Уопштено о уговору о доживотном издржавању
Уговор о доживотном издржавању је уговор којим се прималац издржавања обавезује да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе право својине на тачно одређеним стварима или нека друга права, а давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани.
Права која се преносе овим уговором морају постојати у моменту закључења уговора. Самим тим, не може се нпр. уговорити пренос права својине на стану које ће прималац издржавања евентуално касније стећи. Права која се преносе морају бити тачно одређена у уговору, па тако није могуће да се уговори нпр. пренос права својине на свим покретним стварима примаоца.
У погледу обавезе издржавања, законом је предвиђено да обавеза издржавања нарочито обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе, уколико нешто друго није уговорено.
Давалац издржавања може бити физичко пунолетно лице, старије малолетно лице (14-18 година) уколико га заступа родитељ, односно законски заступник, чак и правно лице. Наведена лица морају бити пословно способна. Једино ограничење у погледу тога ко може бити давалац, закон је предвидео у случају физичких или правних лица која се у оквиру свог занимања, односно делатности старају о примаоцу (медицинско особље, болнице, домови за старе…), наводећи да ће уговор у том случају бити ништав уколико претходно за њега није добијена сагласност надлежног органа старатељства.
Прималац издржавања може бити свако пословно способно физичко лице, али не и правно. У случају да се ради о лицу које је лишено пословне способности, уговор је ништав. Судска пракса је становишта да је уговор ништав и у ситуацији када прималац у моменту закључења није био формално лишен пословне способности, али је у току поступка утврђено да тада није био способан за расуђивање, те самим тим ни да схвати значај правне радње коју предузима.
Уговор о доживотном издржавању може бити раскинут из више разлога, а законом су посебно издвојени раскид због поремећених односа и раскид због промењених околности. Поремећени односи подразумевају ситуацију у којој су се међусобни односи уговорника из било ког разлога толико пореметили да су постали неподношљиви и тада свако од њих може захтевати да суд раскине уговор, где ће у случају раскида прималац бити дужан да да накнаду за примљена давања и услуге, а уколико је до раскида дошло због кривице једне стране, друга страна ће имати право на правичну накнаду. Што се тиче промењених околности, да би дошло до раскида уговора околности морају да се промене након закључења уговора и то толико да испуњење уговора постане знатно отежано-нпр. пресељење даваоца у иностранство. У том случају, суд ће на захтев било које стране, раскинути уговор или ће њихове међусобне односе поново уредити. Тада суд може право примаоца преиначити у доживотну ренту (давање унапред одређеног износа на месечном нивоу до краја живота примаоца, без икаквих других обавеза) под условом да се са тиме сагласе обе стране.
Разлози за побијање уговора о доживотном издржавању
Узимајући у обзир да имовина отуђена овим уговором не улази у састав заоставштине, нити се из ње могу намирити нужни наследници, у пракси ће се често покушати са побијањем овог уговора. Иако је уговор о дожвотном издржавању регулисан одредбама Закона о наслеђивању, он такође потпада и под режим Закона о облигационим односима и као такав може бити побијан и основима који нису предвиђени Законом о наслеђивању.
Пре свега уговор се може побијати уколико је приликом закључења уговора прималац издржавања био потпуно пословно неспособан. У овом случају небитни су мотиви због којих је прималац издржавања закључио уговор. Такође ако прималац издржавања није лишен пословне способности, нити је у оквиру поступка за лишавање пословне способности стављен под старатељство органа старатељства, а представник овог органа закључи уговор о доживотном издржавању у име примаоца, такав уговор је апсолутно ништав. Чињеница да прималац издржавања није био лишен пословне способности у време закључења уговора није од утицаја уколико га закључи лице које у моменту закључења тог уговора није било способно да схвати значај правне радње коју предузима.
Уговор се може побијати и ако је побуда из којих је он закључен недопуштена. Пример за овакву побуду био би закључење уговора о доживотном издржавању где је на страни примаоца издржавања лице коме оно није ни у ком погледу потребно, давалац издржавања нема сопствених прихода а све у циљу изигравања права нужних наследника. Овде ваља напоменути да сама чињеница да је прималац издржавања имао материјална средства за издржавање није од утицаја за пуноважност уговора о доживотном издржавању.
Битна карактеристика уговора о доживотном издржавању јесте његова алеаторност. Суд може, на захтев законских наследника, поништити уговор уколико он није за даваоца издржавања представљао никакву неизвесност. Ову неизвесност суд цени у сваком конкретном случају узимајући у обзир и друге околности, тако да сазнање даваоца издржавања о скорој смрти примаоца издржавања не мора увек значити да је уговор незаконит или неморалан правни посао. Наследници имају рок од три године од смрти оставиоца или једне године од тренутка сазнања за уговор о доживотном издржавању да захтевају поништај уговора на основу недостатка алеаторности.
На даваоца издржавања се може пренети својина тачно одређених ствари или каква друга права која постоје у време закљућења уговора о доживотном издржавању. Уговор је ништав уколико се даваоцу издржавања остављају ствари или права која се код примаоца издржавања затекну у моменту смрти.
Обавеза издржавања обухвата поред материјалног издржавања и обавезе у погледу неге и помоћи примаоцу издржавања у време болести тако да се неизвршење ових обавеза може узети као основ побијања уговора о доживотном издржавање. Уколико је давалац издржавања пропустио да извршава обавезе у погледу неге и помоћи у време болести која је претходила смрти примаоца издржавања, макар оно било и релативно кратког временског трајања, не може се говорити о неиспуњењу уговора у незнатом делу.
Форма је битан елемент уговора о доживотном издржавању. Уколико се форма предвиђена законом не испоштује уговор је ништав. Међутим суд је у неким случајевима одступио од овог правила. Уговор о доживотном издржавању код кога није испоштована форма из Закона о наслеђивању, већ је он закључен по општим правилима уговорног права је неименовани квазиуговор о доживотном издржавању чија се важност процењује по одредбама закона о облигационим односима. Непостојање констатације на записник или уговор о доживотном издржавању да је уговор прочитан и да су уговорници упозорени на последице његовог закључења, не значи ништавост уговора, ако је поступљено по закону.
Уговор је ништав уколико је на страни даваоца издржавања физичко или правно лице које се у оквиру своје делатности стара о примаоцу издржавања и оно не прибави одобрење од стране органа старатељства. Суд је стао на становиште да одобрење није потребно уколико се на страни даваоца издржавања налази медицинска сестра запослена у болници, али је уговор о доживотном издржавању закључила не као лице које се у оквиру своје делатности стара о примаоцу издржавања, већ као његова ћерка.
Пре потписа добро прегледајте све детаље
Потребно је до танчина утврдити шта су обавезе онога ко пружа издржавање, нега, одвођење код лекара, набавка лекова, куповина намирница, плаћање рачуна, сахрана. Најбоље је уговором предвидети сваку могућу околност, што је много сигурније за обе стране и касније тешко обориво на суду. Осим тога, наглашавамо да је најбитнија чињеница уговорање случаја изненадне смрти јер је реч о старијим лицима. Може се догодити да неко данас закључи уговор, а да сутра премине. У таквим околностима уговор и даље важи, јер нико није могао да претпостави да ће овај други изненада умрети.
Закон и уговори морају штитити и најстарије суграђане који се одлучују на овакав животни потез. Битно навести и разлоге због којих уговор може да се раскине услед непоштовања неких обавеза или нарушених међусобних односа. Тако је давалац некретнине у потпуности заштитио и себе и своје непокретности.
Ако се неко у међувремену предомисли, било која страна, уговор се не може само раскинути, већ обе стране морају да се договоре. Уколико се уговор раскине на захтев старије издржаване особе, онда је он дужан да исплати све што је до тада добио, сву помоћ и негу од стране издржавалаца.
Посебно је значајно и да онај ко потписује уговор обавезно наведе шта оставља оном ко ће га гледати до краја живота. Дакле, треба тачно да се наведе који је то сат, клавир, слика или накит. Ако се то не наведе, то није део уговора и не подразумева да ће онај ко гледа стару особу наследити и све то. Овим уговором се изузима право наслеђивања које би по закону имали блиски сродници, супружници и остали, због чега се у домаћем правосуђу бележи велики број спорова.
