Неовлашћено прислушкивање и снимање, неовлашћено фотографисање и неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка

Неовлашћено прислушкивање и снимање чл. 143. КЗ

(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Заштитни објект овог кривичног дела јесте у крајњој линији право човека на слободу несметаног изражавања, односно лично право свакога да се може поуздати у то да изјава коју је упутио одређеном лицу или разговор који је водио не буде доступан и другима противно његовој вољи и знању. Дакле, ради се о заштити сфере приватности појединца.[1]

Кривично дело има два основна и један тежи облик.

Основни облик прописан ставом 1. може се извршити неовлашћеним прислушкивањем или снимањем разговора, изјаве или каквог саопштења који му нису намењени, употребом посебних уређаја. Прислушкивањем се сматра потајно слушање туђег разговора, изјаве или саопштења, тј. слушање  без знања и пристанка лица које се прислушкује.  Објект радње кривичног дела је туђ разговор, изјава или саопштење.  Под појмом туђег разговора треба подразумевати и разговор у коме учествује и извршилац ако неовлашћено, односно без пристанка другог лица сними тај разговор.[2] Под неовлашћеношћу подразумева се да не постоји пристанак лица које разговара или даје изјаву, коме је писмо или друга пошиљка послата. Без знања и пристанка тог лица овлашћење може постојати само у случајевима предвиђеним уставом и то под условима и у поступку прописаним законом.

Основни облик прописан ставом 2. постојаће ако се омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани. Предуслов за постојање овог облика је извршење облика прописаног ставом 1 (ако је дело извршио исти звршилац постојаће само дело из става 2.).

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о противправности.

Тежи облик постојаће ако је дело из става 1. или 2. учинило службено лице у вршењу службе.

Кривично гоњење за дела из ст. 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено фотографисање чл. 144. КЗ

(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Основно дело има два облика, тј. две различите радње извршења. Први облик се састоји у неовлашћеном сачињавању фотографских, филмских, видео или других снимака неког лица, при чему се тиме осетно задире у његов лични живот. Други се састоји у предаји или показивању трећем лицу или на други начин омогућавању да се упозна са снимком насталим извршењем првог облика. Предуслов за постојање другог облика је извршење првог, а ако је оба облика извршило исто лице, постојаће само други облик.

 Да би неовлашћени снимак представљао кривично дело, неопходно је да је тиме дошло до осетног задирања у приватни живот снимљеног лица.

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка
чл. 145. КЗ

(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Радња кривичног дела састоји се у објављивању или приказивању списа, портрета, фотографије, филма или фонограма личног карактера. Под објављивањем или приказивањем подразумева се да је више лица имало могућност да се упозна са оним што се објављује или приказује. Тако, за постојање радње извршења није довољно да је спис, портрет, фотографија, филм или фонограм показан само једном лицу. С друге стране, није неопходно да се било ко упознао са њиховом садржином. Важно је да је њихова садржина учињена доступним одређеном или неодређеном кругу лица. Објављивање или приказивање се мора вршити без пристанка овлашћеног лица. Овлашћено лице је лице које је саставило спис или на кога се спис односи, лице које је приказано на портрету, фотографији или филму, или лице чији је глас снимљен на фонограму, као и друго лице чији се пристанак у одређеном случају захтева по закону. За постојање кривичног дела неопходно је да се објављивањем или приказивањем осетно задрло у лични живот тог лица.[3]

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).


[1] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 57.

[2] Ibid., стр. 58.

[3] З. Стојановић, Коментар кривичног законика, Службени гласник, Београд 2016, V измењено и допуњено издање стр. 503.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply