Непоступање органа по захтеву странке

Сваки пут када поднесете захтев за остваривање неког права неком државном органу, Ви сте заправо покренули управни поступак у којем је орган јавне власти одлучивао о вашим правима, интересима и обавезама.

Неретко се дешава да странка доста дуго чека на доношење тражене одлуке, а да ни не зна који је рок органу за доношење решења, и тако бива ускраћена за остваривање неког свог права у краћем року. У таквој ситуацији долази до ,,Ћутања управе “.

Закон о општем управном поступку , познаје један посебан правни институт који се не среће у другим поступцима, а односи се на пружање управне и судске заштите и у случајевима када надлежни орган без ваљаног разлога не донесе одлуку по захтеву односно жалби странке. Тада је реч о жалби, односно тужби због ћутања управе, тј. због недоношења решења по захтеву или жалби странке.

Ћутање администрације

Чланом 208. ЗУП-а, предвиђен је рок за издавање решења. Уколико се управни поступак покреће поводом захтева странке, или по службеној дужности али у интересу странке, надлежни  управни орган је дужан да донесе и достави (“изда”) решење у законском року. Предвиђени рокови овим чланом су “што пре”, односно, један месец или два месеца, или уколико посебним законима није другачије одређено. Који од ова два рока ће  бити  релевантан  за издавање решења зависи  од више чињеница (нпр. да ли се спроводи посебни испитни  поступак).

Елементе управно-правне заштите и санкционисања ћутања управе,  налазимо  у  другом  ставу члана 208 ЗУП-а. Тако, став други регулише управо питање на шта  странка  има  право  у случају када орган не донесе решење у прописаном року.  Законодавац  је  овом  одредбом имао за циљ заштиту интереса и права странака, па је, свом широком дијапазону примењивања жалбе предвидео још и могућност изјављивања исте у случају када првостепено решење није донето. Уколико првостепени орган није донео решење у прописаном року, узима се као да је захтев одбијен (негативни управни акт), па странка у том случају има право – да поднесе жалбу другостепеном органу због ћутања администрације или, када жалба није дозвољена, да покрене управни спор пред надлежним судом.

Дакле, “ћутање администрације” се правно изједначава са одбијањем захтева странке. Овакво решење заснива се на фикцији – да је орган управе одлучио, и правној претпоставци – да је одлучио негативно, односно, да је захтев одбио. Овакав модел “ћутања” управе као негативног акта је и у упоредном праву доминантан и општеприхваћен. Он одражава традиционално државно – бирократски став да треба чекати, да су држава и управа увек у  праву.

Опште је правило да је рок за жалбу преклузивног карактера и да износи 15 дана од дана достављања решења (општи рок за жалбу). Како у овом случају немамо акт органа управе, тако странка не може “закаснити” са подношењем редовног правног лека. Жалба може бити само одбачена као преурањена, односно, странка мора сачекати да протекне рок за  издавање  решења, те након протека тог рока, изјавити жалбу било када (до евентуалног момента доношења решења).

Закон предвиђа, у члану 236. да, уколико су испуњени сви формални услови за усвајање жалбе због “ћутања администрације”, другостепени орган ће затражити од првостепеног да му достави извештај  и саопшти разлоге  због  којих  решење  није донето  у  року  (један  односно  два  месеца).

Уколико су разлози оправдани, одредиће првостепеном органу рок за доношење решења који не може бити дужи од једног  месеца.

Међутим, ако решење није донето из оправданих разлога тада ће  другостепени  орган  наложити да му се доставе комплетне списе предмета, и сам спровести поступак и донети решење. Изузетно, из разлога економичноти, другостепени може наложити да првостепени изврши одређене радње и прикупи потребне податке које ће касније доставити другостепеном да би овај одлучио о предметној управној ствари и сам донео  решење.

Два пута

У случају да дође до ћутања управе грађанима су, у принципу, на располагању два правна средства за остваривање правне заштите и то (1) жалба због ћутања управе која се подноси вишем органу управе и (2) тужба због ћутања управе која се подноси Управном суду.

Жалба због ћутања управе

Законом о општем управном поступку прописани су рокови за доношење решења у управном поступку, уз напомену да посебним законима могу да буду одређени и краћи, али не и дужи рокови.

Уколико орган управе против чије одлуке је допуштена жалба уопште не донесе одлуку, у том случају странка има право на жалбу.

Ова жалба се може поднети другостепеном органу и то искључиво у року од годину дана од дана подношења захтева органу управе (што значи да је треба поднети након рока који је орган управе имао да донесе решење, али пре истека рока од годину дана).

Уколико другостепени орган утврди да су испуњени услови за подношење жалбе због ћутања управе и да првостепени орган није донео никакво решење по захтеву странке у одређеном року, исти ће тражити од првостепеног органа да га обавести о разлозима због којих није благовремено издао решење.

Разлози за ћутање управе првостепеног органа управе могу бити оправдани или неоправдани – у обе ове ситуације другостепени орган поступа на одређени начин.

Наиме, уколико су разлози ћутања првостепеног органа оправдани (или решење није донето кривицом саме странке), другостепени орган ће наложити првостепеном органу да изда решење у року који не може да буде дужи од 30 дана.

Међутим, уколико су разлози ћутања првостепеног органа неоправдани тада другостепени орган може да сам реши ту правну ствар или да наложи првостепеном органу да реши управну ствар – изда решење у року не дужем од 15 дана (уколико првостепени орган ни тада не поступи по налогу, онда другостепени орган има обавезу да сам реши управну ствар уместо првостепеног органа).

Тужба због ћутања управе

За разлику од жалбе због ћутања управе која се подноси управним органима (било првостепеним било другостепеним), тужба због ћутања управа представља обраћање странке Управном суду (дакле судству као другој грани власти) како би заштитила права повређена од стране органа управа.

Наведена тужба се према Закону о управним споровима може поднети у три случаја:

1.            када је надлежни орган донео првостепено решење на које се странка жалила, али другостепени орган није одлучио о жалби странке у законом прописаном року (а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке);

2.            када првостепени орган по захтеву странке није у законом прописаном року донео првостепено решење против кога жалба није дозвољена (па тужба остаје једино правно средство);

3.            када првостепени орган у законом прописаном року није донео решење о захтеву странке, а другостепени орган није одлучио о жалби коју је странка изјавила због недоношења првостепеног решења (такозвано двоструко ћутање управе).

Оно што је важно да грађани знају јесте да поред достављање уредне тужбе морају да уз тужбу доставе све доказе (укључујући и доказ о предаји жалбе надлежном органу због недоношења траженог акта и копију жалбе).

Новчана казна

Управни суд има и могућност и новчаног кажњавања, па руководиоцу органа који није донео одлуку може изрећи новчану казну у износу од 30.000 до 100.000 динара, а изрицање новчане казне може се поновити у случају поновног оглушивања о налог суда. О непоступању органа управе, Управни суд ће обавестити и орган задужен за спровођење надзора над законитошћу рада органа управе.

Накнада штете

Често се дешава да у поступцима који су важни и хитни било из приватних или пословних разлога орган управе не обавља свој посао и не поступа у предмету, те да услед неажурног поступања органа управе подносилац Захтева претрпели штету у виду измакле добити или стварне штете. Тада оштећени покретач поступка пред органом управе има право да захтева и накнаду те штете, које се остварује у редовном поступку пред судом.

Related Posts

Leave a Reply