Мере безбедности, као и остале кривичне санкције, су средство за заштиту друштва од криминалитета, које осим заједничких имају и своју посебну сврху, која се састоји у поправци и лечењу учиниоца кривичног дела. Оне могу бити одређене само законом. Могу се изрећи сам од стране суда и то на основу поступка одређеног у закону, а њихов правни основ садржан је у опасном стању појединих учинилаца кривичних дела.
У нашем законодавству, ове мере регулисане су у Кривичном законику, у чл.78-90.
Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи
Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи се може применити према извршиоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости или према извршиоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело.
Дакле, ова мера безбедности се може применити у односу на две категорије учинилаца:
1. битно смањено урачунљиве учиниоце и
2. неурачунљиве учиниоце
За примену ове мере безбедности потребно је да буду испуњена два услова:
1. да постоји озбиљна опасност да ће учинилац учинити теже кривично дело. На овом месту важно је напоменути следеће:
– од става и теорије зависи која ће се то дела сматрати тежим кривичним делом;
– утврђивање постојања озбиљне опасности заснива се на прогнози будућег понашања учиниоца;
– довољна је вероватноћа да ће учинилац понављати било која кривична дела;
– КЗ ограничава примену ове мере само на случајеве када постоји вероватноћа да ће учинилац вршити тежа кривична дела, јер њена природа и неограничено трајање не дају основа за примену у случајевима када постоји опасност да ће учинилац вршити само нека лакша кривична дела;
– мора се водити рачуна о принципу сразмерности;
– мора се доћи до закључка да постоји озбиљна опасност да ће учинити неко дело које је у закону предвиђено као теже кривично дело;
– као критеријум би се могла користити иста она запрећена казна која је услов за кажњавање покушаја кривичног дела (5 година или тежа казна);
2. да је за отклањање те опасности потребно његово лечење и чување у здравственој установи.
Овај услов је уједно и критеријум за избор између ове мере и мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи. Код процене да ли је нужна ова мера или је довољно лечење на слободи пресудно је стручно мишљење вештака психијатра.
Неурачунљивом извршиоцу ова мера се изриче као самостална санкција, а битно смањено урачунљивом се изриче уз казну и извршава се пре казне.
Уколико је такав извршилац у здравственој установи провео исто време или дуже од дужине изречене казне затвора, тиме је уједно издржао казну.
Ако је провео краће време, суд ће одлучити да ли ће га упутити на издржавање казне или ће га пустити на условни отпуст уколико су испуњени услови за условни отпуст. Уколико је осуђени пуштен на условни отпуст, постоји могућност примене мере безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи све док траје условни отпуст.
Ова мера безбедности се изриче на неодређено време, а о отпуштању из здравствене установе одлучује суд решењем. Тај поступак се спроводи по службеној дужности, на предлог здравствене установе или на предлог органа старатељства.
Престанак мере безбедности на основу судске одлуке
Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.
При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера.
Закључак
Када суд изрекне меру обавезног психијатријског лечења у установи затвореног типа, она нема временско ограничење уколико тој особи због неурачунљивости није изречена затворска казна. У пракси та казна обично траје до краја живота и до сада се није десило да неко коме је изречена та мера изађе из затворске болнице на слободу. У случајевима када суд изриче и меру лечења и затворску казну, осуђеник се прво упућује на лечење, а потом остатак казне издржава у затвору
У Специјалној затворској болници у Београду тренутно је смештено 280 особа којима је изречена мера обавезног психијатријског лечења у затвореној установи.
Већину чине они којима је уз затворску казну изречена и мера обавезног психијатријског лечења, али има доста и оних који су за своја дела ослобођени кривице која подразумева затворску казну јер су проглашени неурачунљивима.
Свима њима изречено је обавезно психијатријско лечење које, према подацима Министарства правде, углавном траје доживотно.
Једном годишње здравствена установа, односно затворска болница, обавештава суд о здравственом стању особе којој је изречено лечење. У тим извештајима се обично наводи како дотична особа реагује на терапију, да ли је дошло до побољшања или погоршања клиничке слике, али се у свима углавном наводи да је потребан наставак лечења. Треба рећи и да психијатријски затвореници имају право на посете.
Сматрам да у ситуацији када бих могао да бирам за свога клијента, пре бих изабрао затворску казну него меру обавезног лечења.
Затворска казна увек може да се смањи. Обавезно лечење је доживотно. У питању су људи који болују од неизлечивих душевних болести. То су људи без шансе да се излече и изађу на слободу. Мање-више сви постају живи лешеви.
Текст о околностима које искључују кривичну одговорност, иако је извршена радња кривичног дела, можете прочитати овде.
