Одштета за лаке и тешке телесне повреде

Ценовник телесних повреда није прецизно уређен кроз наше важеће закондавство већ се формирао кроз судску праксу. Одштета за лаке и тешке телесне повреде и њен износ је питање које понајвише занима оштећене нарочито у саобраћају пошто је саобраћајних незгода највише.  За разлику од многих других упоредних законодавстава попут нпр. аустријског који оштећенима признају готово багателне износе накнаде код нематеријалне штете, српско законодавство признаје приницип правичне новчане накнаде и врло пристојне новчане износе. Претходно наведено је регулисано Законом о облигационим односима. За процену висине штете најбоље је да странкама помогне адвокат стручан у области накнаде штете.

Висина одштете за тешке телесне повреде природно има већи значај него одштета за лаке телесне повреде јер је реч о значајно већем износу новца и тежим последицама.

Новчана накнада се досуђује за

– претрпљене физичке болове;

– за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица;

– као и за страх,

Суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Што се тиче саме наплате штете више можете да  прочитате на страни  накнада штете .

У суштини судска пракса је формулисала оријентационе износе колико се новца досуђује за поједине облике нематеријалне штете. Раније је постојао покушај да се донесе Уредба о накнади штете на лицима као детаљан ценовник повреда  у којој је тачно прецизирано колика се накнада за поједине облике нематеријалне штете досуђује али је ова уредба врло брзо стављена ван снаге и проглашена незаконитом.

Висина одштете за лаке телесне повреде

Висина одштете за лаке телесне повреде се процењује преко доктора медицинске струке. Друштва за осигурање имају своје лекаре цензоре који процењују време и интензитет трајања претрпљених болова и страха оштећених у вансудском поступку. Лекари цензори друштва за осигурање у вансудском поступку често нису објективни и наравно нагињу у процени више ка својим послодавцима па понекад долази до судских спорова.

У судској пракси суд признаје новчану накнаду код претрпљених физичких болова и страха средњег и јачег интензитета док се код болова и страха који су били једино лаког интензитета новчана накнада се не признаје осим уколико бол или страх нису оставили трајне последице.

Накнада нематеријалне штете за лаке и тешке телесне повреде (нпр. прелом руке или ноге) која се досуђује у судској пракси варира и њен износ није увек исти ни у различитим већима истог суда. Врховни касациони суд повремено доноси правне ставове у којима се прецизирају оријентациони критеријуми који одређују колико би судије требале досуђивати.

Оријентационо се може претпоставити отприлике за сваку лаку телесну повреду колико је неко лице претрело болова и страха односно интензитет истих. Међутим на суду се време трајања као и интензитет претрпљених болова и страха мора доказивати вештачењем који је једини поуздани метод. Да би се код лаких телесних повреда досудила било каква новчана накнада потребно је да је пре свега оштећено лице претрпело повреду. Многи оштећени мисле да за претрпљени страх могу добити одгварајућу новчану накнаду и када нема повреда али због тешкоћа доказивања оваквог страха судска пракса углавном одбија овакве тужбене захтеве.

Вештачење висине штете

Висина одштете за лаке телесне повреде се утврђује пре свега вештачењем где судски вештак треба да каже: 

– која повреда је настала

– колико су трајали болови јачег, средњег и лаког интенизитета и то изражено у данима или сатима.

Судски вештак неуропсихијатријске струке ово исто утврђује али за страх где судија после вештачења само прецизира износ који ће досудити оштећеном према већ утврђеним критеријумима. Накнада за претрпљени бол и страх зависи директно од интензитета и дана трајања истих. Уколико има елемената да се новчана накнада за претрпљени боли и страх досуди она иде ретко испод 100.000,00 динара у збиру. Адвокат углавном може претпоставити колико се новца може добити на суду кад има завршено вештачење.

Висина одштете за тешке телесне повреде

Висина одштете за тешке телесне повреде се најчешће досуђује онда када се повреде квалификују као тешке и када постоји умањење животних активности. Висина одштете за тешке телесне повреде се везује за проценат умањења животних активности. Код оштећеног се проценат умањења животних активности утврђен вештачењем множи са износом накнаде који се најчешће одређује за 1 % а који је претходно препоручен од стране највишег суда.

На оно што је досуђено за умањење животних активносити се углавном још толико додаје за претрпљени бол и страх што чини укупан износ новчане накнаде код тешке телесне повреде. Код тешких телесних повреда осим умањења животних активности може постојати и наруженост. Што се тиче наружености она може бити лаког средњег и тешког степена и такође се у правним ставовима Врховног касационог суда наводи колико износи за сваки степен.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply