Нужни наследници представљају један ужи круг законских наследника који због блискости сродства са оставиоцем уживају посебну законску заштиту. Да би конкретан наследник могао да оствари право на нужни део неопходно је да се у конкретном случају он може појавити као законски наследник према свим правилима о законском наслеђивању.
КО СУ НУЖНИ НАСЛЕДНИЦИ?
Нужне наследнике можемо поделити у две групе
Нужни наследници за које је довољно да је повређено њихово право на нужни део да би се ова правила примењивала.
У ову групу спадају: оставичеви потомци, усвојеници, брачни друг, оставиочеви родитељи и усвојилац из потпуног усвојења. Да би они постали нужни наследници довољно је да је оставилац путем тестамента или поклона повредио њихово право на нужни део.
Нужни наследници који морају испунити додатне услове
У ову групу спадају: оставиочев усвојилац из непотпуног усвојења, браћа и сестре, дедови и бабе и остали преци (прабабе, прадеде итд.). Да би они постали нужни наследници потребно је и да су трајно неспособни за привређивање и да притом немају нужних средстава за живот.
КОЛИКИ ЈЕ НУЖНИ ДЕО?
Нужни део се одређује у односу на законски део који одређеном наследнику припада. Да би се утврдио законски део који припада наследницима потребно је пре тога утврдити вредност целокупне заоставштине. За потребе одређивања величине нужног дела вредност заоставштине представља целокупна оставиочева имовина, сва располагања која је учинио путем тестамента, сви поклони које је дао законским наследницима без обзира на наследни ред, као и сви поклони које је у последњих годину дана свог живота дао другим физичким лицима. Ова вредност се умањује за оставиочеве дугове, као и за трошкове процене и пописа имовине.
Као што смо утврдили, да би дошло до повреде права на нужни део неопходно је да конкретан наследник буде позван на наслеђивање по основу закона. Део заоставштине који би му на тај начин припао претставља основу за израчунавање нужног дела.
И овде разликујемо две групе наследника:
Наследници чији нужни део износи ½ законског дела: оставиочеви потомци, усвојеници и њихови потомци, као и оставиочев брачни друг.
Наследници чији нужни део износи 1/3 законског дела: сви остали нужни наследници
Пример:
Иза оставиоца су остали у првом наследном реду нејгова два сина. Они по законском наслеђивању имају право на по ½ целокупне заоставштине. Међутим оставилац је тестаментом целокупну своју имовину оставио својој сестри (која се налази у другом наследном реду) и тиме је повредио право својих синова на нужни део. Како нужни део оставиочевих синова износи ½ законског дела, њихов нужни део ће износити по ¼ целокупне заоставштине, док ће оставиочева сестра по основу тестамента наследити ½ заоставштине.
КАКО СЕ ОСТВАРУЈЕ ПРАВО НА НУЖНИ ДЕО?
Нужни наследник своје право остварује пошто се намире оставиочеви повериоци, а пре него што испорукопримци (легатари) остваре своје право.
Завештајни (тестаментарни) наследници и испорукопримци (легатари) представљају дужнике нужним наследницима и они сразмерно својим наследним деловима дугују нужни део. Уколико њихови сразмерни делови нису довољни да се намири нужни, нужни наследник може тражити и враћање поклона како би се дошло до пуне вредности нужног дела. Поклони се враћају обрнутим редоследом од оног којим су давани тј. прво се враћа поклон који је најкасније дат, па ако то и даље није довољно да се намире нужни наследници онај који је дат пре тога итд. Уколико је више поклона учињено истовремено они се враћају сразмерно.
Законом о наслеђивању је предвиђено да ако оставилац није тестаментом ништа одредио нужним наследницима се исплаћује новчана противвредност нужног дела (нужни део као облигационо право). На захтев нужног наследника суд може одредити да му припадне одређени део ствари и права из заоставштине (нужни део као стварно право). Ова разлика је од значаја и када се нужни део тражи путем посебне тужбе јер се садржина тужби разликује у односу на природу нужног дела (види прилоге).
Правило је да нужни наследник не одговара за оставиочеве дугове, али само до висине нужног дела. Уколико би пак примио већи део наследства од оног који му припада по правилима о нужном наслеђивању, одговарао би за дугове за ту разлику која прелази нужни део.
Рокови у којима се може захтевати нужни део су следећи:
Уколико се нужни део исплаћује као новчана противвредност – 3 године од проглашења завештања, уколико је нужни део повређен завештањем и 3 године од оставиочеве смрти уколико је повређен поклоном.
Уколико се нужни део даје као одређени део ствари и права из заоставштине – смањење завештајних располагања се може тражити у року од 3 године од проглашења завештања, а враћање поклона у року од 3 године од оставиочеве смрти.
Редован пут да би се остварило ово право је споразум између нужних наследника са једне и тестаментарних наследника и поклонопримаца са друге стране којим се утврђује остваривање права на нужни део. Међутим, уколико из било ког разлога овај споразум изостане, нужни наследници су дужни да покрену посебну тужбу како би остварили своја права.
Садржина тужбе се разликује у односу на то да ли је нужни део по својој природи облигационо или стварно право.
КОЈА СУ ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА НА НУЖНИ ДЕО?
У нашем праву постоје два ограничења:
Делимично или потпуно искључење нужних наследника
Оставилац може у форми предвиђеној за пуноважно завештање (тестамент) искључити једног или више нужних наследника када се испуни законски услов да се нужни наследник повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега. Као примери за ове повреде у закону су наведени: груб и увредљив однос према оставиоцу, умишљајно чињење кривичног дела према оставиоцу, неговом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу и одавање нераду и непоштеном животу.
Да би овакво искључење било пуноважно неопходно је да буде учињено у облику потребном за завештање (тестамент), да је учињено на несумњив начин (пожељно је навести и узрок искључења) и да узрок за искључење постоји у тренутку оставиочеве смрти.
Лишење нужних наследника
Лишење се односи искључиво на оставиочеве потомке (његове ћерке и синове) који се појављују као нужни наследници. Уколико је неки од оставиочевих потомака расипник, или је презадужен оставилац га може лишити права на нужни део, али само у корист потомкових потомака (оставиочевих унука, праунука итд.)
Да би овакво лишење било пуноважно неопходно је да буде учињено у форми потребној за завештање (тестамент), као и да у тренутку оставиочеве смрти лишени потомак има малолетно дете или малолетног унука уколико је дете умрло. Уколико је дете или унук преминулог детета пунолетно лишење ће бити пуноважно искључиво уколико постоји неспособност за привређивање детета, односно унука преминулог детета.
