Накнада штете због несавесног лечења

naknada štete zbog nesavesnog lečenja

Законом о правима пацијената, који је ступио на снагу 2013. године, уређена су права пацијената приликом коришћења здравствене заштите, начин остваривања и начин заштите тих права, као и друга питања у вези са правима и дужностима пацијената.

У смислу овог Закона, пацијент је лице, односно осигурано лице у смислу Закона о здравственом осигурању, болесно или здраво, које затражи или коме се пружа здравствена услуга ради очувања и унапређења здравља, спречавања, сузбијања и раног откривања болести, повреда и других поремећаја здравља и благовременог и ефикасног лечења и рехабилитације.

Законска регулатива

Право пацијента на накнаду штете прописано је у члану 31 Закона, на начин да пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника, у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу, или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања, има право на накнаду штете према општим правилима о одговорности за штету.

Када Закон о правима пацијената упућује на општа правила о одговорности за штету реч је о онима садржим у Закону о облигационим односима.

Пре доношења Закона о заштити пацијената, наведена одредба о праву на накнаду штете била је садржана у чл. 30 Закона о здравственој заштити из 2005. године, али је ступањем на снагу новог Закона о здравственој заштити 2019. године, наведено право остало у домену регулације Закона о заштити пацијената.

Ипак, појам стручне грешке дефинисан је новим Законом о здравственој заштити у чл. 186, на начин да се под стручном грешком, подразумева се:

  • несавесно обављање здравствене делатности у виду занемаривања професионалних дужности у пружању здравствене заштите,
  • непажње или пропуштања,
  • односно непридржавања утврђених правила струке и професионалних вештина у пружању здравствене заштите, које доводи до повреде, оштећења, погоршања здравља или губитка делова тела пацијента.

Истим чланом прописано је да се одговорност за стручну грешку утврђује у дисциплинском поступку пред надлежним органом коморе, у поступку редовне и ванредне провере квалитета стручног рада, односно у другим поступцима утврђеним законом.

Поред дисциплинског поступка, одговорност за стручну грешку може бити предмет парничног и кривичног поступка.

Шта је лекарска грешка и несавесно лечење?

Несавесно лечење је неетичко и неодговорно понашање лекара и здравствених радника према пацијенту.

Здравствени радници имају одговорност да пруже квалитетну и безбедну здравствену негу свим својим пацијентима. Уколико не испуњавају ову одговорност и причине штету, могу одговарати за ту штету. За то могу и кривично одговарати.

Несавесно пружање лекарске помоћи према чл. 251 Кривичног законика представља кривично дело.

Ово кривично дело чини лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

За извршење овог кривичног дела запрећена је казна затвора од три месеца до три године.

Осим лекара ово кривично дело чини и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

Да би лекар или други здравствени радник одговарао за ово кривично дело потребно је најпре поднети кривичну пријаву.

Накнада штете због несавесног лечења кроз кривични поступак

Уколико поднесете кривичну пријаву поткрепљену доказима можете очекивати позив од јавног тужиоца.

Јавни тужилац ће вас позвати ради сведочења. Након тога ће јавни тужилац или одбацити кривичну пријаву или поднети оптужни акт суду.

Приликом сведочења можете истаћи имовинскоправни захтев за накнаду штете.

Међутим, у највећем броју случајева суд се у кривичном поступку неће бавити утврђивањем чињеница које се односе на имовинскоправни захтев.

Суд ће у том поступку одлучити да ли је оптужени крив а оштећеног најчешће упутити на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева. И поред тога значајно је поднети кривичну пријаву.

Могуће је да већ у кривичном поступка дође до нагодбе окривљеног и оштећеног у погледу накнаде штете.

Окривљени често у току кривичног поступка обештете оштећене позивајући се на то као олакшавајућу околност приликом одмеравања казне.

Други разлог за вођење кривичног поступка је значај осуђујуће правноснажне кривичне пресуде.

Правноснажна пресуда којом је лекар или здравствени радник оглашен кривим за кривично дело Несавесно пружање лекарске помоћи према чл. 251 Кривичног законика је важан доказ у парничном поступку за накнаду штете.

У парничном поступку се овом пресудом доказује основ а расправља само о висини накнаде штете.

Накнада штете због несавесног лечења кроз парнични поступак

Накнада штете због несавесног лечења може се остваривати и директно у парничном поступку. Треба напоменути да је грађанскоправна одговорност шира од кривичноправне одговорности.

То значи да се у неким случајевима може одговарати за штету и када радње оног који је причинио штету не представљају кривично дело.

У даљем тексту ћемо објаснити када, како и под којим условима се може остварити накнада штете због несавесног лечења у парничном поступку.

Потребно је постојање лекарске грешке, постојање штете, узрочна везе између учињене лекарске грешке и настале штете и одговорност лекара за учињену грешку.

Кога тужити да би се остварила накнада штете због несавесног лечења?

За штету коју причини лекар пацијенту одговарају солидарно и лекар и здравствена установа. То значи да се може тужити само један од њих или заједно.

Овај избор може бити значајан код наплате досуђене штете. Због тога се у пракси најчешће поред лекара тужи и здравствена установа.

Овде може бити спорно и ко одговара у случаја да је нпр. поликлиника престала да постоји. У том случају одговара њен оснивач.

У ком року се може остварити накнада штете због несавесног лечења?

Субјективни рок за подношење тужбе за накнаду штете услед лекарске грешке је три године.

То значи да тужбу можете поднети у року од три године од дана сазнања за штетну последицу и за лице које је починило лекарску грешку.

Објективни рок је пет година. То значи да након пет година од настанка штете не можете тужити за накнаду штете.

Међутим, када је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења.

Прекид застаревања кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтева за накнаду штете.

Рок у коме наступа апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело Несавесно пружање лекарске помоћи према чл. 251 Кривичног законика је шест година од извршења кривичног дела.

То значи да се подношењем кривичне пријаве за ово кривично дело може прекинути рок застарелости.

Када несавесно лечење повлачи одговорност лекара за штету?

Пацијенти имају право на накнаду штете у случају несавесног лечења, занемаривања професионалних дужности у пружању здравствене заштите, односно непознавања и непридржавања утврђених правила и професионалних вештина у пружању здравствене заштите.

Простије речено то је када лекар није показао довољно пажње пацијенту, није обрадио све информације и поступао противно правилима струке “ цонтра легем артис“.

Поред тога пацијенти имају право на накнаду штете услед последица предузете медицинске мере, на које као могуће пацијент није обавештен нити је пристао на могући ризик.

Узрочна веза: лекарска грешка и штета

Поред лекарске грешке за остваривање права на накнаду штете потребно је да је таква медицинска мера довела до погоршања здрваственог стања пацијента.

Овај услов ће бити испуњен уколико је такво лечење довело до нарушавања и погоршавања здравља, односно повреде, губитка или оштећења делова тела пацијената.

То подразумева нарушавање органа или организма као и естетског изгледа. Сваки организам је индивидуалан и нема стандарда, већ се цени конкретно стање код сваког пацијента.

Врсте штете које се надокнађују

greška lekara

Материјална накнада штете због несавесног лечења

Услед лекарске грешке може се остваривати накнада материјалне и нематеријалне штете.

Материјалну штету представљају трошкови око лечења. Осим трошкова лечења то су и други потребни трошкови с тим у вези.

Материјална штета је и зарада изгубљена због неспособности за рад за време лечења. У одређеним случајевима одговорно лице дужно је плаћати повређеном и одређену новчану ренту.

То је случај када повређени због потпуне или делимичне неспособности за рад губи зараду, или су му потребе трајно повећане. То може бити случај и када су могућности његовог даљег развијања и напредовања уништене или смањене.

Нематеријална накнада штете због несавесног лечења

Нематеријална штета подразумева новчану накнаду као сатисфакцију. Она се може тражити по више основа.

Може се захтевати за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, смрти блиског лица као и за страх.

У случају смрти неког лица, суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове.

Таква накнада може се досудити и браћи и сестрама ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живота.

У случају нарочито тешког инвалидитета неког лица, суд може досудити његовом брачном другу, деци и родитељима правичну новчану накнаду за њихове душевне болове.

Ова накнада се може досудити и ванбрачном другу, ако је између њега и умрлог, односно повређеног постојала трајнија заједница живота.

Суд на захтев оштећеног досуђује и накнаду за будућу нематеријалну штету ако је по редовном току извесно да ће она трајати и у будућности.

Накнада штете због повреде права личности

Треба напоменути да су судови досуђивали одређене новчане износе на име штете и када здравље није било нарушено.

То су били случајеви када је повреда права личности довела до душевног бола.

Суд је нпр. усвојио тужбени захтев када су тужили сродници преминулог коме је извађен бубрег за другу особу а они нису обавештени.

Примери добре судске праске

vrhovni kasacioni sud

Пример 1

Пример лекарске грешке код порођаја, из пресуде Врховног касационог суда Рев. 3034/21 од 12.8.2021. године:

„У конкретном случају, на основу налаза и мишљења вештака Завода за судску медицину утврђено је да лекари који су окончали порођај нису објективно проценили конкретну клиничку ситуацију, јер су довршавање порођаја неочекивано великог плода извршили вакуум екстракцијом, што је довело до тешких повреда новорођенчета.

Лекари туженог који су учествовали у порођају нису поштовали сва правила струке и медицинске праксе у периоду праћења трудноће и током самог порођаја, пре свега због мањкавости у сменском раду, размени информација и недостацима у медицинској документацији, што је за последицу имало неправилну процену реалног стања плода и породиље.

Утврђено је да би благовремено вађење плода оперативним путем довело до рођења бебе без оштећења или са далеко мањим оштећењима од оних која су у конкретном случају наступила, а лекари нису предузели све медицинске мере ни у периоду пре порођаја, јер приликом јављања породиље на порођај није извршен ултразвучни преглед нити је вршено континуирано ЦТГ праћење које је иначе обавезно у оваквим ситуацијама, због праћења витаних параметара плода.

Тешке и по живот опасне повреде бебе настале су приликом манипулације плода у току порођаја, који је био отежан првенствено због величине плода, па између настанка повреда и начина и метода коришћених при порођају постоји директна узрочно-последична веза.”

Пример 2

Пример лекарске грешке код дијагнозе и примењеног лечења, из пресуде Врховног касационог суда Рев.2247/19 од 23.9.2021. године:

“У конкретном случају, у лечењу тужиоца спроведеном код тужене болнице учињени су одређени пропусти.

Тужилац није примљен на болничко лечење 21.12.2012. године када се, после претходне хоспитализације због инфективне мононуклеозе, обратио лекару Инфектолошког одељења тужене са упутом за болничко лечење због повишене температуре, гушобоље и болова у желуцу, са лабораторијским анализама које су јасно указивале на постојање запаљенског процеса у организму.

Током поновног болничког лечења лекари тужене који су обављали ултразвучни и ЦТ преглед трбуха нису адекватно приказали стање на јетри (нису приказали величину уочених промена) и нису дали адекватну диференцијално-дијагностичку процену, иако су уочене промене побудиле сумњу на могућност вишеструког апсцеса јетре.

То је и потврђено 27.12.2012. године без додатних дијагностичких процедура, само пажљивијим тумачењем клиничких, лабораторијских ЕХО и ЦТ налаза. По мишљењу вештака, сумња на апсцес јетре поставља се одмах након налаза на ултразвуку.

Дефинитивна и диференцијална дијагноза апсцедуралног тумора јетре или неког другог апсцедуралног стања у односу на класичан апсцес јетре поставља се на основу прецизнијег прегледа, што може потрајати неколико дана, али се у међувремену свако такво стање третира по принципима лечења апсцеса.

Током поновног лечења, одмах након пријема пацијента није спроведена довољно енергична конзервативна антибиотска терапија високог фебрилног стања, примењена интравенозним путем и у већим дозама антибиотика против тзв. анаеробне бакетријске флоре, којим би тако стање било излечено уколико се радило о апсцесима мањим од 30мм у пречнику, нити је такво лечење било адекватно праћено потребним лабораторијским анализама.

Неблаговремено утврђивање апсцеса јетре, услед чега је величина апсцеса превазишла могућност конзервативног лечења и изазвала развој дифузног гнојног запаљења трбушне марамице са формирањем гнојне колекције у трбушној дупљи, витално је угрозила тужиоца и отворила потребу хируршког лечења на које је тужилац упућен након непотребног одлагања.”

Related Posts

Leave a Reply