Други облик овог кривичног дела постоји када се подметањем трагова кривићног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела. Радња овог облика кривиног дела састоји се у подметању трагова или у некој другој делатности којом се изазива покретање кривичног поступка против неког лица. Према правној науци, подметање трагова кривичног дела је облик индиректног лажног пријављивања. Код овог облика кривичног дела учинилац треба да је свестан да за невино лице, ствара лажан утисак да је учинио кривично дело. Овај облии дела је свршен када је због подметања трагова или друге делатности, против одређеног лица покренут кривични поступак.
Као радње предметног кривичног дела, Законик предвиђа и случај ако неко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио. У овом случају јасно је да и ово није дозвољени начин поступања пошто се и на овај начин рад државних органа може скренути у погрешном смеру, те на тај начин онемогућити или отежати проналажење стварног учиниоца кривичног дела.
Као задњи облик кривичног дела лажно пријављивање, Законик прописује случај када неко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.
У односу на претходно наведене облике, овај облик дела се разликује по томе што се код надлежних органа ствара погрешно уверење да је извршено одређено кривично дело које се гони по службеној дужности, али се у поднетој пријави не указује, ни посредно ни непосредно, на могућег учиниоца кривичног дела. Мотив извршења није елемент овог кривичног дела, међутим, ово се најчешће чини како би се надлажени органи навели на погрешан пут и тиме отежало или спречило откривање стварно извршеног кривичног дела. Дело је сврешено када је надлежни орган примио лажну пријаву о извршењу неког кривичног дела за које се гони по службеној дужности. Као и у претходним случајевима, извршилац дела може бити свако лице, док је у погледу виности потребан умишљај који обухвата свест да се пријављује извршење дела за које се зна да није извршено.
Лажно пријављивање и лажно сведочење код насиља у породици
У пракси постоје случајеви лажног пријављивања као и лажног сведочења у вези са насиљем у породици. Наведене радње су инкриминисане и представљају кривично дело Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривично дело Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика. Разни су мотиви за овакво поступање чланова породице, најчешће су то неке личне освете, могуће уцене ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или психоактивне супстанце, док је код брачних партнера често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење. Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе и од стране тазбинских сродника, као и од побочних крвних сродника.
Уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика утврди да је у конкретном случају дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења, те да је постојала намера лица које је лажно пријавило дело или дало лажни исказ, као и да наведене радње нису предузете услед оправданог страха потенцијалне жртве или перцепције оштећеног лица, ово тужилаштво по службеној дужности започиње кривично гоњење због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика.
Наиме, након подношења кривичне пријаве тим за координацију, кога чини поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник процењује постојање висине и степена ризика, те уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика. Уколико се у радњама пријављеног не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, имајући у виду да се у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве, што је посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела Насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице. С тога, постојање кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика и кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, је у пракси чешће доказиво када се ради о физичком насиљу, нпр. када оштећено лице тврди да је задобило повреде од старне пријављеног на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, те у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка предметних повреда не одговара казивању оштећеног лица, или уколико оштећено лице наводи да је над њим извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (нпр. увидом у путну исправу пријављеног или снимак са сигурнсоних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.
Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа и изјава учесника предметног догађаја као и присутних сведока очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, биће дат налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика. Из напред наведеног разлога, дежурни заменик Првог основног јавног тужилаштва у Београду дао је налог да се против М.С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела Лажно пријављивање из чл. 334 Кривичног законика, а све како би се смањио број оваквих злоупотреба.
Отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела Лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика или кривичног дела Давање лажног исказа из члана 335. Кривичног законика, доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, односно смањење броја лажних пријава за насиље у породици, као и давања лажних иказа. Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава у оквиру рада овог одељења на поступање по кривичним пријавама из којих произилази основ сумње да се у радњама пријављених лица стичу сви битни елементи кривичног дела Насиље у породици из члана 194. Кривичног законика.Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gjmail.com
