Крично дело Превара предвиђено је чланом 208. Кривичног законика Републике Србије, док је кривично дело Уцена предвиђено чланом 215. истог законика.
Члан којим је инкриминисано кривично дело превара гласи:
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
Радња извршења кривичног дела састоји се у навођењу неког лица да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. Навођење се врши довођењем у заблуду лица лажним приказивањем или прикривањем чињеница или одржавањем у заблуди. Довођење у заблуду је стварање погрешне представе о неким чињеницама, тако што се нека постојећа чињеница лажно приказује као другачија него што стварно јесте, или тако што се прикрива постојање неке чињенице. Одржавање у заблуди постоји онда када пасивни субјекат већ има погрешну представу о некој чињеници, а извршилац га својим изјавама, или прећуткивањем одржава у заблуди.[1]
Из законског описа кривичног дела преваре произлази да се оно може извршити само са специјалним умишљајем – намером унапред створеном и испланираном, при чему тај план не мора садржати уједно у потпуности све елементе кривичног дела, већ је довољно да садржи оквир догађаја, начин извршења и намеру стицања противправне имовинске користи тим начином. Преварна намера као битан елемент кривичног дела и као субјективни однос учиниоца према делу по правилу се утврђује из укупног понашања окривљеног, и то како из његовог поступања пре извршења дела, тако и из његовог поступања након извршења дела и у сваком случају мора постојати у тренутку извршења кривичног дела.
За постојање кривичног дела, осим умишљаја код извршиоца потребно је да постоји и намера да се довођењем или одржавањем у заблуди пасивног субјекта себи или другом лицу прибави противправна имовинска корист.
Уколико се намера односи само на то да се преваром други оштети, а не и да се прибави противправна имовинска корист, постојаће лакши облик кривичног дела преваре (став 2.).
Заштитни објект кривичног дела је имовина. Да би постојало кривично дело потребно је да је штета на имовини наступила.
Тежи облик постојаће ако је делом из става 1. и 2. прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази 450.000 динара (став 3.).
Најтежи облик постојаће ако је делом из става 1. и 2. прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази 1.500.000. динара (став 4.).
Ако је учинилац у блиском односу са оштећеним гоњење се предузима по приватној тужби (чл. 222. КЗ).
Као једно посебно кривично дело Кривични Законик Републике Србије предвиђа кривично дело Превара у осигурању.
Превара у осигурању*
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница, давањем лажних мишљења и извештаја, давањем лажне процене, подношењем неистините документације или га на други начин доведе у заблуду или га одржава у заблуди, а у вези са осигурањем и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
Наведно кривично дело пре доношења Закона о изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС број 72/2009 од 03.09.2009.г.) није постојало у Кривичном законику.
Закон о изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС број 94/2016 од 24.11.2016.г.) ступио је на снагу 1. јуна 2017.године, изузев одредаба члана 24, члана 27. и члана 35. до 38. закона, а које ступају на снагу 1.марта 2018.године, и одредаба члана 41. које ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“.
Закон о изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС број 94/2016 од 24.11.2016.г.) у члану 24, прописује брисање члана 208а, што значи да се кривично дело превара у осигурању из члана 208а Кривичног законика примењује до 28.02.2018.године.
Претходно цитираним изменама, кривично дело превара у осигурању је брисано, али истовремено је увршетно у ХХII главу, која прописује кривична дела против привреде, и исто сада гласи:
Превара у осигурању (Члан 223а)
(1) Ко у намери да од друштва за осигурање наплати уговорену суму, уништи, оштети или сакрије осигурану ствар, па затим пријави штету,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да од друштва за осигурање наплати уговорену суму за случај телесног оштећења, телесне повреде или нарушења здравља, проузрокује себи такво оштећење, повреду или нарушење здравља, па затим поднесе захтев осигуравајућем друштву.
(3) Ако је делом из ст.1.и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета која прелази износ од четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета која прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Изменама и допунама, кривично дело превара у осигурању је прецизиније одређено, јер је кривично дело превара у осигурању (члан 208а КЗ-а) у потпуности практично било обухваћено постојећим кривичним делом преваре.
Кривично дело превара у осигурању је дело тзв. осигураничке преваре, а које дело се знатно разликује од кривичног дела преваре, па се зато и уводи у многа кривична законодавства, онако како је то уобичајено и у упоредном законодавсту, што оправдава увођење овог кривичног дела као посебног дела, јер за разлику од кривичног дела преваре, овде је криминална зона знатно шире постављена и није потребно довођење или одржавање у заблуди пасивног субјекта.
Кривично дело превара у осигурању (члан 208а КЗ-а) које се примењује до 28.02.2018.године у ставу 1. прописује кажњавање учиниоца затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, док изменама и допунама (Закон о изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС број 94/2016 од 24.11.2016.г. члан 27.) превара у осигурању које се примењује почев од 01.03.2018.године ( члан 223а КЗ-а) у ставу 1. и 2. прописује кажњавање учиниоца затвором од три месеца до три године. Што се тиче поређења ставова 3. и 4. прописан је идентичнан распон кажњавања затворском казном, од једне до осам година затвора, односно од две до десет година затвора, али оно што је битно јесте да је чланом 208а, у сваком од 4 става прописано и новчано кажњавање, што није случај са новим чланом преваре у осигурању којим се не прописује и новчано кажњавање.
Занимљиво је питање шта ће бити са поступцима који су у току, односно воде се пред надлежним судовима по поднетим оптужним предлозима или подигнутим оптужницама. На пример уколико је против окривљеног поднет оптужни предлог због извршења кривичног дела превара у осигурању из члана 208а ст.1. КЗ-а, логично је да се против истог у складу са чланом 5. ст.2. КЗ-а, примени закон који је најблажи по учиниоца, односно ново кривично дело превара у осигурању које у ставу 1.прописује кажњавање учиниоца затвором од три месеца до три године.
Такође је занимљиво и питање са поступцима који се воде по оптужним предлозима, а који су и даље у току пред првостепеним судовима, због извршења кривичног дела превара у осигурању из члана 208а ст.1. КЗ-а, а у којима је нпр. време радње извршења јануар 2012.године. Применом новог члана превара у осигурању који ступа на снагу 01.03.2018.године, а по наведеном примеру, првостепени судови би требало да донесу одлуке о обустављању поступака због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, узимајући у обзир одредбу члана 103. ст.1. тачка 6. КЗ-а у вези са чланом 104. тачка 6. КЗ-а, којом се прописује да се кривично гоњење не може предузети кад протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године, односно застерелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застерелост кривичног гоњења.
Одговоре на претхона питања као и многа друга даће судска пракса која тек предстоји.
Уцена
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором од три до дванаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Радња извршења основног облика састоји се у принуђивању пасивног субјекта да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. Принуда се састоји у употреби претње да ће се против пасивног субјекта или њему блиског лица открити нешто што би шкодило њиховој части или угледу. Последица кривичног дела састоји се у чињењу или нечињењу пасивног субјекта на штету своје или туђе имовине. Да би кривично дело било довршено потребно је да је наступила штета. За постојање кривичног дела, осим умишљаја код извршиоца потребно је да постоји и намера прибављања за себе или другог противправне имовинске користи.
Тежи облик овог дела постојаће ако је извршењем основног облика прибављена имовинска корист у износу који прелази 450.000 динара (став 2.), а још тежи ако је извршењем основног облика прибављена имовинска корист у износу који прелази 1.500.000 динара (став 3.).
Још тежи облик представља бављење вршењем дела из става 1. до 3. и вршење дела од стране групе (став 4.). За бављење уценом није довољно да је она само једном извршена. Групу чине најмање три лица повезана ради трајног или повременог вршења кривичних дела.
Најтежи облик представља вршење кривичног дела од стране организоване криминалне групе (став 5.). Организована криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.
Осветничка порнографија**
У доба друштвених мрежа и широко распрострањеног коришћења интернета, такозвана осветничка порнографија представља доминантан вид насиља претежно над особама женског пола, а наше законодавство, нажалост, ово не препознаје као кривично дело.
Осветничка порнографија је свако неовлашћено снимање, али и неовлашћено дељење, као и претње дељења експлицитног садржаја са сексуалним карактером за које је дата сагласност за снимање али не и за дистрибуцију истог.
Најчешће се јавља после прекида партнерске везе, али и у другим ситуацијама – дистрибутер тог садржаја може бити особа коју жртва чак ни не познаје.
Аутономни женски центар истиче да су девојке су биле изложеније уценама – да ће њихове приватне информације или снимци бити објављени уколико не пристану да ураде нешто сексуалне природе заузврат.
У поређењу са дечацима, девојке чешће добијају сексуализоване коментаре у онлајн свету.
Поражавајући је и податак да је чак девет одсто средњошколки доживело ову врсту насиља, најчешће неовлашћењим дељењем њихових фотографија у сајбер простору.
Освета остављеног партнера, уцена, па чак и борба за старатељство над децом, неки су од повода због ког се експлицитни снимци или фотографије постављају на интернет. Нажалост, у јавном мњењу у таквим случајевима поново преовладава мишљење да је жртва крива (“зашто се снимала?”) а не особа која такве снимке пласира а чиме и буквално може да уништи нечији живот.
Сања Павловић из Аутономног женског центра у свом интервју за новине Данас рекла је да је тзв. осветничка порнографија широко распрострањена. Ова врста насиља се и даље не доживљава довољно озбиљно и не види се као оно што заиста јесте – још један вид сексуалног насиља мушкараца према женама који је у данашње време, са распрострањеном употребом мобилних телефона и других технологија, посебно заживео.
Аутономни женски центар за Данас по овом питању истиче:
“Немамо прецизне податке о томе колико је овај вид насиља чест када је реч о укупној популацији, али истраживање које је Аутономни женски центар спровео 2020. године са средњошколцима и средњошколкама показује да је девет одсто девојчица било изложено објави видеа или фотографије која је приватно некоме послата, а осам одсто њих је било изложено сексуалној уцени да ће до тога доћи – указује Сања Павловић
Жене чији су снимци/фотографије негде објављени најчешће осећају стид, кривицу, издају, усамљеност, а све то буде праћено повлачењем у себе, несаницом, анксиозношћу, поремећајима у исхрани и социјалним интеракцијама. То иначе последице које најчешће имају жене које су преживеле и друге видове сексуалног насиља.
“У Аутономном женском центру је било случајева жена које су се обраћале због овог проблема – неке од њих су желеле да кривично гоне починиоце, али већина њих је само имала потребу да ти снимци буду уклоњени са интернета, односно конкретних порнографских сајтова где су објављени. Важно ми је да напоменем да смо у највећем броју случајеве успеле да скинемо снимке са порнографских сајтова и да жене које се нађу у том проблему могу да нам се јаве за тај вид подршке на СОС телефон 0800-100-007 сваког радног дана од 10h до 20h (позив је бесплатан)” – наглашава Павловић.
Уколико жртва овакве врсте насиља осети промене у понашању, добро би било да са неким поразговара о томе, а најважније је да зна да није она крива – без обзира на то да ли је сама учествовала у стварању тих фотографија/снимака или ни не зна када и како су настали, она није крива за то што се десило.
Овакво дело, нажалост, не постоји у нашем законодавству. Ипак, оно што постоји јесу кривична дела Неовлашћено фотографисање, Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка, као и кривично дело Уцена (које често иде ’у пакету’ са овим делима). С тим у вези, начелно постоји могућност да се починиоци овог вида насиља санкционишу, али у пракси долази до проблема капацитета и интересовања институција за овај вид насиља, до секундарне виктимизације преживелих (питањима попут „Зашто си се уопште снимала са њим?“ и слично), или до практичних препрека попут препреке да се установи да је управо тај починилац поставио тај видео уколико је то урадио користећи технологију којом крије своју ИП адресу.
За превенцију је кључно препознавање осветничке порнографије као једног облика насиља над женама. То би значило додавање посебног члана Кривичног законика према ком ће тужба ићи по службеној дужности (уместо на приватну иницијативу, као до сада). Осим тога, врло је важно да све институције буду сензибилисане за тему насиља над женама – образовни сектор, судство и полиција, као и медији. Образовни сектор би требало да одговори на нове трендове увођењем посебног предмета у школама, који би се тицао дигиталне писмености, а самим тим и дигиталног насиља, судство и полицијски службеници би морали да буду сензибилисани за рад са жртвама насиља, док медији морају на адекватан начин, а не сензационалистички да извештавају о томе. На тај начин ће се слати недвосмислена порука и жртвама да су безбедне да пусте глас о сопственом искуству, али и починиоцима да је такво понашање недопустиво.
Упоредноправна искуства
Ни у једној земљи у региону осветничка порнографија није препозната као посебно кривично дело, што је, примера ради, пракса у многим европским и светским земљама – Француска, Италија, Немачка, Малта, затим Аустралија, САД, Канада, Израел, Јапан су само неке земље у којима је осветничка порнографија званично криминализована. Мислим да различите организације и колективи на Балкану имају веома важну улогу у вршењу притиска на владе како би се ово заиста и прогласило кривичним делом, али и како би се радило на превенцији.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
[1] Ibid., стр. 151.
*Тект адвоката Милана Унковића
**Као извор су коришћене дневне дневне новине Данас
