Право на судску заштиту формално је загарантовано чланом 32. Устава Републике Србије у ком је прописано да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега. Дакле, свако ко сматра да је неко његово право повређено може се обратити суду који не може одбити да одлучује о захтеву за који је надлежан. Међутим, та заштита није безусловна. Рад правосудних органа изискује велике трошкове које намирује држава али и саме странке.
У Закону о парничном поступку нормирано је да странка која у целини изгуби парницу мора противној страници да надокнади трошкове.
Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка, они обухватају и награду за рад адвоката као и за рад других лица као што су вештаци и судски тумачи.
У случају да странка делимично успе у парници суд може одредити да свака странка сноси своје трошкове.
Дакле опсте је правило да странке сносе трошкове поступка сразмерно успеху у спору.
Међутим имамо и оне поступке када је странка дужна да независно од исхода парнице накнади противној странци трошкове које је проузроковала својом кривицом или случајем који се њој догодио.
Парнични трошкови и обим ослобођења
Чланом 164. став 1. ЗПП предвиђено је да ће суд ослободити од плаћања трошкова поступка странку која према свом општем имовном стању није у могућности да сноси ове трошкове.
Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка. Ту спадају: судске таксе и трошкови доказног поступка, заступника односно пуномоћника, странака и осталих учесника у поступку.
Обим ослобођења. Ослобођење се може одобрити само за обавезу странке да у току поступка, претходно сама сноси трошкове и то на два начина. Потпуно ослобођење које обухвата ослобођење од плаћања такса и ослобођење од плаћања предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласа (чл. 164. ст. 3. ЗПП). Делимично ослобођење које се односи само на ослобођење од плаћања такса (чл. 164. ст. 4. ЗПП).
Ослобођење од плаћања трошкова не обухвата обавезу странке која изгуби спор да противној странци изврши накнаду трошкова.
Да би суд донео такву одлуку он узима у обзир вредност предмета спора, број лица која странка издржава као и приходе и имовину које имају странка и чланови њене породице.
Одбрана сиромашног окривљеног
Основно право окривљеног у кривичном поступку је његово право на одбрану!
Одбрана је оправдана и нужна како у случају када није, исто тако и када окривљени јесте несумњиво крив. То спречава неповољно поступање, као и тежу одлуку од оне која је предвиђена законом, према њему.
Сваки сиромашни окривљени има право на правичан кривични поступак и на пун приступ правди, а његове имовинске прилике не треба да буду препрека или фактор ограничења, у остваривању одбране. Принцип праведности налаже да се обезбеди бесплатан бранилац, како би се спречило да окривљени лошег имовног стања трпе последице одсуства стручне одбране, само зато што не могу да је плате.
Институт одбране сиромашних од великог је значаја за права окривљеног. Држава ће му обезбедити стручну одбрану и учинити га равноправним са јавним тужиоцем.
Право на стручну одбрану сиромашног значи да сваки окривљени има право да добије браниоца, под условом да суд оцени да је неспособан да се сам брани или да себи плати адвоката.
Потребно је посебно напоменути да не постоји обавеза органа поступка да окривљеног упозна са правом на ову врсту одбране.
Дакле, одбрана сиромашних никада не наступа на инцијативу државних правосудних органа, већ зависи искључиво од захтева окривљеног.
Законик о кривичном поступку у члану 77. прописује “Одбрану сиромашног окривљеног”:
Услови да бисте као окривљени имали право на бесплатног браниоца у кривичном поступку су:
– да не постоје услови за обавезну одбрану
– да се поступак води за кривично дело за које је прописана казна затвора преко три
године или
– уколико се поступак води за лакша кривична дела, где је прописана казна испод три године, да постављање захтева интерес правичности
– да према свом имовинском стању нисте у могућности да сносите награду и трошкове браниоца и
– да обавезно поднесете захтев суду да се постави бранилац-писмено!
У том случају, трошкови одбране падају на терет суда.
Да не бисте дошли у забуну, појаснићу прво појам “Обавезне одбране” и њену разлику од одбране сиромашних.
Обавезна одбрана прописана је у Члану 74 Законика о кривичном поступку, пре одбране сиромашних, и она значи да окривљени мора имати браниоца, односно бранилац му мора бити постављен увек, чак и када он то не жели:
– ако је нем, глув, слеп или неспособан
– ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна
– ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен
– ако му се суди у одсуству
– ако се главни претрес одржава у његовој одсутности због неспособности коју је сам проузроковао
– ако је због нарушавања реда удаљен из суднице
– ако се против њега води поступак за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења
– ако преговора са јавним тужиоцем о закључењу споразума
Уколико не постоји ниједан од наведених разлога за обавезну одбрану, а према свом имовинском стању нисте у могућности да сносите трошкове браниоца, имате право да захтевата одбрану сиромашних!
Када је у питању обавезна одбрана, цак и уколико окривљени не жели, бранилац му мора бити постављен.
Одбрана сиромашних никада не наступа по службеној дужности и на иницијативу државних органа, већ зависи од тога да ли ће њено наступање захтевати окривљени или не, тј. без захтева окривљеног не може доћи до постављања браниоца.
Уколико се ради о лакшем кривичном делу (казна до 3 године затвора), код одлучивања органа поступка о браниоцу сиромашних, поред лошег имовног стања, о чему треба, уколико је могуће, приложите неки писани доказ, одлучиваће „Интерес правичности“. Питање интереса правичности, препуштено је слободној оцени суда, али начелно постоји када суд процени да окривљени због свог интелектуалног нивоа, специфичности поступка, сложене доказне ситуације и сл., не би ефикасно могао да се брани без адекватне стручне помоћи. Разлози правичности могу постојати у посебним специфичностима кривичног дела, средине у којој је кривично дело извршено, броју осумњичених, односно оптужених и сл.
Када поднесете писани захтев за постављање браниоца сиромасних, следећи корак је да орган поступка процењује вашу способност да се самостално браните, тежину кривичног дела и ваше имовинске прилике, о чему ћете уколико је могуће доставити доказ (нпр. документ да се налазите на бироу рада тј. да сте незапослени, да сте прималац неке врсте социјалне помоћи итд.).
Бранилац сиромашних може вам бити постављен од самог почетка кривичног поступка, током целог кривичног поступка, као и у поступку по редовним правним лековима (поступак по жалби).
Ако орган поступка нађе да је захтев окривљеног оправдан, односно да су испуњени услови за настанак одбране сиромашног, исти мора бити усвојен.
Браниоца сиромашних решењем поставља председник суда, по редоследу, са списка адвоката који достави надлежна адвокатска комора.
Овако постављеног браниоца сиромашних, у сваком моменту можете заменити својим изабраним браниоцем уколико се за то стекну услови.
Такође морате знати да уколико се у току поступка, ваше имовинско стање поправи, или ако се утврди да дати подаци о имовинском стању нису били тачни, орган поступка разрешиће постављеног браниоца сиромашних и одлучити о дужности сношења свих дотадашњих трошкова.
Дакле, ни у ком случају не смеју се достављати нетачни подаци, јер можете себе довести у ситуацију да сносите трошкове поступка који су услед тога проузроковани.
У случају да су трошкови браниоца сиромашних већ исплаћени из буџетских средстава, а вама се имовинско стање накнадно побољша, то неће имати утицај на одлуку о већ извршеној исплати, односно тада не можете сносити већ испаћене трошкове за браниоца сиромашних из буџета.
У пракси је приметно да се право на одбрану сиромашних скоро уопште не употребљава, што је последица тога што већина окривљених не познаје закон, а посебно јер не постоји обавеза органа поступка да окривљеног упозна са правом на ову врсту одбране.
Свакако да постоји реална опасност да се овако ангажован бранилац неће довољно трудити при припреми и реализацији одбране, а такође може имати и недовољно искуства и знања у кривичноправној области, али у сваком случају боље је да у припреми ваше одбране учествује и адвокат, него да ово радите сами!
Зато искористите своје право на бесплатног браниоца!
Бесплатна правна помоћ
Бесплатна правна помоћ може се пружити држављанину Републике Србије, лицу без држављанства, страном држављанину са сталним настањењем у Републици Србији као и сваком другом лицу које има право на бесплатну правну помоћ према другом закону ако испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак или ако не испуњава услове да буде корисник права на новчану социјалну помоћ или дечији додатак али због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испуњава услове да постане корисник права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак.
Бесплатна правна помоћ није дозвољена у привредним споровима, у поступку регистрације правних лица, у поступку коме би вредност спора била у очигледној и значајној несразмери трошкова поступка, затим у поступку који се води ради накнаде штете за повреду части и угледа као и у поступку пред прекршајним судом ако за прекршај није запрећена казна затвора.
Захтев се подноси писмено или усмено на записник или електронским путем у складу са законом, може се поднети преко законског заступника, пуномоћника или лица које подносилац захтева одреди с тим што мора да се приложи и доказ о вршењу права законског заступника односно пуномоћје.
Захтев се подноси органу општинске управе или градске управе или управе града Београда који је надлежан према месту пребивалишта или боравишта подносиоца захтева или према месту пружање бесплатне правне помоћи.
На овај захтев такса се не плаћа.
Захтев треба да садржи лично име, пребивалиште или боравиште подносиоца као и број телефона, затим опис проблема због кога се тражи бесплатна правна помоћ и документа о описаном проблему ако подносилац захтева истим располаже.
О захтеву за одобравање бесплатне правне помоћи одлучује лице у органу управе који има дозволу и његов рад надзире министарство.
Пружалац бесплатне правне помоћи је дипломирани правник који има преко три године радног искуства на пословима правне струке и потврду о успешно завршној обуци за примену овог закона.
Сам поступак о одобравању бесплатне правне помоћи је хитан и орган управе мора да донесе решење у року од три дана, а ако је затражио допунску документацију онда у року од 8 дана од дана када му је она достављена.
Ако орган управе не донесе решење у овом року сматра се да је захтев одбијен, решење о одбијању захтева мора да буде образложено и против овог решења може се поднети жалба мистарству и то у року од осам дана од дана пријема решења односно три дана од истека рока после којег се сматра да је захтев одбијен.
О жалби министарство мора да одлучи у року од 15 дана од пријема исте и решење о жалби је коначно управном поступку.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gail.com