Исход прекршајног поступка – све што сте хтели да питате, а нисте имали кога

Као санкција за извршен прекршај могу да Вам буду изречене новчана казна, казна затвора, рад у јавном интересу и различите заштитне мере: забрана приласка некоме или нечему, управљања моторним возилом или одузимање предмета којим је извршен прекршај. За малолетнике су предвиђене посебне, блаже, санкције. Суд их, на пример, може обавезати да се извине, надокнаде штету у оквиру својих могућности или да се учлане у неку секцију у школи. Новчана казна коју не платите у року може да се претвори у казну рада у јавном интересу, а обе могу да се замене и казном затвора. Предвиђене казне суд може да Вас ослободи, да је ублажи, или да Вам уместо ње изрекне само опомену. Све ове казне неко време остају забележене у бази санкција Министарства правде, заједно са Вашим личним подацима. За неплаћене новчане казне постоји посебан регистар.

Новчана казна

У прекршајном поступку постоје две врсте новчаних казни. За неке прекршаје су казне одређене у фиксном новчаном износу, и њих на лицу места издаје полицијски службеник који примети прекршај. Такође, постоје и преступи код којих је прописан минимум и максимум новчане казне, а тачан износ у конкретном случају одмерава суд, узимајући у обзир тежину и последице прекршаја, ранију осуђиваност, кајање које покажете, као и Ваше материјално стање. Када се кажњава правно лице или одговорно лице у правном лицу, казне су драстично више.

Када је за прекршај предвиђена новчана казна у фиксном износу, полицајац ће Вам издати прекршајни налог у коме пише колика је казна и у ком року морате да је платите. Важи правило да, ако је платите у року од осам дана, имате обавезу да платите само половину износа из налога. Међутим, тиме прихватате одговорност за учињен прекршај и губите право да се жалите. Ако сматрате да казна није оправдана, имате право да је оспоравате на суду, али имајте у виду да ћете, ако суд не пресуди у Вашу корист, поред казне морати да платите и судске трошкове.

Ако то затражите, можете да добијете дозволу да новчану казну платите у ратама. За то треба суду да поднесете писмену молбу, у којој треба да образложите своје материјално стање, и да о томе приложите доказе. Уколико суд нађе да је оправдана, а исплаћени су трошкови поступка, решењем ће одредити начин и рок плаћања, који не може да буде дужи од шест месеци. На овакво решење немате право да се жалите. Међутим, ако рате уредно не исплаћујете, суд може решењем да опозове одлуку о плаћању у ратама, и да Вас обавеже да остатак казне платите одједном. Ни против оваквог решења немате право жалбе.

У случају да суд процени да је то примерено, уместо новчане казне може да Вам буде изречена и само опомена.

Замењивање неплаћене новчане казне другом казном

Ако новчану казну не платите у року који пише у налогу, суд може да донесе решење да се она замени казном затвора или рада у јавном интересу. Принцип претварања је такав да се сваких “започетих” хиљаду динара дугованог износа претвара у један дан затвора, или осам сати рада у јавном интересу. Максимална дужина затворске казне је шездесет дана, а казне рада у јавном интересу триста шездесет сати. Уколико је износ који дугујете толики да не може у потпуности да се претвори у казну затвора или другу казну, остатак ће принудно наплатити преко извршитеља.

И после доношења решења о претварању у сваком тренутку можете да се ослободите казне, тако што ћете уплатити дуговани износ на рачун назначен у налогу. Ако сте већ почели са издржавањем затворске казне или радом у јавном интересу, бићете у обавези да исплатите само онај део износа који још нисте одрадили.

Казна затвора

За неке, теже, прекршаје, као што су туча или вређање службеног лица, је поред новчане предвиђена и казна затвора. Казна затвора за прекршај може да буде прописана заједно са новчаном казном, или алтернативно у односу на њу — у том случају судија бира да ли ће Вам изрећи њу или новчану казну. Чак и када казна затвора није прописана за неки прекршај, суд може решењем њом да замени изречену новчану казну уколико је не платите у одређеном року. Максимална дужина трајања затворске казне је шездесет дана — све што преко тога дугујете ће се принудно наплатити преко извршитеља.

Рад у јавном интересу

Када је законом за неки прекршај као санкција прописан рад у јавном интересу, или када на време не платите новчану казну, суд може да Вас обавеже да део свог слободног времена проведете радећи у неком предузећу које не ствара профит — на пример, јавним комуналним предузећима, музејима, позориштима и болницама. Приликом изрицања ове казне, суд ће узети у обзир врсту извршеног прекршаја, Ваш узраст, физичку способност, образовање и склоности. У складу са тиме, могу да Вас задуже да перете градске зидове, грабуљате лишће, чистите улице, помажете у домовима за старе, установама за незбринуту децу, Заводу за лечење болести зависности… Ради се осам сати дневно, у максималном укупном трајању од триста шездесет часова.

Ако изречену обавезу рада у јавном интересу не испуните у потпуности, суд ће је заменити казном затвора, тако што ћете за сваких започетих осам сати рада у јавном интересу које не обавите провести један дан у затвору.

Заштитне и васпитне мере

Поред казни и опомена, суд може да Вам изрекне и такозване заштитне мере, које имају за циљ да Вас спрече да поновите прекршај. Тако, одлуком суда могу да Вам буду одузети предмети који су употребљени, или су били намењени, за извршење прекршаја. Судија ће одредити да ли ће се предмет који Вам одузму уништити, продати или предати неком државном органу који то затражи. Даље, ако нађе да је оправдано, може да Вам забрани да прилазите одређеним лицима или месту где је прекршај извршен. Такође, за посебно тешке прекршаје у саобраћају може да Вам се изрекне забрана управљања моторним возилом. Обе ове забране могу да трају највише годину дана.

За малолетнике су предвиђене посебне санкције, које се зову васпитне мере. Млађим малолетницима — до шеснаесте године — могу да се изрекну само ове санкције, док код старијих малолетника васпитне мере могу да буду праћене неком другом, строжом казном. Ако суд процени да је то довољно, малолетнику може да упути укор, што је само формално упозорење да убудуће не врши прекршаје, или, као строжу меру може да му одреди појачан надзор родитеља или центра за социјални рад. Поред овога, суд малолетнику може да наметне посебне обавезе — на пример, да се извини, поправи штету коју је проузроковао, избегава друштво које на њега негативно утиче, или да се укључи у рад хуманитарних организација или неких секција у школи

Ослобођење од казне, ублажавање казне и опомена

Ако је прекршај учињен у самоодбрани, или како би се отклонила нека непосредна опасност, може да се деси да Вас суд прогласи кривим, али да Вам не изрекне никакву санкцију. Такође, уколико скривите прекршај за који је прописана само новчана казна, суд може да Вас ослободи од плаћања ако надокнадите штету проузроковану прекршајем пре него што сазнате да се против Вас води поступак.

Код лакших прекршаја, код којих постоји низак ниво друштвене опасности, може да се деси да Вам казна буде ублажена. Ово значи да судија може да Вас казни блажом казном од оне која је иначе прописана за тај прекршај — да Вам наложи да за прекршај за који је минимална новчана казна десет хиљада динара платите само пет, да Вам уместо обавезне казне затвора изрекне новчану казну или казну рада у јавном интересу, или уместо прописане казне затвора и новчане казне само једну од тих казни.

Уместо новчане казне, може да Вам буде изречена и само опомена. Суд ће то урадити ако из околности случаја процени нема опасности да ћете и убудуће вршити прекршаје. Само опомену суд може да Вам изрекне и ако се прекршај огледа у томе што нисте испунили неку обавезу, или нанесеној штети, а пре доношења пресуде испуните прописану обавезу, или надокнадите штету која је нанета.

Последице осуде

Свака казна, заштитна мера или опомена која Вам буде изречена за прекршај ће бити забележена у Јединственом регистру прекршајних санкција. Ако у међувремену не учините нови прекршај, Ваши подаци ће после одређеног времена бити обрисани из ове базе. У регистру, који води Министарство правде, се бележе Ваши лични подаци, прекршај за који Вам је санкција изречена и суд који ју је изрекао. Приступ овим подацима имају само судови, полиција, тужилаштво и Ви. Међутим, када аплицирате за посао или визу, могу да Вам траже да поднесете уверење о (не)кажњаваности, које полиција издаје на основу података из овог регистра.

Подаци се из регистра бришу ако у року од четири године од последње пресуде — било основне или по жалби, ако је такве пресуде било — не учините нови прекршај. Опомена коју Вам суд изрекне уместо санкције се такође бележи у регистар, а из њега се брише ако нови прекршај не учините у року од годину дана. Заштитна мера се неће брисати из прекршајне евиденције док се не изврши или док не застари.

Поред регистра санкција, постоји и регистар неплаћених новчаних казни, у коме ћете се налазити док изречену новчану казну у потпуности не платите. Раније је важило правило да се лицима која се налазе у овом регистру може ускратити право на издавање возачке дозволе и регистрације, али је крајем 2016. ова одредба закона проглашена неуставном.

Споразум о признању прекршаја – предности и дилеме

Закон о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16, 91/19 и 91/19 – ЗОП) предвидео је правнички институт „споразум о признању прекршаја“ који је детаљно регулисан.

Прекршаји представљају блаже повреде јавног поретка у областима саобраћаја, јавног реда и мира, пореза, финансија, царина, радних односа, заштите на раду, информација од јавног значаја, екологије и другим областима.

Бројност прекршаја је изузетно велика, што је условљено и чињеницом да су прописани како законима, уредбама, тако и одлукама градова и општина.

Прекршајни поступак се покреће захтевом за покретање прекршајног поступка који подносе овлашћени предлагачи – органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац, органи и организације које врше јавна овлашћења, као и оштећени.

У уводном делу треба рећи да се у прекршајном поступку као прекршајне санкције изричу: 1) казне, 2) казнени поени, 3) опомена, 4) заштитне мере и 5) васпитне мере.

Казне предвиђене ЗОП су новчана казна, затворска казна и рад у јавном интересу.

Специфичност ЗОП је што за разлику од Кривичног законика не предвиђа условну осуду.

Најчешћа казна која се изриче је новчана казна, као и казнени поени и заштитна мера забране управљања моторним возилом одређене категорије у одређеном временском трајању.

Споразум о признању прекршаја је у потпуности заживео у судској пракси.

Тема ових разматрања је приказивање института „споразума о признању прекршаја“, под којим околностима и када се закључује, на који начин, које су његове предности, као и разлози због којих је важно из угла окривљеног знати одредбе овог института. На крају, указаће се и на једну законску недоследност у вези са његовом применом коју би ваљало отклонити.

Споразум о признању прекршаја се закључује на предлог подносиоца захтева (што је ређи случај) или на предлог окривљеног или браниоца.

Законске одредбе указују на то да се предлог може дати усмено или у писменом облику, па је могуће „преговарање“, што указује на то да би хипотетички окривљени могао и више пута да се обрати подносиоцу са предлогом споразума уколико прибави нови доказ или укаже на неку околност која није била позната пре предлагања споразума.

Споразум се може закључити само до доношења првостепене пресуде.

У том смислу, већ у судском позиву се указује на могућност закључења споразума, а у сваком случају оправдано би било указивање на могућност закључивања споразума, уз поштовање претпоставке невиности окривљеног и на адекватан начин.

У судској пракси се догађало да суд донесе пресуду и експедује је одређеног дана, а да је споразум послат поштом пре доношења пресуде, па у овој ситуацији би, по мишљењу аутора, требало изјавити жалбу на пресуду, па би Прекршајни апелациони суд у жалбеном поступку могао преиначити првостепену пресуду.

У прекршајном поступку неко лице може бити окривљено за више прекршаја, па треба знати да се споразум може закључити за све прекршаје или само за поједине, у ком случају ће се за преостале прекршаје водити прекршајни поступак.

Споразум суду доставља подносилац, а то може учинити и окривљени, као и његов бранилац.

Одлучујући о споразуму, суд може да га одбаци, усвоји или одбије.

Споразум ће се одбацити ако је донет након доношења првостепене одлуке и против те одлуке суда жалба није дозвољена.

Уколико суд усвоји споразум жалба није дозвољена, а уколико суд одбије споразум жалбу могу изјавити подносилац захтева, окривљени и бранилац.

Суд ће пресудом усвојити споразум ако на основу споразума утврди да је: 1) окривљени свесно и добровољно признао прекршај, 2) да споразум садржи све законом прописане елементе, 3) да је окривљени потпуно свестан свих последица споразума, а да посебно разуме да се одриче права на суђење и права на жалбу и 4) да споразумом нису повређена права оштећеног.

Уколико није испуњен неки од ових услова суд ће одбити споразум.

Признање окривљеног дато у споразуму које од суда није прихваћено не може бити доказ у поступку. Када одлука о неприхватању споразума постане правоснажна сви списи у вези са оваквим признањем издвајају се у посебан спис који се уништава пред судом уз службену белешку, па ће се поступак наставити по поднетом захтеву.

Када суд донесе пресуду којом усваја споразум окривљеног оглашава одговорним и изриче му прекршајну санкцију из споразума.

Овде се указује на једну изузетно значајну одредбу ЗОП која овлашћује подносиоца захтева да се споразуме са окривљеним да му се заштитна мера изрекне у мањем обиму или да му се уопште не изрекне.

Познавање ове одредбе је изузетно важно за окривљеног.

Најчешће ова одредба има примену код саобраћајних прекршаја.

Најчешће се ради о прекршајима где је изрицање заштитне мере законом прописано као обавезно, често у минималном трајању од три месеца, па до једне године, а све поред новчане или евентуално затворске казне.

Примери таквих прекршаја су прекорачење брзине кретања возила, вожња у алкохолисаном стању, пролазак кроз жуто и црвено светло итд.

У току прекршајног поступка суд цени све околности од значаја за одређивање врсте и висине казне, односно санкције, али ниједним правним механизмом и ако нађе да постоје било какве олакшавајуће околности не може да својом одлуком умањи обавезну минималну прописану заштитну меру (јер се сходно ЗОП само казна било новчана или затворска могу ублажити, а не и заштитна мера као прекршајна санкција).

У том смислу, произилази да и када су испуњени законски услови за изрицање опомене, такође се не може умањити минимална законом предвиђена заштитна мера.

Из наведеног разлога окривљени има путем споразума изразито веће могућности да утиче на трајање заштитне мере, јер је законодавац ту могућност дао подносиоцу захтева, а суду ускратио.

Пракса показује да суд, на основу могућности да кроз целовит поступак дође до свих олакшавајућих околности, знатно чешће ублажава висину новчане казне испод прописаног посебног минимума, док подносиоци захтева ту могућност немају.

Мишљења смо да постојање овлашћења подносиоца да склопи споразум о заштитној мери у мањем обиму или да се иста не изрекне, без да то овлашћење има суд, правно није логично, јер суд изводи доказе и има целовиту слику прекршаја, а нема овлашћења која има подносилац захтева.

За наведено аргумент не може бити то што суд доноси пресуду о прихватању споразума, па мислимо да ову недоследност треба отклонити.

И на крају, закључимо да је споразум о признању прекршаја изузетно користан институт, јер убрзава поступак, смањује трошкове и омогућава нијансирање одговорности за прекршаје. Очигледно је да окривљени може само да има користи од информисања код подносиоца захтева о могућем споразуму и да уколико сматра да је предлог неадекватан правду потражи у судском поступку.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply