Прва ситуација – полиција има право да Вас позове као грађанина да се изјасните поводом неког догађаја и дате потребна обавештења. Полиција у позиву мора да назначи зашто и у ком својству Вас позива.
Друга ситуација – када Вас полиција позива на саслушање као осумњиченог. Ту већ постоје основи сумње да је неко лице извршило кривично дело. У позиву мора бити назначено да сте позвани у својству осумњиченог и да имате право на браниоца. Уколико одлучите да одговарате на питања, полиција је дужна да се придржава правила прописаних за тужилаштво и суд и обавезно је присуство браниоца.
Позив мора да задовољи форму
Редовна процедура је да позив добијете путем поште. Дешавало се да лица буду позивана телефоном уз оправдање хитности. То није законом предвиђен начин позивања.
Место и време разговора
Разговор је најчешће обавља у службеним просторијама полиције. Разговор не мора нужно да се води у полицијској станици. Може да се води и у Вашем стану, на Вашем радном месту, или другде. Када одређују време и место разговора, полицајци морају да се труде да Вам не стварају непотребне тешкоће — на пример, не може да се одвија у стану ако Ви то не желите; не може у станици ако имате дете о коме нема ко да се стара; не може током радног времена ако би ти то направило проблем на послу.
Обавештења од малолетника, и млађих пунолетних лица која живе с родитељима, полиција по правилу прикупља у њиховом стану. Прикупљање обавештења у школи могуће је у присуству директора школе, односно педагога или психолога, и то само ако родитељ не може или не жели да дође у школу.
Када се разговара са малолетним жртвама неког кривичног дела, али и са малолетницима који су осумњичени да су они починили кривично дело, тај разговор се обавља са посебном пажњом, и често уз присуство педагога, психолога или неког другог стручног лица.
Колико дуго траје разговор по овом позиву?
Прикуплјање обавештења по овом основу не може трајати дуже од 4 часа. Изузетно, може трајати дуже, али је потребно да дате сагласност. Апсолутно је забрањено давати обавестења под принудом. Овом приликом се сачињава службена белешка о обавештењу примлјеном од грађана. Уколико полиција током разговора оцени да можете бити осумњичени за неко дело, дужна је да Вас одмах поучи о правима о којима смо већ писали. Обавезно се обавештава јавни тужилац, који може обавити саслушање, присуствовати саслушању или поверити полицији обавлјање саслушања.
Да ли могу да се не одазовем позиву?
Можете, али морате да оправдате разлог неодазивања (болесни сте, спречени сте услед пословних обавеза, на путу сте…). У супротном, поготово уколико не оправдате, а у позиву је назначено да можете бити принудно доведени, десиће се још један вид ограничења Вашег кретања – полиција ће доћи на Вашу адресу и принудно Вас одвести у њене просторије.
Принудно довођење
Уколико се без оправданог разлога, као што је, на пример, болест, не одазовете писаном позиву који Вам је правилно уручен, полицајци могу принудно да Вас доведу у станицу на разговор, али само ако су Вас на ту могућност упозорили у позиву.
Довођење се спроводи тако што Вас полицијски службеници прво легитимишу, а затим позову да пођете са њима. Морају да Вас обавесте зашто Вас доводе, да имате право да обавестите ближње, и да имате право на браниоца. Ако после тога одбијете да пођете са њима, могу физички да Вас присиле на то, па и да Вас вежу.
У овим случајевима посебно се води рачуна о приватности малолетника. Лица до осамнаест година по правилу доводе полицајци у цивилу, у неозначеним возилима.
Ваша права током разговора
Иако под претњом принудног довођења морате да се одазовете позиву на разговор, немате обавезу да одговарате на питања која Вам полицајци поставе. Једини изузетак од овог правила је ако знате да се припрема кривично дело за које је предвиђена казна затвора тежа од пет година, или да је већ извршено кривично дело за које је запрећена казна од 30 до 40 година затвора. Ако имате сазнања о томе, а то не пријавите полицији, тиме чините кривично дело, и полицајац с којим разговарате је дужан да Вас на то упозори.
Полиција нема право да током разговора употребљава било који вид принуде, и то не само физичке. Свака врста претећег, понижавајућег или непристојног понашања представља прекорачење овлашћења, и основ за подношење притужбе МУП-у. Уколико одбијете да им дате тражена обавештења, не смеју поново да Вас зову на разговор из истог разлога.
Док будете разговарали, службеник полиције ће о томе водити записник, који ће на крају разговора да Вам прочита. Имате право да ставите примедбе на оно што Вам је прочитано, а полицајац је дужан да их запише. Од Вас неће тражити да потпишете ове документе, а можете да добијете копију ако затражите.
Када полицији пружате обавештења као грађанин, не важе правила сведочења пред судом нити обавезе сведока — не могу, на пример, да траже да се закунете да ћете говорити истину. У случају да разговарају са Вама као са осумњиченим, могу да Вас саслушају по истим правилима као окривљеног на суду, али само ако на то пристанете и у присуству адвоката.
Саслушање осумњиченог
Полиција већ у самом позиву може да назначи да Вас на разговор позива у својству осумњиченог, и тада мора и да Вас упозори да имате право да ангажујете адвоката.
Такође, постоји могућност да им се у току разговора јави сумња да сте управо Ви извршилац кривичног дела о коме прикупљају информације. Ако се то догоди, полицајци морају одмах да Вам кажу да сте осумњичени , за које дело и на основу чега, и да Вас упозоре да не морате да одговарате на питања без присуства адвоката. Поред тога, морају да Вам објасне која су Ваша права у случају да донесу одлуку да Вас задрже, како би добили више времена за прикупљање доказа.
Ако тако одлуче, и о томе Вам уруче писмено решење, могу да Вас задрже четрдесет осам сати од тренутка када сте дошли на разговор, у станици или или у притвору. На решење о задржавању имате право жалбе и имате право на браниоца.
Три савета грађанима
Знајте своја права и позивајте се на њих
Устав, закони и међународне конвенције у Србији осигуравају вам основна права која не (смеју да) зависе од нечије добре воље, већ су гарантована.
Међутим, сведоци смо кршења и непоштовања права чак и од стране оних којима је посао да их штите. Без обзира на то, ако знате шта су Ваша права и шта су овлашћења надлежних органа, позивајте се на њих јер тиме повећавате шансу да ће она бити поштована.
Добар пример за ово јесте легитимисање где се, када униформисана полиција подвикне „вади личне карте!“ грађани најчешће одмах, без питања, хватају за новчаник и показују документа.
Закон о полицији (члан 75) прописује 11 основа за проверу и утврђивање идентитета и наводи да је дужност полицијског службеника да вас о конкретном разлогу у конкретној ситуацији информише.
Наравно, постоје и изузеци, тј. ова обавеза престаје да важи ако се прикупљају обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности и ако би то могло угрозити постизање циља провере.
Али, чак и ако не добијете одговор, знајте да имате право да питате зашто вас легитимишу и увек питајте.
Ако вам приђе особа у цивилу и тражи легитимацију или изда усмено наређење, што се такође дешава, питајте ко је та особа и тражите да вам покаже легитимацију.
То може бити полицијски службеник у цивилу, али може бити и неко ко нема та овлашћења, већ покушава да вас застраши.
Закон о полицији (члан 66) обавезује полицајца који није у униформи да вам пре примене полицијских овлашћења покаже службену значку и легитимацију. Изузетно, у одређеним ситуацијама, минимум је да вам усмено каже да је припадник полиције, али свакако мора да се представи.
Даље, ако сматрате да је полицијски службеник прекорачио своја овлашћења, упозорите на то и реците да ћете поднети притужбу.
Дакле не жалбу, не тужбу, нити пријаву, већ прецизно наведите да ћете поднети притужбу на њихов рад и то директно Сектору унутрашње контроле. Немојте пружати отпор и немојте одбијати да извршите наређење, али ако сматрате да је поступање без законског основа, реците то јасно.
Ово сигнализира да сте упознати са својим правима, да хоћете да их заштитите, и повећава шансу да ће и друга страна морати да их поштује. Постоје многи корисни извори где можете да се информишете о својим правима, од читања законских решења до практичних водича.
Понашајте као да СВИ поштују законе
Шта то тачно значи?
То значи да иако сте полицији пријавили претходних 12 претњи које су вам стигле на друштвеним мрежама, и ништа тим поводом није урађено, пријавите их и тринаести пут.
Ако имате право на жалбу у ситуацији у којој сматрате да вам је право угрожено, увек се жалите, чак иако сте сигурни да то неће имати никаквог ефекта.
У вези са изнад поменутим притужбама на поступање полиције, које осим СУК-у можете поднети и у локалној полицијској станици, увек је поднесите уколико сматрате да је полицијски службеник повредио ваша права.
За овако поднету притужбу требало би да вас позове шеф полицајца против кога је подносите, да у поступку знаном као усаглашавање ставова утврдите да ли је дошло до пропуста у раду, а сам разговор често личи на убеђивање да повреде ваших права заправо није било.
Ако се не усагласите, притужба иде на Комисију за решавање притужби. Ранија истраживања показују да се чак 9 од 10 притужби грађана заврши закључком да није било повреде права.
Упркос томе, наставите да подносите притужбе јер, чак иако заврши међу оних 90% неуспешних, макар добијамо статистику која указује на то где постоје проблеми које треба да решавамо.
Позовите свог адвоката
Знате ли колико сати смете да будете задржани у полицијској станици након привођења?
Шта се дешава ако сте позвани у полицијску станицу у својству грађанина да пружите неке информације, а на основу онога што сте рекли одједном постајете осумњичени за извршење кривичног дела?
Да ли просторија у којој сте притворени испуњава минималне стандарде?
Вероватно не знате одговоре на ова питања.
Полиција и инспектори познају правила и имају искуство у њиховој примени, а осим у мало вероватном случају да сте адвокат кривичар, сва је вероватноћа да се ваше знање на ову тему своди на оно што сте видели у крими серијама на телевизији.
Правила у вези са поступањем органа за спровођења закона су заправо лавиринт прописа и гаранција који, са једне стране, треба да омогуће њихово ефикасно поступање, а да, са друге, осигурају заштиту права грађана у том поступку.
Ово значи да постоји могућност да ваше непознавање процедура буде искоришћено против вас.
Баш из овог разлога, право на браниоца вам је гарантовано домаћим прописима. Браниоца можете ангажовати самостално, а у одређеним случајевима се додељује и по службеној дужности.
Суд ће доделити браниоца по службеној дужности уколико не можете сами да га приуштите, а поступак се води за дело за које је прописана казна затвора од преко три године, или у случају да вам је у својству окривљеног одређен притвор.
Међутим, искуства грађана говоре о томе да и у осталим ситуацијама, кад год се приликом контакта са полицијом појавите са адвокатом, бићете третирани боље него да се појавите сами јер само присуство некога ко познаје правила игре осигурава да и други играчи играју фер.
Стога, ма колико мислили да знате шта су ваша права, веома је важно да имате доброг адвоката који може да спречи да сами себи, непознавањем правила игре, нехотице нанесете штету.
