Права запослених у случају стечаја и запослени као стечајни поверилац

Стечај је поступак који се може спровести као банкротство или реорганизација над стечајним дужником (правним лицем) који је неспособан за плаћање.

Кроз банкротство се повериоци намирују продајом целокупне имовине стечајног дужника, а кроз реорганизацију на начин и под условима предвиђеним планом реорганизације. Основни циљ банкрота/стечаја је заштита уговора, односно заштита приватне својине поверилаца. У економском смислу претња банкротом је дисциплинујуће средство које подстиче менаџмент на што боље вођење фирми.

Стечајни поступак

Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца или стечајног дужника. Стечајни поступак траје некад и дуже од годину дана, у оквиру редовног суда, а регулисан је Законом о стечају Републике Србије. Основна одлика стечајног поступка је равноправност свих поверилаца, с тим да држава код наплате понекада законима обезбеђује предност својим потраживањима у односу на остала. По овом закону, појам стечаја обухвата и банкрот (продају имовине дужника) и реорганизацију дужника.

Органи спровођења стечајног поступка су: стечајни судија и стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца. Стечајни судија доноси [решење о отварању стечајног поступка], који се објављује у “Службеном гласнику РС”, као и на огласној табли суда, са позивом свим повериоцима да своја потраживања пријаве у року од 60 дана.

Отварање стечајног поступка се уписује у судски регистар.

Стечајни судија

1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка; 2) утврђује постојање стечајног разлога и одлучује о отварању стечајног поступка; 3) именује и разрешава стечајног управника; 4) одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате; 5) одређује износ прелиминарне и коначне накнаде трошкова и награде стечајног управника; 6) одлучује о примедбама на радње стечајног управника; 7) разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације; 8) потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен; 9) доноси решење о главној деоби стечајне масе; 10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене законом.

Стечајни управник

Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

Стечајни управник, у вршењу својих послова, може да ангажује стручна страна или домаћа правна или физичка лица, уз сагласност стечајног судије. Над радом ангажованих лица надзор врши стечајни управник.

Стечајни управник је дужан да у вршењу својих послова пружа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеђује неопходне податке и документацију, као и да сарађује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да врши послове стечајног управника.

Стечајни управник може по потреби да консултује одбор поверилаца или стечајног судију о питањима везаним за стечајни поступак.

Скупштина поверилаца

Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту.

Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.

Скупштина поверилаца: 1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36.став 4. овог закона; 2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и одбор поверилаца; 3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе; 4) разматра извештаје одбора поверилаца; 5) врши друге послове одређене овим законом.

Одбор поверилаца

Одбор поверилаца: 1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са законом; 2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника; 3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе; 4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника; 5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације; 6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца; 7) врши и друге послове прописане законом.

Стечајна маса

Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима чине:

– новчана средства стечајног дужника на дан покретања стечајног поступка,

– новчана средства добијена настављањем започетих послова и

– новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и

– потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.

Стечајни повериоци

Стечајни повериоци су сврстани у исплатне редове, тако да се повериоци нижег исплатног реда намирују тек пошто се намире повериоци вишег исплатног реда. Повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања. Законом су утврђени следећи исплатни редови:

– први исплатни ред: трошкови стечајног поступка;

– други исплатни ред: неисплаћане нето зараде запослених код стечајног дужника у износу минималних зарада за последњих годину дана пре покретања стечајног поступка и неисплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре покретања стечајног поступка;

– трећи исплатни ред: потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре покретања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених (који су сврстани у други исплатни ред);

– четврти исплатни ред: потраживања осталих поверилаца.

Права запослених у случају стечаја послодавца

У ситуацијама када запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца због престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду указујемо на следеће:   

Могућа су да начина престанка послодавца – привредног друштва и то:

Ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни субјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова – оснвача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника. Потраживања се пријављују ликвидационом управнику. Поступак ликвидације уређен је члановима 524-548 Закона о привредним друштвима.

Стечај привредног друштва, спроводи се када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Стечајни поступак спроводи надлежни привредни суд, а сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у законом предвиђеном року. Поступак стечаја, уређен је Законом о стечају.

Да би запослени остварили право у стечајном поступку, потребно је да пријаве потраживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете, отпремнине због одласка у пензију у складу са чланом 125. Закона о раду и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5 Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења Решења, којим се отвара стечајни поступак.

Када надлежни суд донесе Решење којим су призната потраживања запосленог (потраживања за неисплаћене зараде или накнаде зараде морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду Солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда, којом је утврђено потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на ово потраживање пред Фондом Солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима 139. до 145. Закона о раду.

Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може остварити право на исплату:

1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, који је био дужан да исплати послодавац у складу са ЗОР за последњих 9 месечи пре отварања стечајног поступка,

2) накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послоавца за календарску годину у којој је отварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,

3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка;

4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.

Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигурањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запошљавање сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време, уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду је ништаво, ако је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности, или ако је запослени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставцио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, а како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду.

Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужности предузима мере и запосленог враћа на рад и овклашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са законом.

Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој ситуацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права оствари преко Националне службе за запошљавање сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености. 

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС», бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица  утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији, а уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.

У складу са чланом 13. Закона обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.

Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде  у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

Исплату накнаде зараде у складу са Упутством овог министарства, о поступку и начину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10.12.2002. године, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства.

Поменутим упутством је предвиђено да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске-градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.

Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, а уколико послодавац, код кога је запослен корисник накнаде зараде, накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем износу од минималне зараде запосленом припада разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време  и остварује стандардни учинак.

Обрачун и исплату накнаде зараде у висини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1-Списак обрачунатих накнада и исплата накнада- овереног у општинској–градској управи по преносу средстава из буџета Републике.

Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства, врши се на обрасцу НЗ-2-Обрачун укупно потребних средстава за исплате права утврђених Законом.

Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послодавац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средстава из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1 претходно овереног од стране општинске–градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне.

За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак, обрачун и исплату минималне зараде врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у  буџету Републике.

Запослени као стечајни поверилац*

Запослени којима је престао радни однос услед отварања стечајног поступка, а којима нису исплаћене све заостале зараде и друга примања из радног односа, у односу на свог дојучерашњег послодавца имају својство стечајног повериоца-лица које на дан покретања стечајног поступка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.

Из стечајне масе приоритетно се намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе. Ово значи да се приоритетно, из стечајне масе намирују и примања лица која су ангажована ради вођења стечајног поступка, јер се трошкови за њихове зараде сматрају трошковима стечајног поступка.

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда. Уколико нема довољно средстава за намирење потраживања одређеног стечајног реда у целости, стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.

Новчана потраживања настала из радног односа спадају у први исплатни ред, и то: неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка.

Према наведеним законским одредбама неисплаћене зараде за последњих годину дана радног односа спадају у први ред исплате, али само до висине минималне зараде. Доприноси за пензијско и нвалидско осигурање за последње две године такође се намирују приоритетно, али само до висине која се плаћа на минималну зараду. Неисплаћене зараде у делу који прелази износ минималне зараде, као и неплаћени доприноси на део основице који прелази најнижу месечну основицу доприноса, односно минималну зараду, сврставају се у потраживања осталих стечајних поверилаца, која спадају у трећи исплатни ред. У други исплатни ред уврштена су  потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка.

Пријављивање потраживања и наплата у стечајном поступку

Према Закону о стечају повериоци, међу њима и запослени, пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику. У пријави запослени као стечајни поверилац нарочито мора назначити: име и пребивалиште са контакт адресом,  јединствени матични број грађана, број текућег рачуна, правни основ потраживања (потраживање из радног односа), износ потраживања и то посебно износ главног потраживања са обрачуном камате.

Ако се пријављују потраживања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим тече поступак са ознаком списа, као и одређени захтев повериоца, сходно одредбама о садржини тужбе закона којим се уређује парнични поступак.

Веома је важно истаћи да пропуштање рока за пријављивање потраживања чини пријаву потраживања неблаговременом. Пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.

После истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику. Стечајни управник утврђује основаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања, као и редослед намирења поверилаца. Стечајни управник је дужан да најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта достави листу потраживања стечајном судији, који је дужан да је објави на огласној и електронској огласној табли суда или да, уколико је листа несразмерно велика, на огласној и електронској огласној табли суда истакне обавештење о месту где се листа налази. Стечајни управник је дужан да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта. Коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава се на испитном рочишту. Потраживање се сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране поверилаца до закључења испитног рочишта. На основу коначне листе стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања, доставља га стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда. Коначна листа којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце. Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.


По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом (метод продаје). Стечајни управник је дужан да стечајном судији и повериоцима  достави обавештење о намери, плану продаје, начину уновчења, методу продаје и роковима продаје најкасније 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји, односно 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом. После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца, као и повериоца који има право на имовини која је обухваћена продајом, у року од десет дана од дана извршене продаје. Средства остварена продајом имовине улазе у стечајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним Законом о стечају.

Заостала примања која ни после овог процеса нису исплаћена могу се тражити од Фонда солидарности.

Исплата неисплаћених потраживања запослених преко Фонда солидарности

Продаја имовине фирме која је банкротирала једини је начин да се дође до средстава из којих стечајни повериоци намирују своја потраживања. Пошто овај поступак ретко кад тече глатко, односно често не донесе довољно средстава за наплату свих потраживања, примања запослених која нису исплаћена у стечајном поступку могу се тражити од Фонда солидарности.

Фонд солидраности основан је на основу Закона о раду и његова делатност је обезбеђивање и исплата неисплаћених потраживања код послодавца над којим је отворен стечајни поступак. Такође, ако су права делимично исплаћена у складу са законом који уређује стечајни потупак, запосленом код Фонда солидарноти припада право на разлику до нивоа права утврђених по Закону о раду. Фонд солидарности има својство правног лица са седиштем у Београду, послује као јавна служба, а средства за оснивање и почетак рада обезбеђена су у буџету Републике Србије.

Запослени преко Фонда солидарности има право на исплату следећих потраживања која су остала неисплаћена код послодавца над којим је отворен стечајни поступак:

1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању (боловање) коју је био дужан да исплати послодавац у складу са овим законом, за последњих девет месеци пре отварања стечајног поступка (у висини минималне зараде);

2) накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послодавца, за календарску годину у којој је отворен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка (највише у висини минималне зараде);

3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка (у всини две просечне зараде у Републици према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику);

4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је та одлука постала правноснажна пре отварања стечајног поступка (у висини накнаде утврђене одлуком суда).

Запослени има право и на уплату доприноса за обавезно социјално осигурање за све овде наведене исплате.

Поступак за остваривање права покреће се на захтев запосленог. Захтев се подноси Фонду солидарности  у року од 45 дана од дана достављања одлуке којом је утврђено право на потраживање, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. Захтев се подноси на посебном обрасцу, а уз захтев запослени доставља: акт о заснивању радног односа, а лице коме је престао радни однос – акт којим је престао радни однос; акт којим је, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак утврђено право на потраживање зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад, као и доказе о постојању потраживања накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор, отпремнине због одласка у пензију и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења на основу одлуке суда.

Управни одбор Фонда одлучује о захтеву решењем. Против решења може се поднети жалба у року од осам дана од дана достављања решења.О жалби против решења одлучује министар, у року од 30 дана од дана подношења жалбе. Решење министра је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Захтев за остваривање права пред Фондом може поднети само лице коме наведено право припада, лично или преко пуномоћника. Ако у току поступка остваривања права пред Фондом наступи смрт странке, право на наставак поступка има наследник странке у складу са законом. Ако је потраживање  исплаћено у потпуности или делимично у складу са прописима којима је уређен стечајни поступак пре извршења решења, Фонд ће по службеној дужности поништити решење и донети одлуку о захтеву у складу са новим чињеничним стањем.

Закључна разматрања

Из свега наведеног може се закључити да бивши запослени послодавца који је банкротирао имају два основна поступка у којима могу да намире своја неисплаћена потраживања из радног односа: најпре се то чини у стечајном поступку након продаје имовине послодавца, а одређена потраживања која нису могла да буду намирена кроз стечај могу се реализовати код Фонда солидарности, који се финансира из буџета Републике Србије.

У стечају се полази од принципијелне равноправности поверилаца, односно свих субјеката који имају имовинскоправни захтев према стечајној маси, али се она у знатној мери релативизује постојањем стечајних исплатних редова. Формирање истих налаже начело правичности-у складу са схватањима правде и морала свака држава одређује шта је правично, односно у случају уређивања стечајног потупка коме дати предност у наплати. Тако је код нас позитивна чињеница да су потраживања из радног односа сврстана у први исплатни ред. Имајући у виду начело искључивости између стечајних редова, односно да је намирење поверилаца нижих стечајних редова могуће тек по потпуном намирењу поверилаца ранијег (вишег) стечајног реда, остали повериоци из стечајне масе могу се намирити тек након исплате потраживања из радног односа која су сврстана у први исплатни ред. Ипак, нису сва потраживања из радног односа сврстана у први исплатни ред-она су ограничена и временски (тако да се приоритетно исплаћује само зарада за последњих годину дана) и по вредности (само у висини минималне зараде). Такође, у упоредном праву (праву других држава) у ранг приоритетног потраживања сврстана су и потраживања накнаде за неискоришћени годишњи одмор, за период плаћеног одсуства, потраживања отпремнине и по основу накнаде штете за повреду на раду, што код нас није случај. Ипак, одредбама Закона о раду поправљен је положај запослених у случају покретања стечајног поступка над послодавцем јер су повећана права запослених ван стечајног поступка, у поступку пред јавном службом (Фондом солидарности) која гарантује обезбеђивање и исплату потраживања запослених у случају њихове немогућности наплате у стечајном поступку, што је стандард према конвенцијама Међународне организације рада. Према свему наведеном, може се закључити да су права радника у случају банкротства послодавца, и поред неодговарајућих одредаба Закона о стечају, у приличној мери заштићена корективним одредбама Закона о раду.

Значај односа адвокат – клијент у стечајном поступку

Велике су шансе да ц́ете током стечајног поступка у једном тренутку морати да радите са адвокатом. Иако је техничка способност адвоката од највеће важности, развијање здравог односа с њима је подједнако кључно. Током случаја комуникација је важна. То се дешава ефикасно само када неко развије здрав однос са својим адвокатом.

Комуникација

Надам се да сваки адвокат разуме вредност јасне комуникације. Састанци лицем у лице су идеални, али нису увек могући, а електронска пошта ће бити следећа најбоља алтернатива. Електронске адресе су користан начин за праћење свих већ обрађених тема. Након сваког састанка лицем у лице, требало би да се појаве е-маилови са детаљима о томе шта је покривено и да сви буду на истој страници и иду даље. Међутим, имејлове држите на минимуму. Слање десет е-порука дневно на крајће бити мање ефикасно од једног дугачког који детаљно описује све. У зависности од природе случаја, адвокати могу комуницирати свакодневно или чак једном у две недеље. Случајеви високог профила често захтевају чешћу комуникацију.

Поверење

Добар однос са адвокатом рађа поверење. Важно је изградити атмосферу у којој ће вам бити довољно удобно да се носите са њима. Исто тако, адвокат мора бити у стању да верује да ће њихов клијент разумети и поштовати његов савет и план. Адвокат је на располагању да помогне у једном од најтежих емоционалних, финансијски фрустрирајућих процеса кроз које неко може проћи. Нађите некога коме ће се веровати да у срцу има најбољи интерес својих клијената чак и када ствари не иду како је планирано.

Суочавање са другом страном

Банкрот у већини случајева тече глатко и човек може да смисли план за враћање дугова и решавање насталих питања. Међутим, није ретко да се понекад може наиц́и на проблеме са дужницима или повереницима. Када се то догоди, биће потребно да се позабавите са њиховим адвокатима. Када бирате стечајног адвоката, одаберите оног који ће вас моћи водити кроз замршеност овог дела процеса. Одговори противничком адвокјату имају одређену тежину у случају и морају доћи са места компетентног савета.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminicil.com

* Текст Милана Предојевића, правника портала Послови Инфостуд

Related Posts

Leave a Reply