Сви смо сведоци да су центру пажње преговори око изборних услова. У оквиру овог процеса, неретко се у таблоидима и режимским медијима провлачи како су предмет преговора нешто што је Уставом, међународним ратификовани конвенцијама и законима Републике Србије већ гарантовано и што је унавелико достигнути стандард у овоме делу света. Из владиног табора што посредно, што непослредно се људска права доводе у питање и покушава се створити слика како би о њима требало преговарати. Ништа није даље од истине..
Данас се приказује да су људска права власништво одређених идеолошких сектора и невладиних организација и неретко се баш ови сектори јавно, од стране режимских таблоидних медија називају „изајничким“.
Брига о људским правима и одбрана људских права морају бити одговорност и акција читаве заједнице. Морамо бити чврсти, наша етика мора бити прожета стварном и свакодневном бригом о потреби гарантовања достојанства, правде и истине свим људима.
Јачање и развој демократије у Србији зависе од овога. Не можемо претпоставити да ц́е у окружењу нетолеранције и неправде политички режим уз економске и социјалне проблеме, заражен корупцијом и амбицијама, моц́и и желети уоште штитили права свих.
Људска права су витални део снаге демократије и око тога нема преговора.
Медији су веома важан елемент у овом изазову, јер могу допринети стварању осетљивог и толерантног мишљења. Међутим, много пута се догоди супротно, они подстичу конфузију, презир према онима који другачије осец́ају и мисле, обликују јавно мњење које је равнодушно према болу „оних који нису попут нас“.
Када медији користе речи као што су „олош“, „битанга“ или „издајник“ као синоним за особу, то подрива ваљаност људских права, јер особи одузима њен статус као особе и уместо тога додељује му назив који је несумњиво веома дискутабилан, да не кажем опасан.
Људска права и демократија морају бити за све грађанске и грађане, око тога нема преговора.
Такође је хитно и неопходно укључити квалитетно образовање о људским правима у нашј заједници, не само како би наша деца и млади људи знали своја права, вец́ и како би развили осец́ај „другости“, емпатије са другима, посебно са онима који највише пате, јер се ту рађа достојанство другог. Управо у овој посвец́ености будуц́ности гарантујемо снагу демократије и мира.
Оно што говоримо, како се понашамо, циљеве које бранимо, оне које одбацујемо, све нас то дефинише и обавезује. Чврсто уверење у одбрану достојанства, истине и правде било је, јесте и биц́е битан услов за развој демократије. Одбрану људских права једноставно нема алтернативу. О томе се не може преговарати.
Адвокат Зоран Ј. Минић
